Izvor: Politika, 06.Nov.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Cajtnot
Evropska komisija tvrdi da je raširena korupcija u Srbiji ozbiljan problem. U Srbiji su već preduzete mere po tom pitanju. Primena nedavno usvojenog Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije počinje već za 14 meseci
UZGRED BUDI REČENO
U Srbiji je korupcija veoma raširena i to predstavlja ozbiljan problem. Ne, ne klevećem svoju zemlju nego navodim deo prekjuče objavljenog godišnjeg izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije u procesu evrointegracija. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Sreća u nesreći je što ni ova vlada, kao ni prethodne, nije zaboravila da borbu protiv korupcije stavi na listu svojih prioriteta, pa smo za manje od četiri meseca od njenog formiranja dobili Zakon o Agenciji za borbu protiv korupcije čija će primena početi već za 14 meseci. Ovo možda baš i nije realan rok, naročito ako se ima u vidu dosadašnja ažurnost izvršne vlasti u primeni zakona. Posebno onih o nadzornim telima.
Jer, na primer, zakon o Državnoj revizorskoj instituciji (DRI) usvojen je u novembru 2005. godine, ali je Savet DRI izabran tek 24. septembra 2007, dakle više od 22 meseca nakon što su se poslanici složili da nam je potreban organ koji će kontrolisati trošenje sredstava iz budžeta. Poslanici su, međutim, za 18 meseci probili rok koji su sami sebi odredili tim zakonom da izaberu Savet DRI. Članove tog saveta trebalo je da predlože poslanici do maja 2006, ali im to dugo nije bilo na vrhu liste prioriteta ili nisu mogli da se sete imena kvalitetnih kandidata.
Prostorije za rad revizori su dobili tek prošlog meseca. Dakle, gotovo tri godine nakon usvajanja zakona ispunjen je jedan od osnovnih preduslova za početak rada ove važne institucije.
Nešto manje se žurilo sa primenom zakona o radiodifuziji, koji je usvojen u julu 2002. godine sa namerom da se uvede red u etru. Prvi sastav tela koje je trebalo to da uradi (Savet Republičke radiodifuzne agencije) izabran je deset meseci nakon usvajanja zakona. Međutim, savet je blokiran pre nego što je i počeo s radom budući da su pojedini njegovi članovi podneli ostavke, koje su obrazložili kršenjem zakonske procedure prilikom izbora članova Saveta koje su predložili vlada i skupština. Novi sastav izabran je tek u februaru 2005. godine, što znači da je primena zakona o radiodifuziji faktički počela 30 meseci nakon njegovog usvajanja.
Ipak, možda je najgore prošao Zakon o lustraciji, koji je usvojen u maju 2003. godine i čija primena do danas nije počela. Istina, nije baš antikorupcijski, ali izgleda da nije ni zakon.
U takvoj situaciji 14 meseci za početak primene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije čini se kao kratak rok.
Naročito kad se pogleda ko su predlagači devetočlanog odbora Agencije. A među predlagačima je i Administrativni odbor Skupštine Srbije. Trenutno njemu predsedava Tomislav Nikolić, koga su dojučerašnje stranačke kolege iz Srpske radikalne stranke optužile za krađu mandata i uzurpaciju te funkcije.
Svoja tri kandidata za jednog od članova Agencije treba da predloži i Vrhovni kasacioni sud. Koji još nije osnovan. Pa će, dok se to ne desi, funkciju tog predlagača vršiti Vrhovni sud Srbije. Zakonodavac je ipak imao u vidu stvarno stanje. To jest činjenicu da za sada još nije usvojen ni zakon koji treba da omogući osnivanje Vrhovnog kasacionog suda.
Među ovlašćenim predlagačima je i Vlada Srbije. Oko čija tri kandidata treba da se složi devet partija koje je čine.
Da ne zaboravimo ni Socijalno-ekonomski savet u kome, osim predstavnika vlade, sede i predstavnici sindikata i poslodavaca. I to telo predlaže tri kandidata, od kojih može biti izabran samo jedan. Recimo da svaka od ove tri uglavnom suprotstavljene grupacije predloži po jednog kandidata za članstvo u odboru. I recimo da se pukom slučajnošću ispostavi da je vladajuća većina u skupštini glasala baš za onog koga su predložili predstavnici vlade u Socijalno-ekonomskom savetu, jer smatra da je najkvalifikovaniji. Hoće li se radnici i poslodavci mirno složiti s tim da su njihovi kandidati lošiji. Ili će osporavati izbor i time blokirati rad Agencije.
Na kraju, tu su i novinarska udruženja, koja o svom kandidatu treba najpre da se dogovore između sebe, što miriše na pregovore duže od onih između kiparskih Grka i Turaka.
Pa kad se konačno svi usaglase i izaberu bar sedam od devet članova odbora, onda odbor raspisuje konkurs za direktora. Kojeg treba da izabere u roku od dva meseca. E, to je već cajtnot.
Milorad Vesić
[objavljeno: 07/11/2008]
