Izvor: B92, 01.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čekajući Ahtisarija
Beograd, Priština -- Specijalni izaslanik Ujedinjenih nacija Marti Ahtisari sutra Beogradu i Prištini predstavlja predlog statusa Kosova.
Programom Ahtisarijeve posete predviđeno je da finski diplomata već u jedan po podne bude u Prištini. Uoči njegovog dolaska, belgijski ministar spoljnih poslova Karel de Guht pozvao je Beograd da ne odustaje od učešća u pregovorima o Kosovu.
Portparol Martija Ahtisarija Remi Durlo rekao je za B92 da će sastanak sa predsednikom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Srbije trajati sat vremena, a da će posle toga finski diplomata održati konferenciju za novinare.
Durlo kaže da Ahtisarijeva kancelarija ne želi da komentariše odbijanje premijera Koštunice da se sa njim sastane i dodaje da u tom timu postoji razumevanje za unutrašnje prilike u Srbiji.
"Ne, mi nemamo kometar na to. Specijalni izaslanik Ahtisari je poslao pisma i predsedniku Srbije i premijeru Koštunici da se sastanu i razgovaraju", kaže Durlo.
TV B92 sutra će od 11 časova direktno prenositi konferenciju za novinare Martija Ahtisarija.
De Guht: Ne odustajte od učešća
Belgijski i srpski ministri spoljnih poslova (Beta)
Belgijski diplomata Karel de Guht, kome je, za razliku od Ahtisarija, pošlo za rukom da ga prime i Tadić i Koštunica i Vuk Drašković, rekao je da, iako se spekuliše da plan donosi nezavisnost Kosovu, Srbija ne bi trebalo da odustaje od učešća u pregovorima o Kosovu jer predstoji rešavanje ključnih pitanja za srpsku manjinu na Kosovu.
"Koliko je meni poznato, u predlogu Ahtisarija postoji nekoliko odredaba koje se odnose na zaštitu srpske manjine na Kosovu. Na primer, predlaže se da u Mitrovici postoje dve gradske skupštine, kao i da granice nekih sela budu izmenjene tako da se stvore celine u kojima živi srpska manjina", rekao je De Guht.
"I najvažnije, govori se o prirodi direktnih odnosa koje će srpska manjina na Kosovu imati sa Srbijom. Naročito je bitno kako te veze mogu biti produbljene, to je nešto na čemu je Srbija ranije insistirala", kaže on.
"Konačno, tu je i pitanje kako osigurati da na Kosovu funkcioniše sistem zaštite srpske manjine. Ima mnogo toga o čemu može da se razgovara", kaže on.
"Srbija treba da odluči, ali mislim da je bolje da učestvuje, nego da stoji po strani. Ako ne učestvujete u razgovorima, bojim se da će taj voz jednostavno nastaviti pored vas", kazao je Karel de Guht.
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković veruje da još postoji mogućnost da se postigne kompromis o Kosovu, koji bi omogućio da Albanci njime upravljaju, ali da pokrajina ostane u sastavu Srbije.
Drašković je pozvao Evropsku uniju da na Srbiju i Kosovo primeni modalitete koji već postoje u svetu. "Ako već postoji i dobro funkcioniše formula, recimo, "jedna Kina-dva sistema", zašto ne i jedna Srbija dva sistema", zapitao se Drašković.
"Imamo danas realnost u Evropi "jedan Kipar-dva sistema". Zašto bi Srbija bila jedini izuzetak? Ovo nisu pitanja hleba niti jakni, ovo su pitanja statusa jedne države. Zašto bi Srbija bila jedina republika bivše Jugoslavije čije će granice odjednom biti promenjene", pita se Drašković.
Drašković nije želeo da precizira da li će se i on sutra sastati sa specijalnim izaslanikom Martijem Ahtisarijem. Nezvanično se moglo čuti da je Ahtisari naknadno naveo želju da i sa njim razgovara.
Na pitanje da prokomentariše platformu DSS-a koja predviđa prekid diplomatskih odnosa sa zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova, Drašković je rekao da za to nije vreme i dodao da je reč o dokumentu koji nikada nije bio na razmatranju pred Vladom Srbije.
BIRN objavio glavne tačke Ahtisarijevog plana
Balkanska istraživačka mreža je u najnovijem broju elektronske publikacije Balkan insajt objavila glavne tačke predloga konačnog statusa Kosova specijalnog predstavnika UN za status Kosova Martija Ahtisarija.
Kako se navodi, BIRN je došao do ključnih delova predloga sporazuma o konačnom statusu Kosova koji je izložio Ahtisari, u cilju iznalaženja političkog rešenja za Kosovo.
Najvažniji elementi u izvodu iz dokumenta koji ima 60 stranica i uključuje anekse jesu sledeći:
- Kosovo će usvojiti ustav kojim ce biti definisani zakonski i instrumentalni mehanizmi zaštite, promovisanja i implementacije ljudskih prava za sva lica na Kosovu.
- Kosovo će imati pravo da vodi pregovore i zaključuje međunarodne ugovore, uključujući i pravo da zahteva članstvo u međunarodnim organizacijama.
- Kosovo će imati sopstvene, distinktivne, nacionalne simbole, uključujući zastavu, grb i himnu, koji će odražavati njegov multietnički karakter. - Kosovo neće imati teritorijalnih pretenzija, niti ce pokušavati da se ujedini sa bilo kojom drugom državom ili delom države.
- Međunarodna zajednica će obavljati superviziju i monitoring i raspolagati svim potrebnim ovlašćenjima za obezbeđivanje efikasne implementacije ovog sporazuma.
- Kosovo će razviti obuhvatan i rodno senzitivan pristup rešavanju problema prošlosti, što će uključivati i širok spektar inicijativa na području tranzicione pravde.
- Opštine na Kosovu ce imati pravo na međuopštinsku i prekograničnu saradnju u stvarima od zajedničkog interesa za izvršavanje njihovih nadležnosti.
- Nove opštinske granice će biti definisane u skladu sa odredbama Priloga uz Aneks III ovog sporazuma (BIRN nije pribavio Anekse).
- Srpska pravoslavna crkva na Kosovu, SPC, uključujući sveštenstvo i njihove saradnike, aktivnosti i imovinu, raspolagaće dodatnim obezbeđenjem i drugim oblicima zaštite u cilju punog uživanja njenih prava, privilegija i imuniteta, kao sto je izloženo u Aneksu V ovog sporazuma.
- Nepokretna i pokretna imovina Savezne Republike Jugoslavije ili Republike Srbije koja se u trenutku usvajanja ovog sporazuma nalazi na teritoriji Kosova pripašće Kosovu.
- Kosovo i Republika Srbija će nastojati da direktno rešavaju ona uzajamna potraživanja koja nisu regulisana ovim sporazumom, uz obostranu saglasnost, uzimajući u obzir relevantne međunarodne norme i standarde.
- Osim ako nije drugačije određeno ovim sporazumom, Kosovo će imati nadležnosti u oblastima sprovođenja zakona, bezbednosti, pravosuđa, javne bezbednosti, obaveštajne delatnosti, intervencija u vanrednim situacijama i kontrole granica na svojoj teritoriji.
- Osnovaće se nove profesionalne i multietničke Kosovske bezbednosne snage, KBS, u okviru kojih će se razviti lako naoružani segment osposobljen za izvršavanje određenih bezbednosnih funkcija, u skladu sa Aneksom VIII ovog sporazuma.
- Odmah po stupanju sporazuma na snagu predsednik Kosova će, uz konsultacije sa predsedništvom skupštine, sazvati ustavnu komisiju
koja će pripremiti nacrt ustava, uz konsultacije sa Međunarodnim civilnim predstavnikom.
- U roku od najviše devet meseci od stupanja ovog sporazuma na snagu Kosovo će organizovati opšte i opštinske izbore u skladu sa odredbama sporazuma i novim opštinskim granicama, kao što je definisano Aneksom III ovog sporazuma. Odgovarajuće međunarodno telo će potvrditi da su izbori obavljeni u skladu sa međunarodnim standardima.
- Međunarodna koordinaciona grupa, koju čine predstavnici važnih zainteresovanih međunarodnih institucija, imenovaće Međunarodnog civilnog predstavnika, i zahtevati potvrdu imenovanja od strane Saveta bezbednosti UN.
- Mandat Međunarodnog predstavnika će trajati dok Međunarodna koordinaciona grupa ne ustanovi da je Kosovo implementiralo odredbe ovog sporazuma.
- Evropska unija će osnovati Evropsku misiju za politiku bezbednosti i odbrane, koja će delovati na polju vladavine prava.
- Evropsku misiju za politiku bezbednosti i odbrane će pomagati vlastima Kosova u napredovanju ka održivosti i odgovornosti i daljem razvoju i jačanju nezavisnog sudstva, policije i carinske službe, obezbeđujući da ove institucije budu slobodne od političkog mešanja i da deluju u skladu sa međunarodno prihvaćenim standardima i najboljom evropskom praksom.
- NATO će osnovati Međunarodno vojno prisustvo u cilju obezbeđivanja podrške za implementaciju sporazuma, kao što je izloženo u Aneksu XI ovog sporazma, naveo je BIRN.
"Politički vakuum"
Savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić kaže da pregovori Beograda i Prištine ne mogu da budu nastavljeni dok ne bude formirana nova vlada Srbije, koja bi imala pun legitimitet.
Samardžić je za RTS rekao da zbog toga pregovarački tim ne može da obavlja svoja osnovna ovlašćenja niti na bilo koji način da deluje.
On je zamerio Martiju Ahtisariju na trenutku u kom predstavlja predlog. "Ahtisari je, ako je očekivao pravilnu i dinamičnu reakciju Vlade, trebalo da sačeka konstituisanje Vlade", smatra Samardžić.
"To što je izabrao da uruči predlog u vreme kada vlada još nije konstituisana i kada parlament još nije sazvan, zapravo ima direktan i automatski odgovor. On mora da bude strpljiv dok to ne bude učinjeno i onda će stvar ući u normalan kolosek", kaže on.
"Prema tome, nemamo neku naročito veliku niti principijelnu primedbu zašto je iskoristio taj trenutak, to je njegov izbor, ali je on unapred mogao da očekuje da Vlada neće reagovati, samim tim ni predsednik Vlade, na njegov predlog onako kako je očekivao", kaže Samardžić.
Savetnik predsednika Srbije Leon Kojen izjavio je da bi odlaganjem objavljivanja plana Ahtisari obezbedio normalan pregovarački proces.
Kojen se nada da će Ahtisari imati razumevanje za trenutnu situaciju i sačekati formiranje vlade kako bi bili nastavljeni pregovori, a da neće insistirati na brzim konsultacijama.
"On dolazi u trenutku delimičnog političkog vakuuma u Srbiji, što samo po sebi nije zgodno, ali to naravno ne znači da će ga Srbija dočekati nespremna", kaže on.
"Pregovaračka platforma našeg tima ostaje na snazi, nju u ovom trenutku s punim političkim i pravnim kapacitetom može da zastupa jedino predsednik Srbije i on će upravo to i učiniti kada bude primio Ahtisarija i kada bude dobio njegov predlog", rekao je on.
Visković: Moramo učestvovati u pregovorima
Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković smatra da srpska strana mora da učestvuje u pregovorima o Kosovu i da mora da se bori za svoje stavove.
Gostujući u Kažiprstu Radija B92 on je upozorio da će ako ne uđe u pregovore sve na kraju biti odlučeno bez Srbije.
Profesor Visković dodaje da svet koji politiku vodi racionalno i pragmatično teško može da ima razumevanja za naše emotivno gledanje na pitanje Kosova.
"Hajde da budem grub, možda to nije ni taktično reći, ali, što narod kaže, može im se. Oni su u boljoj, mi u goroj situaciji, i, prosto, oni nemaju potrebu da se mnogo oko toga sekiraju. Ovo je naš problem, a vrlo manje njihov", kaže on.
"Oni su prosto procenili da bi dalje otezanje izazvalo negativne posledice na Kosovu. Mnogo se više boje negativnih reakcija na Kosovu, nego u Srbiji. Procenjujući korist i štetu, odlučili su da u Srbiji veće štete više ne može biti, ali na Kosovu može, pa midemo da smanjimo moguću štetu", kaže Visković.
"Bez nametanja i ubrzavanja"
Predsednik Rumunije Trajan Basesku ocenio je da je 2007. godina istine za Balkan i godina u kojoj će međunarodna zajednica morati da dokaže da može da predloži održivo rešenje za Kosovo.
Basesku je u govoru u Evropskom parlamentu rekao kako se nada da rešenje statusa Kosova neće biti nametnuto i ubrzano i ocenio da je potrebno da to rešenje osigura jasnu evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana.
.jpg)
