Izvor: B92, 12.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući Ustavni sud
Beograd -- Predlog Zakona o Ustavnom sudu mogao bi tokom ovog meseca da se nađe u skupštinskoj proceduri, kaže ministar pravde.
Ustavni sud u Srbiji ne funkcioniše već godinu dana. Ako parlament Srbije bude poštovao Ustavni zakon, na prvoj narednoj redovnoj sednici, početkom oktobra, trebalo bi da razmatra predlog zakona o Ustavnom sudu, kao i da izabere 15 novih sudija tog suda. Ovo je najavljeno na Okruglom stolu Ministarstva pravde o nacrtu zakona o Ustavnom sudu. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Za sada su u skupštinu stigli samo predlozi predsednika Srbije. U pitanju je lista od 10 imena, od kojih poslanici treba da izaberu petoro sudija.
Ministar pravde Dušan Petrović kaže da su sada na potezu poslanici koji treba da usvoje Predlog Zakona o Ustavnom sudu.
"Ja se nadam da će i parlament pokazati da može efikasno da funkcioniše, da od 10 predloga koje je predsednik Republike uputio oni izaberu pet sudija, da utvrde svojih 10 predloga od kojih će Predsednik izabrati pet i nema razloga da nemamo konstituisan Ustavni sud u najkraćem mogućem roku", kaže on.
Petrović je naveo da je utvrđena procedura ako predsednik države bude kršio ustav, kao i da je prihvaćena sugestija Venecijanske komisije da predsednik suda može biti dva puta biran.
Vojin Dimitrijević, član Venecijanske komisije, koja svojim savetima pomaže u izradi zakona o Ustavnom sudu, kaže da za sada u parlamentu o predlogu predsednika Srbije nema dogovora.
"Koliko ja vidim, zbog raznih koalicionih i sličnih problema skupština ne donosi taj predlog, tu nam niko ne može pomoći sa strane, tu možemo samo mi da postignemo da postoji taj sud i da on uspe da radi", kaže on.
"Nedostatak je u tome što mi taj sud nemamo, imali smo ga nekad i u gora vremena, ali sada ga nemamo", kaže Dimitrijević.
"Svaki građanin vidi da ima sve više nekih situacija kada, recimo, neki zakon ne valja ili se uprava ponaša, a da to nije u skladu sa zakonom, mi onda vodimo raspravu o tome a nemamo tela koja će o tome da odluče", kaže on.
Svetozar Čiplić, sudija Ustavnog suda, koji zbog nedostatka sudija ne može da donosi rešenja, veruje da je moguće da se u naredna dva meseca ova ustavna kriza reši. On navodi da Srbije bez ustavnog suda nema ni državu.
"Ova država se, po mojoj proceni i mom ličnom ubeđenju, nalazi višestruko u ustavnoj krizi", kaže on.
"Ustavna kriza je počela, što se Ustavnog suda tiče i njegovog nefunkcionisanja oktobra prošle godine, dakle već skoro godinu dana ova država funkcioniše bez Ustavnog suda, tako da je zapravo pitanje da li možemo kazati da ova država funkcioniše", kaže on.
"Do sada bez nezavisnog Ustavnog suda"
Podsekretar Venecijanske komisije Tomas Markert ocenio je, na otvaranju okruglog stola, da će usvajanje novog zakona o Ustavnom sudu Srbije omogućiti uspostavljanje nezavisnog sistema ustavobranilaštva, u skladu sa savremenim evropskim standardima.
Mišljenje Venecijanske komisije, konsultativnog tela Saveta Evrope za razvoj pravosuđa i demokratije, jeste da Srbija do sada nije imala nezavisan i funkcionalan Ustavni sud, što je, prema Markertovim rečima, ostavljalo prazan prostor na polju zaštite ljudskih prava i zakonitosti.
Ekspertska grupa Ministarstva pravde Srbije, koja je radila na izradi ovog zakona, uvažila je više primedbi Venecijanske komisije, između ostalog i sugestiju da bi trebalo omogućiti reizbor predsednika Ustavnog suda.
I šef Misije OEBS-a Hans Ola Urstad ocenio je da je tim Ministarstva pravde Srbije obavio "izvanredan posao" i da će pomenuti zakon osigurati zaštitu ustavnosti po najvišim evropskim standardima.
Domaćoj i stranoj stručnoj javnosti na okruglom stolu biće predstavljen Nacrt zakona o Ustavnom sudu Srbije, nakon čega će eksperti izneti primedbe i sugestije povodom ponuđenog teksta.
Šta piše u predlogu
Poslednjih pet sudija imenuje se na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda, izborom od 10 kandidata, koje predlažu Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.
Novoizabranih 15 sudija Ustavnog suda imaće pune ruke posla jer zakon koji reguliše njihov rad kao glavnu novinu uvodi ustavnu žalbu.
To je mogućnost svih građana da se pred Ustavnim sudom žale ako njhova prava povrede državni organi – tako, na primer, mogu da se žale zbog predugih sudskih procesa pred običnim sudovima.
Ustavne sudije će moći da na predlog Narodne skupštine utvrđuju i da li je predsednik države nekim svojim postupkom prekršio ustav.
Predstavljajući učesnicima javne rasprave rešenja koja se nude zakonskim predlogom, Petrović je naglasio da je ustavna žalba jedna od najvažnijih novina.
"Ustavna žalba svakako je najvažniji institut koji se pojavljuje, a nije postojao u tradiciji Ustavnih sudova u Srbiji", rekao je Petrović.
Kako je dodao, građani će moći da se obrate Ustavnom sudu ukoliko ne postoji drugi način da dobiju sudsku zaštitu ili ukoliko predugo traju procesi pred drugim sudovima.
Uređena je i procedura u slučaju da predsednik države krši Ustav i to se uvodi u skladu sa novim Ustavom Srbije, naveo je ministar.
On je ocenio da nacrt zakona o uređenju postupka pred Ustavnim sudom na veoma dobar način utemeljuje procedure i način izbora sudija i sve bitne elemente za dobro funkcionisanje Ustavnog suda.
Predsednik Srbije je još pre nekoliko meseci parlamentu podneo listu sa deset imena od kojih poslanici treba da se opredele za pet.
Parlament, na predlog poslaničkih grupa, treba da utvrdi svoju listu od 10 kandidata sa koje predsednik Republike treba da imenuje pet sudija Ustavnog suda.
Pet sudija treba da imenuje opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda između 10 kandidata koje na zajedničkoj sednici predlaže Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.
Ministarstvo pravde formiralo je 20. juna sedmočlanu radnu grupu za izradu teksta ovog zakona, a prva verzija bila je upućena na procenu Venecijanskoj komisiji 29. juna. Radnom grupom predsedava ministar pravde Dušan Petrović.
.jpg)
