Izvor: B92, 01.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Buš i Putin i o Kosovu
Vašington, Moskva, Beograd -- Plan za razmeštanje protivraketnog štita SAD na istoku Evrope glavna tema razgovora Džordža Buša i Vladimira Putina. Rasprava i o Kosovu.
Dva predsednika sastaju se u porodičnom letnjikovcu predsednika SAD, u američkoj državi Mejn. Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da je sastanak Buša i Putina važna prilika da se preispita dosadašnji tok rešavanja kosovskog pitanja, kao i da se otvori nova stranica u traženju rešenja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << za budući status Pokrajine.
"Srbija očekuje da dva predsednika čvrsto usmere rešavanje pitanja Kosova i Metohije kroz nove pregovore, s ciljem da se dođe do kompromisnog i obostrano prihvatljivog rešenja koje će biti saglasno temeljnim načelima međunarodnog prava", izjavio je Koštunica.
Iz Kremlja je, uoči sastanka, najavljeno da će Putin insistirati da se nastave pregovori Beograda i Prištine o statusu Kosova.
Ministar za Kosovo i Metohiju Slobodan Samardžić kaže da je susret Buša i Putina veoma važan za rešavanje statusa Kosova. "Sigurni smo da će Putin biti i principijelan i ubedljiv u svom stavu da pregovore treba nastaviti, da ih ne treba uslovljavati, da treba tražiti rešenje koje će zadovoljiti i Beograd i Prištinu, da to treba učiniti u okviru međunarodnog prava, u okviru Povelje Ujedinjenih nacija i rezolucije 1244 i da treba otvoriti proces kojim će se doći do takvog rešenja", kaže on.
"Sasvim je moguće da Buš i SAD uvaže te razloge, možda ne tako brzo, ali u svakom slučaju da bi bio počet proces koji će doneti mir na ovom prostoru i principijelno i trajno rtešenje ua Kosovu", kaže Samardžić.
Putin je izjavio pre polaska iz Moskve da se raduje toplim i prijateljskim razgovorima sa američkim kolegom Džordžom Bušom koji će, kako je rekao, poštovati interese obe zemlje.
"U politici uvek ima takmičenja. Važno je da ovo takmičenje bude u skladu sa definisanim pravilima i da se poštuju interesi druge strane", rekao je Putin novinarima.
Vašington se nada da će razgovori u Mejnu doprineti povećanju poverenja u odnosima Rusije i SAD, koje su u poslednje vreme zahladile odnose. Udaljavanju dve velesile najviše je doprinela namera SAD-a da u Evropi izgradi antiraketni štit zbog navodnog straha od napada iz Irana. Rusi se snažno protivili toj ideji, a Amerikancima su kao najbolji način odbrane Evrope ponudili zajedničko korišćenje raketnog sistema u Azerbejdžanu.
Konkretne dogovore ne treba očekivati, već samo poboljšanje odnosa, ocenjuje novinar Politike Boško Jakšić. "Ovde se radi samo o uspostavljanju nekih novih odnosa. Između konfrontacije i kooperacije, trenutno je jača konfrontacija, a milsim da ni Buš ni Putin ne žele da u okviru svojih legata za istoriju ostave ostanak rusko-američkih odnosa na ovako lošem nivou", kaže Jakšić.
Slobodan Pavlović, dugogodišnji dopisnik iz Vašingtona, kaže za B92 da ne očekuje da će kosovsko pitanje biti pri vrhu agende današnjeg susreta dvojice predsednika.
"Prioriteti su problem oko raketnog štita, energetske bezbednosti zapadne Evrope, sukobi u Iraku i Avganistanu kao i proširenje NATO saveza. Imajući u vidu kakve su pozicije Moskve i Vašingtona oko Kosova, računa se da će ta tema doći na red tek u drugom delu sastanka", kaže Pavlović.
On kaže da se i Rusija, kao i SAD i EU zalažu za nastavak pregovora, ali je problem šta ako ni nakon dodatnih 120 dana pregovora ne doše do kompromisa, kao i da ne očekuje da će SAD promeniti svoju osnovnu poziciju.
"U međuvremenu, pojavila se vrlo zanimljiva inicijativa, na koju će Moskva morati da da konkretan odgovor. Naime, čulo se u američkom Kongresu da bi Rusija mogla da pokaže svoju dobru volju i pokaže zainteresovanost za povoljan razvoj situacije na Kosovu time što bi u periodu dodatnih pregovora poslala jedan deo svojih jedinica da bi pojačala mirovne snage na Kosovu", kaže Pavlović.
"Podsećam da su ruske jedinice prve stigle na Kosovo nakon potpisivanja Kumanovskog ugovora, ali su ostale vrlo kratko. Nakon što je formiran Kfor 2002. godine, ruska Duma je odlučila, navodno zbog velikih troškova, da povuče svoje trupe sa Kosova. Smatra se da je trenutak da se ruske snage vrate, jer je zadatak međunarodnih snaga prevashodno zaštita manjinskih zajednica", kazao je Pavlović za B92.
Prema najavama, predsednika Putina bi u vazduhoplovnoj bazi Nju Hempšir danas trebalo da sačeka otac predsednika SAD Džordž Buš Stariji, da bi se posle krećeg leta helikopterom pridružili porodici Buš na večeri. Planirano je da sutra ujutro Putin i Buš doručkuju na brodu, kada će razgovarati u četiri oka, a potom bi bio organizovan sastanak s bliskim saradnicima.
Nekoliko stotina demonstranata okupilo se danas na protestima u Kenebunkportu uoči dolaska Putina. Demonstranti su se okupili na protestima zbog rata u Iraku, ali i vojnih operacija Rusije u Čečeniji.
"Bez obzira na Rusiju, Kosovo će biti nezavisno"
Predsednik Demokratske partije Kosova Hašim Tači rekao je da će Kosovo, bez obzira na odluku Rusije, dobiti nezavisnost. "U svakom slučaju mi ćemo biti nezavisni i razvićemo zemlju sa potpunim uspehom", rekao je Tači na sastanku DPK-a, prenose prištinski listovi.
On je rekao da je za Kosovo "velika sreća ono što rade SAD i predsednik Džordž Buš za priznavanje realnosti na Kosovu", kao i da je uveren da će na kraju "SAD i Evropska unija ubediti Rusiju da prizna državnost Kosova".
Lider Srpske liste za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović ne očekuje da će američko-ruski samit doneti rešenje za Kosovo. On je za Radio Dojče vele rekao da za Putina i Buša Kosovo nije među prvih pet glavnih zadataka. "Oni Kosovo isprobavaju kao probni balon, dokle druga strana može da izdrži. To nije zahvalno za nas jer će se preko naših leđa i naših sudbina sukobljavati dve velike sile i njihovi interesi, a da zapravo nijedna sila nije zainteresovana za kosovsko pitanje ni Balkan", smatra Ivanović.
"Treba izbiti iz glave iluziju da Rusi brane Srbiju i srpske stavove. Rusi će braniti taj stav dok se to uklapa u njihove interese", rekao je Ivanović. "Mislim da neće doći do promene ruskog stava do kraja ove godine niti očekujemo ni u perspektivi da se taj stav promeni. Pre bi se rekao da će će Rusi i Amerikanci dogovoriti da ne donose nikakvu odluku po pitanju statusa i to za jedno vreme odlože", dodao je on.
"Podržavam teritorijalni integritet svih članica SE"
Generalni sekretar Saveta Evrope Teri Dejvis izjavio je da ne može da predvidi šta će se dogoditi ako dođe do priznavanja nezavisnosti Kosova mimo odluke UN i dodao da Komitet ministara SE još nije razmatrao tu mogućnost.
"Do sada su svi bili saglasni da odluku treba da donesu UN. Razmotrićemo to kada se dogodi. Ne ranije. SE ima 47 članica, nisam išao od jedne do druge i pitao šta će biti njihov stav. Ni sa kim nisam razgovarao šta bi bilo ako Kosovo postane nezavisna država bez odluke UN", rekao je Dejvis u intervjuu Večernjim novostima.
Govoreći o razlikama između otcepljenja Crne Gore od Srbije i pitanja otcepljenja Kosova, Dejvis je kazao da je kada je formirana zajednica Srbije i Crne Gore postojao dogovor o mogućnosti razlaza, na osnovu čega je i održan referendum.
"Izuzetno je bitno da se prenese moj potpuni stav po tom pitanju, jer su neki mediji u Srbiji preneli samo jedan njegov deo, a to je sledeće: podržavam teritorijalni integritet svih zemalja članica, uključujući naravno i Srbiju, kao što ću nastaviti da ga podržavam osim u slučaju da UN ne odluče da promene granice", rekao je Dejvis.
.jpg)
