Izvor: Blic, 10.Maj.2001, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš se založio za celovitu Jugoslaviju
Sjedinjenih Država izjavio
Buš se založio za celovitu Jugoslaviju
Od specijalnog izveštača
VAŠINGTON - Predsednik SR Jugoslavije Vojislav Koštunica izjavio je juče u Vašingtonu, nakon jednoipočasovnog sastanka sa predsednikom SAD Džordžom Bušom, da je otpočela nova, veoma ohrabrujuća etapa u američko-jugoslovenskim odnosima.
- Razgovori koje smo imali sa predsednikom Bušom, potpredsednikom Ričardom Čejnijem i savetnikom >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << za nacionalnu odbranu Kondolize Rajs, više su nego ohrabrujući - istakao je Koštunica nakon susreta u Beloj kući. On je napomenuo da su kontakti SRJ sa američkom administracijom, u vezi sa stanjem u regionu na Kosovu i jugu Srbije, skoro svakodnevni i dodao:
- Ovo je bila druga vrsta razgovora. Bili su to bilateralni razgovori dve države koje su imale diplomatske odnose još u 19. veku, kad je Srbija bila nezavisna isto kao i Crna Gora. Ovim bilateralnim razgovorima ušli smo u novu fazu naših odnosa.
Koštunica je naglasio da je ishod razgovora 'ohrabrujući zbog punog razumevanja američkih sagovornika za situaciju u SRJ, bilo da je reč o najosetljivijim problemima poput Kosova i juga Srbije, ili manje osetljivim kao što su odnosi Srbije i Crne Gore'.
- Još jednom je ispoljena podrška integritetu SRJ, kao i pokušajima da se rešenje odnosa Srbije i Crne Gore pronađe između dve federalne jedinice u dobro poznatoj formuli 'demokratska Srbija i demokratska Crna Gora u demokratskoj Jugoslaviji' - istakao je Koštunica.
Jugoslovenski predsednik napomenuo je da je tema razgovora bila i američka podrška donatorskoj konferenciji za Jugoslaviju. Na pitanje da li su SAD uslovljavale podršku donatorskoj konferenciji izručenjem Slobodana Miloševića Hagu on je odgovorio:
- Naravno, politika se sastoji iz prava i obaveza. Sigurno je da ono što vlasti SRJ zahtevaju podrazumeva i određene obaveze, i u tom pogledu je spominjana saradnja i sa Haškim sudom. Jasno je rečeno da ona podrazumeva donošenje jednog zakona i pravnog okvira za tu saradnju.
Predsednik SRJ ocenio je da je u razgovorima sa američkim zvaničnicima 'preovladala spremnost da se problemi rešavaju na način u kome se pravo stavlja iznad sile'.
- To je veoma jasno ispoljeno - zaključio je Koštunica u obraćanju novinarima ispred rezidencije američkog predsednika.
Razgovorima su, sa jugoslovenske strane, prisustvovali i potpredsednik Savezne vlade Miroljub Labus, ministar spoljnih poslova Goran Svilanović i ambasador SRJ u Vašingtonu Milan St. Protić.
Kasno sinoć po jugoslovenskom vremenu predsednik SRJ je u Stejt dipartmentu razgovarao sa američkim sekretarom za odbranu Kolinom Pauelom. Koštunica je juče govorio i na ručku koji je u njegovu čast priredio CATO institut, a u vreme zaključenja ovog izdanja imao je zatvorene razgovore na Kapitol Hilu.
Koštunica je u Njujorku u utorak uveče, primajući nagradu 'Državnik godine' na Institutu 'Ist-Vest', izjavio da je jedan od ciljeva njegovog dolaska u SAD i da označi novo otvaranje američke administracije prema SR Jugoslaviji.
- Naše dve države nisu više neprijatelji. Međutim, na početku ove nove ere u našim odnosima, kada mi više nismo protivnici jedni drugima ali još uvek ne ni bliski prijatelji, mi imamo zajedničkog neprijatelja, kao i rat koji treba zajedno da vodimo - rekao je Koštunica i dodao: - Naš neprijatelj je siromaštvo u mojoj zemlji, kao i u regionu u celini, krhke institucije i nepostojanje vladavine zakona. Naš neprijatelj je destabilizacija Balkana!
Vojislav Koštunica je zatim pozvao SAD i ostale zapadne zemlje da pomognu Jugoslaviji onako kako su pomogle Zapadnoj Evropi posle Drugog svetskog rata kada su kreirale Maršalov plan.
- Nemojte nam davati poklone - poručio je sa govornice atrijuma Instituta 'Ist-Vest', u Volstritu, finansijskom središtu Njujorka, jugoslovenski predsednik nakon što su ga pred oko 700 zvanica pozdravile brojne američke i evropske ugledne ličnosti.
Među njima su bili predsednik Svetske banke Džejms Volfenson i predsednik evropske Centralne banke Vim Duinzberg.
- Dajte nam zajmove da osiguramo budžetsko olakšanje i obnovu porušene infrastrukture. Ne želimo da trošite novac vaših poreskih obveznika na način kako ste to trošili u Bosni ili na Kosovu, na skupe dvonedeljne ili tronedeljne misije za utvrđivanje činjenica - rekao je on, naglašavajuči da domaću radnu snagu ne treba samo angažovati 'kao šofere i prevodioce', već kao partnere međunarodne zajednice u ekspertskim poslovima.
Koštunica je i ovom prilikom naglasio da Jugoslavija 'čini sve što može da bi sprečila korupciju' i dodao da će njegova vlada nastaviti sa reforma koje je započela. On je, primajući nagradu iz ruku bivšeg predsednika Finske Martija Ahtisarija, naglasio da je Jugslavija sada uspostavila dobre odnose sa svojim susedima.
- Mi smo isto tako započeli i bolni proces pomirenja sa našom prošlošću što će naše ljude suočiti sa ratnim zločinima - rekao je Koštunica.
On je, govoreći o problemima sa kojima se Jugoslavija još suočava, naglasio da niko na Balkanu ne može predviđati budućnost, što potvrđuju i najnovija zbivanja u Makedoniji.
- Jedan od tih problema je i oružana pobuna albanskih separatista na jugu Srbije. Crnogorska administracija je učinila korak dalje da se odvoji od Srbije, što je problem čiji mi ishod ne možemo sagledati - rekao je Koštunica.
Koštunica je na kraju kazao da NATO nije uspeo da osigura, shodno Rezoluciji 1244 UN, bezbednost za sve građane na Kosovu, 'ali je inaugurisao takve promene koje su pobudile nadu u nezavisnost Kosova - što mi ne možemo prihvatiti!'
Jugoslovenski predsednik je isto tako zatražio podršku Zapada da se obnovi poverenje prema jugoslovenskoj jurisdikciji koja bi, prema njegovim rečima, između ostalog mogla i trebalo da sudi optuženima za ratne zločine u zemlji umesto u Hagu.
Dodeli priznanja Vojislavu Koštunici prisustvovali su i Torvald Stoltenberg, bivši ministar spoljnih poslova Norveške, Džordž Soros, bankar i filantrop iz Njujorka, a svečanost je vodio čuveni američki novinar Piter Dženings sa TV mreže ABC, koji u utorak uveče nije propustio da, uz sve hvale upućene predsedniku Koštunici u unapređenju demokratije u Srbiji, naglasi da 'on i dalje odbija da izruči Miloševiča Haškom tribunalu, ali da je Koštunica nesumnjivo demokratska alternativa za Srbiju'.
Jugoslovenski predsednik je juče u Vašingtonu trebalo da razgovara sa američkim potpredsednikom Ričardom Čejnijem, kao i sa državnim sekretarom Kolinom Pauelom. Duško B. Vukajlović
Zoran Đinđić, srpski premijer o sukobu u Socijaldemokratiji Vuk Obradović obećao ostavku, pa se predomislio
BEOGRAD - Na jučerašnjoj sednici kolegijuma Vlade zatražili smo objašnjenje od potpredsednika Vuka Obradovića u vezi sa seksualnim skandalom koji se vezuje za njegovo ime. Obradović je demantovao da je ikada tvrdio da neki član Vlade ima veze sa ovim događajem. Članovi kolegijuma smatrali su da sve treba da bude rešeno diskretno, a Obradović je rekao da će podneti ostavku. To je potvrdio i u desetominutnom razgovoru sa mnom. Deset minuta posle toga, međutim, javio se i rekao da će, ipak, razmisliti o podnošenju ostavke, jer je u stranci dobio takve sugestije. Ceo slučaj biće rešen sutra na sednici Predsedništva DOS, kad iz SAD doputuju Koštunica i Svilanović. Do tada nemamo rešenje - rekao je juče Zoran Đinđić, predsednik Vlade Srbije.
Đinđić je, na konferenciji za novinare povodom 100 dana rada Vlade, istakao da ovaj slučaj Vladu dotiče samo utoliko što je Obradović njen potpredsednik.
- Bilo je spekulacija da je povod ovoj aferi politički sukob u Vladi. Nijedan član Vlade, pogotovo ne ja, nema veze sa ovim slučajem. Ja se u poslednja tri meseca nisam bavio ni svojom strankom, a kamoli nekom drugom partijom. Nisam imao kontakte ni sa jednim članom SD - podvukao je premijer.
Vladan Batić, republički ministar pravde, povodom seksualne afere u vezi sa Vukom Obradovićem, rekao je da za rešenje ovog slučaja postoje dva puta - ili da Obradović podnese ostavku na mesto potpredsednika Vlade, ili da bude razrešen dužnosti.
Žarko Korać, potpredsednik Vlade i predsednik SDU, istakao je da je na jučerašnjem kolegijumu raspravljano o ostavci Obradovića i potvrdio da je na kraju sastanka Obradović rekao da će podneti ostavku. On nije želeo da imenuje ko je od članova kolegijuma pokrenuo pitanje Obradovićeve ostavke, ali je istakao da je 'ceo razgovor protekao bez tenzija'. LJ. B - N. M. J Bez inicijative o povlačenju poslanika
BEOGRAD (FoNet) - Predsednik Skupštine Srbije Dragan Maršićanin izjavio je juče da Socijaldemokratija ima pravo da povuče svoje poslanike, o čemu obaveštava koalicione partnere, a da li će SD to uraditi, ostaje da se vidi. Povodom najave poslanika koji su prekjuče isključeni iz SD da će tražiti razrešenje predsednika stranke Vuka Obradovića sa mesta potpredsednika Vlade, Maršićanin je rekao da takvu mogućnost može da pokrene dvadeset poslanika ili predsednik Vlade. Još, međutim, nije pokrenuta nijedna od te dve inicijative, rekao je Maršićanin.
Predsednik Administrativnog odbora Skupštine Srbije Aleksandar Krstić izjavio je da bi, ukoliko se odluka o isključenju članova SD koji su i poslanici pokaže i legitimnom, SD o tome, kroz poslaničku grupu DOS, trebalo da obavesti Narodnu skupštinu. - Mi kao Administrativni odbor u tom slučaju konstatujemo prestanak mandata i to se upućuje Republičkoj izbornoj komisiji, koja treba da odredi poslanike koji će zameniti one čiji je mandat prestao - rekao je Krstić. On je dodao da ta mesta pripadaju SD, koja sa zbirne liste treba da odredi nove poslanike.
- Ukoliko SD nema dovoljno kandidata na toj listi, a koji nisu prošli na prethodnim izborima, u tom slučaju se, po ugovoru koji je potpisan kada je formiran DOS, po odgovarajućoj matematičkoj formuli određujuju kandidati i to DOS dostavlja kao predlog RIK. Posle izeštaja RIK, Administrativni odbor to konstatuje i upućuje Skupštini na odlučivanje - rekao je Krstić. Novo Predsedništvo Socijaldemokratije podržalo Vuka Obradovića Nema reči o ostavci u Vladi
BEOGRAD - Novo Predsedništvo Socijaldemokratije donelo je jednoglasnu odluku da Vuk Obradović ne sme da podnese ostavku na mesto potpredsednika Republičke vlade. Obradović je dobio jednoglasnu podršku članova Predsedništva da ne sme da prekine sa radom u Vladi i da ne sme da podnese ostavku, makar to obećao i predsedniku Vlade lično - rekao je juče Ljuba Slavković, član Predsedništva SD.
Na pitanje da li je bilo govora o mogućnosti da Predsedništvo DOS na sutrašnjoj sednici smeni Obradovića sa mesta vicepremijera, Slavković je odgovorio da Obradovića obavezuje odluka Predsedništva stranke da ne sme da podnese ostavku. Slavković je naglasio da Predsedništvo stranke nije zabrinuto za političku bezbednost Vuka Obradovića, ali da jeste zabrinuto za njegovu ličnu bezbednost. Prema Slavkovićevim rečima, Predsedništvo SD donelo je odluku da predsednicima republičkog i saveznog parlamenta uputi zahtev da oduzmu mandate poslanicima koji su isključeni iz SD po Zakonu o izboru poslanika i to na prvoj narednoj sednici.
- Koalicionim sporazumom DOS predviđeno je da u slučaju prestanka mandata, što je i isključenje iz stranke, mesto poslanika zauzima poslanički kandidat DOS koga odredi stranka sa liste, na osnovu ranije utvrđenog dogovora na Predsedništvu DOS - pojasnio je Slavković i istakao da će u Saveznoj skupštini biti zamenjena dva od tri poslanika, a u republičkom parlamentu pet od devet poslanika SD. Na sednici Predsedništva imenovana je Dragica Majić za novog portparola stranke, a odlučeno je da Predsedništvo stranke broji 23 člana, među kojima će biti više
