Izvor: B92, 23.Apr.2009, 19:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
CeSID: Promeniti izborne zakone
Beograd -- Predstavnici CeSID-a ocenili su da su potrebne postepene promene izbornih zakona koje će poboljšati celokupan politički sistem Srbije.
Na tribini na Fakultetu političkih nauka, član Radne grupe koja je radila nacrte izbornih zakona i izvršni direktor CeSID-a Zoran Lučić kazao je da je cilj stručnog tima te organizacije da se malim promenama popravi izborni sistem, kako bi jednog dana postao dobar.
Član Radne grupe Milan Jovanović podsetio je da >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << se odbornici trenutno biraju po proporcionalnom izbornom sistemu koji podrazumeva da je opština jedna izborna jedinica, da je izborni cenzus pet odsto a građani glasaju za zatvorene izborne liste.
"Imamo specifičan način raspodele mandata koji ne postoji nigde u svetu, a to je stranke samostalno raspodeljuju mandate čime se narušava jedan od osnovnih demokratskih principa, a to je neposrednost izbora", rekao je Jovanović, koji je i profeser na FPN-u.
On je naveo da tim načinom raspodele mandata izabrani predstavnik ne odgovara svojim biračima, a da se depersonalizacija koju proizvodi zatvorena lista uvećava jednom izbornom jedinicom i da samim tim slabi i interesovanje građana za izlazak na izbore.
"Predložili smo kombinaciju većinskog i proporcionalnog sistema i to na takav način što bi se opština u kojoj imate 30 odbornika podelila na 30 izbornih jedinica. Partije bi na listi morale da navedu imena kandidata za svaku jedinicu. Glasovi svih kandidate jedne liste bi se sabrali i proporcionalno podelili", rekao je on.
Prema njegovim rečima, partije ne bi mogle da samostalno raspoređuju mandate, nego bi oni pripadali onim kandidatima koji su osvojili najveće procente glasova čime se izbori personalizuju.
Govoreći o Nacrtu zakona o izbornoj administraciji, predstavnik CeSID-a Zoran Stojiljković je objasnio da bi po tom predlogu Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu formiralo izbornu komisiju koja bi na osnovu javnog konkursa birala članove Državne izborne komisije (DIK).
Prema tom predlogu članovi DIK-a bi se birali na period duži od trajanja jednog izbornog ciklusa, što bi sprečilo da promene u parlamentu utiču na rad članova.
Stojiljković je kao bitan deo Nacrta zakona istakao da članovi DIK-a mogu biti razrešeni samo pod uslovom da se "pristrasno i nedostojno bave svojim poslom".
Govoreći o Nacrtu zakona o biračkom spisku, Lučić je ocenio da birački spiskovi, iako su trenutno u lošem stanju, "nikada nisu bili bolji", kao i da je metodologija koja se trenutno koristi takva da se oni ne mogu poboljšati.
On je rekao da će reforma biračkih spiskova ići sporo i dodao da očekuje da će jedinstveni birački spisak biti gotov do 2011. godine "kada i poslednja osoba dobije novu ličnu kartu".
Član Radne grupe Đorđe Vuković kazao je da nacrti izbornih zakona imaju i određene nedostake.
Prema Nacrtu zakona o lokalnim izborima i po predloženom mešovitom sistemu neće sve izborne jedinice imati svog predstavnika u lokalnoj skupštini, već će biti zastupljeno oko 85 odsto izbornih jedinica, rekao je Vuković.
On je naveo i da će se jedinstvenim biračkim spiskom uvesti "opšti red u državu" i dodao da će tek usvajanjem tog zakona pokazati da država ne zna ko su njeni građani.
