Izvor: Blic, 29.Sep.2004, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čačkanje Dejtona
Čačkanje Dejtona
Dejtonskim sporazumom 1995. godine okončan je krvavi trogodišnji rat u Bosni i Hercegovini i definisan novi državni okvir ove bivše jugoslovenske republike. Izjave Sulejmana Tihića, člana Predsedništva BiH, i hrvatskog predsednika Stjepana Mesića onomad u Zagrebu o potrebi 'korigovanja' ovog sporazuma uznemirili su duhove diljem Balkana. Oglasio se i Havijer Solana, neformalni guverner 'ovih prostora', i poručio da menjanja ne sme biti, a istog mišljenja >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << su i srpski političari s obe strane Drine.
Ovo nije prvi put da se popularni Dejton dovodi u pitanje. Sulejman Tihić je prošle godine već pokretao inicijativu za ukidanje tročlanog Predsednistva BiH i uvođenje institucije predsednika BiH, čime bi direktno bila ugrožena struktura Dejtonskog mirovnog sporazuma. Hrvati (tačnije bosanska stranka HDZ) tražili su ukidanje Federacije BiH i prenošenje ovlašćenja na zajedničke organe BiH.
Pre godinu dana oglasio se i predsedavajući projekta Dejtonskog mirovnog sporazuma Robert Hičner sa tvrdnjom da je Dejton prevaziđen, predlažući Pediju Ešdaunu da počne pripreme za izradu novog ustava BiH koji bi trebalo da bude donet na desetogodišnjicu Dejtonskog sporazuma, a to je dogodine.
Srbi su odlučno protiv diranja u Dejton jer su, s pravom, svesni da bi redefinisanje ili ukudanje ovog sporazuma značilo smrt Republike Srpske ili njeno svođenje na kanton.
Dejtonski sporazum sigurno nije savršen (dva entiteta, stotinu ministara), ali s obzirom da je garant mira, njegove manjkavosti padaju u drugi plan. Zato je 'čačkanje' po ovom sporazumu kao hod po minskom polju i njegovo derogiranje bi moglo opet uzburkati bosanski lonac. A ovde ratovi, uverili smo se više puta, lako počinju.
