Izvor: Politika, 01.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ceh iz Strazbura 59.100 evra
U Srbiji živi, kako se procenjuje, između 450.000 i 800.000. Roma i oni su resurs na koji treba da se računa i u ekonomskom i u političkom smislu, kaže za „Politiku” ministar za ljudska i manjinska prava
Delegacija Srbije, sa ministrom za ljudska i manjinska prava Svetozarom Čiplićem na čelu, u sredu i četvrtak će, pred komisijom resornog komiteta UN u Ženevi, braniti izveštaj o sprovođenju potpisane međunarodne konvencije protiv torture. Tom prilikom, komitetu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i našoj delegaciji biće predočen i „kontrolni” izveštaj nevladinih organizacija o sprovođenju pomenute konvencije u Srbiji, pri čemu državni organi Srbije, u skladu sa pravilima, nisu obavešteni koje su nevladine organizacije angažovane u izradi tog izveštaja.
Ipak, ministar Čiplić kaže, u intervjuu za „Politiku”, da ne očekuje da će delegacija Srbije biti suočena sa neugodnim pitanjima jer su u minulom periodu državni organi posvetili značajnu pažnju sprovođenju konvencije protiv torture. Nastup u Ženevi samo je jedan segment rada Ministarstva za ljudska i manjinska prava. Nedavno je objavljen Nacrt nacionalne strategije za unapređenje položaja Roma, pripremljena je radna verzija Nacrta zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina, uskoro počinje rasprava o Nacrtu zakona o priznavanju pravnog subjektiviteta koji bi trebalo da ubrza društvenu integraciju pojedinaca iz „pravno nevidljivih” socijalnih grupa – ljudi bez matičnog broja, evidentiranog prebivališta ili bez ličnih dokumenata.
Tomas Hamarberg, komesar za ljudska prava Saveta Evrope, nedavno je kritikovao sporost ovdašnjih sudova. Da li je sporo pravosuđe čest povod za tužbe naših građana protiv države pred Međunarodnim sudom za ljudska prava u Strazburu?
U velikom broju slučajeva, oko tri četvrtine predmeta, postupci su inicirani zbog narušavanja jednog od Ustavom zagarantovanih prava – prava na suđenje u razumnom roku, s tim što sud često utvrdi da je došlo i do povrede odredbi iz oblasti porodičnog, imovinskog ili nekog drugog prava. Sud u Strazburu je do sada našim građanima odredio ukupno 59.100 evra materijalne odštete i sve je isplaćeno. Osim odštete, sud tuženoj državi nalaže da uvede napredak u određenim domenima da bi se poštovalo pravo na suđenje u razumnom roku, da se uvedu određeni mehanizmi. U tom svetlu može se posmatrati i predlog seta pravosudnih zakona koji je vlada nedavno usvojila. Ustav Srbije predviđa i ustavnu žalbu, tako da građani danas pre podnošenja tužbe u Strazburu mogu da se obrate i Ustavnom sudu Srbije kako bi zaštitio pravo na suđenje u razumnom roku.
Hamarberg i Lens Klark, predstavnik Ujedinjenih nacija, nedavno su kritikovali Srbiju jer, između ostalog, „nije dovoljno” učinila za poboljšanje položaja Roma. U čemu je suština zamerki?
Uvek postoji zamerka prema državama koje su u programu Dekada inkluzije Roma 2005-2015, budući da je reč o državama koje imaju najveći problem sa položajem građana romske nacionalnosti. Upravo zato je i pokrenut taj međunarodni projekat u koji su uključene Češka, Slovačka, Mađarska, Rumunija, Srbija, Hrvatska, Makedonija, Crna Gora i BiH. Najveći deo zamerki odnosio se na nepostojanje mehanizama evaluacije kojima bi se pratila primena mera. Kako ne postoje mehanizmi provere, ne možemo da kažemo koliko je učinjeno. Sa druge strane, znamo da su od 2005. godine uložena znatna sredstva u svim navedenim državama i preduzete brojne akcije. Država članica, međutim, mora i da prati kako se te akcije realizuju. Mi još nismo uspeli da formiramo taj mehanizam, bilo u vidu posebne državne uprave ili agencije. Pravljenje ovog mehanizma je upravo jedan od zadataka Srbije, koji mora biti ispunjen do kraja našeg predsedavanja Dekadom Roma.
Srbija, jedina od država u tom programu, nije imala nacionalnu strategiju za poboljšanje položaja Roma. Nacrt strategije je nedavno objavljen. Zašto ona nije doneta ranije?
Pošto nije postojalo ministarstvo kome bi to bio jedan od ključnih pravaca rada, niko nije imao ličnu obavezu da to uradi. Strategija je zamišljena kao dokument u kome će biti jasno pobrojani konkretni problemi u vezi sa položajem Roma i oblasti u kojima ti problemi postoje, kao akcione mere za njihovo prevazilaženje. Dakle, to je dugoročna politika Srbije za rešavanje problema sa kojima su suočeni Romi. Postoje izvršni dokumenti, četiri akciona plana, ali ne postoji strateški, jer nije bilo onoga kome bi to bio „domaći zadatak”. Očekujemo da će taj dokument na nivou vlade biti donet u decembru.
U čemu je suština nacionalne strategije za poboljšanje položaja Roma? Koji će koraci prvi biti vidljivi?
Akcioni planovi podrazumevaju definisane oblasti u kojima se očekuje najveći prodor u poboljšanju položaja Roma, a to su obrazovanje, zdravstvo, stanovanje i standardizacija romskog jezika.
Još od 2000. godine preduzimaju se akcije na polju zdravstva. Imamo problem sa stanovanjem, tj. neformalnim romskim naseljima. Rešavanje ovog problema podrazumeva, prema utvrđenom popisu naselja, određivanje da li su ta naselja uslovna za život ili ne i da li ih je moguće legalizovati. Za razliku od većine romskih naselja u Vojvodini, gde postoji veliki broj sasvim solidnih naselja koje je potrebno urbanizovati, lokacije poput „karton sitija” u Beogradu nije moguće legalizovati jer za to ne postoje ni zdravstvene ni stambene pretpostavke. U tom slučaju pristupa se jeftinoj stanogradnji uz pomoć specijalizovane agencije UN za stanovanje. Pokušavamo da ustanovimo kako napraviti naselje u kome će Romi moći da žive kao i svi ostali građani.
Aktuelno je izmeštanje Roma iz pomenutog „karton sitija” u predgrađe Ovču, gde zbog toga lokalno stanovništvo protestuje. Da li je posredi rasizam, strah od romskog načina života i socijalnih problema... koji, nažalost, idu uz njih?
Dekada inkluzije Roma podrazumeva deset godina rada na uključivanju Roma u društvenu zajednicu. Stoga je potpuno jasno da ne možemo prihvatiti bilo koju vrstu protesta protiv Roma, bez obzira na to pod kakvim izgovorom se oni održavali. Romi su građani kao i svi drugi. Nije planirano da se naselje ispod „Gazele” kompletno preseli u Ovču. Predviđeno je da se u Ovči osposobi stambeno naselje kojim bi se rešili stambeni problemi Roma, ali i socijalno ugroženog stanovništva koje nije romske nacionalnosti. Neophodna je edukacija i emancipacija kako Roma, tako i ostalih građana. Naime, njihov položaj je vekovima ovakav i ljudi uglavnom misle da im to pripada po prirodi stvari. Upravo zato i dolazi do potpuno neprihvatljivih i nelogičnih reakcija poput onih u Ovči.
Među Romima koji žive ispod „Gazele” ima izbeglih sa Kosova i Metohije koji su tamo imali kuće i obrađivali zemlju. Potpuno je nepravično smatrati takve ljude nedostojnim svog komšiluka.
Postoji li procena broja Roma u Srbiji?
Verujem da ćemo uspeti da ozvaničimo podatke posle sledećeg popisa. Inače, procenjuje se da na teritoriji Srbije živi između 450.000 i 800.000. Roma. Oni su resurs na koji Srbija može i treba da računa i u ekonomskom i u političkom smislu.
-----------------------------------------------------------
Albanci nisu formirali Nacionalni savet
Završen je rad na Nacrtu zakona o nacionalnim savetima nacionalnih manjina. Da li će i Albanci formirati svoj savet, ima li najava da će to učiniti?
Postoji 16 nacionalnih saveta, 15 je formirano a država Srbija je prihvatila Savez jevrejskih opština kao nacionalni savet, poštujući tradicionalni način organizovanja ovog naroda. Pomenuti zakon šest godina nije donet, još 2002. godine formirani su prvi nacionalni saveti i tada je najavljeno donošenje tog zakona. Ova vlada i ovo ministarstvo, evo, ispravljaju tu grešku. Prošlog vikenda završen je rad na radnoj verziji nacrta zakona, poslat je nacionalnim savetima, očekuje se svojevrsna javna rasprava do kraja novembra, očekujemo povratnu informaciju da li su zadovoljni i imaju li primedbe. Sa predstavnicima svih nacionalnih saveta prethodno je razgovarano. Naš ekspertski tim ne nameće rešenja, već daje opcije. Taj zakon mora biti fleksibilan, asimetričan. Nisu moguća jedinstvena pravila za sve nacionalne savete, to bi bilo besmisleno i nefunkcionalno jer se i nacionalne manjine razlikuju. Ima dosta onih koje u većem procentu žive na kompaktnoj teritoriji kao što su Mađari ili Bošnjaci, onih koje su podjednako rasprostranjene po celoj Srbiji poput Roma, zatim onih do dve hiljade kao što su Nemci"
Albanci nisu prijavili svoj savet, nemam nikakvih signala da će to učiniti. To je pravno i političko pitanje, vezano ne samo za ovo ministarstvo već i za Koordinaciono telo u Bujanovcu, Preševu i Medveđi. Očekujem, kao optimista, da će i Albanci formirati nacionalni savet jer će tako moći da ostvare najveći broj prava koja im pripadaju po Ustavu.
-----------------------------------------------------------
Zabraniti i neregistrovane neonacističke organizacije
U političkom životu sve češće se koriste odrednice „fašisti” ili „neonacisti”. Da li smatrate da fašizam i nacizam postoje u Srbiji ili je reč o prejakim kvalifikacijama?
Posle Drugog svetskog rata fašizam i nacizam su marginalne pojave. Verujem da se u Evropi ne može pojaviti državni sistem sa takvom ideologijom. Što se tiče Srbije, s obzirom na istoriju, imajući u vidu broj žrtava, fašizam i nacizam ne mogu postati značajnija ideologija. Reč je o malim grupama, po pravilu mladih, neobrazovanih ili neobaveštenih ljudi. Pre nekoliko dana u Novom Sadu desila se bizarna situacija – ispred spomenika žrtvama racije 1942. godine osvanuli su simboli koje su ispisali Srbi, sledbenici fašističke i nacističke ideologije i to na mestu gde su stradali njihovi preci Srbi, kao i Jevreji i Romi. Očigledno je reč o neobrazovanju i neobaveštenosti. Problem je u tome što su ovakve organizacije po Ustavu zabranjene, ali one nisu registrovane, neformalne su. Mislim da je neophodan zakon koji bi državnim organima dao ovlašćenja da zabrani organizacije iako nisu registrovane, ali neformalno deluju. To je ono što nedostaje našem pravnom sistemu u ovom slučaju.
Milan Galović
Branka Mališ
[objavljeno: 02/11/2008]
.jpg)
