Izvor: B92, 20.Mar.2008, 15:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bugarska danas priznala Kosovo
Sofija, London, Bratislava, Zagreb -- Vlada Bugarske, kao što je juče bilo najavljeno, priznala je danas nezavisnost Kosova.
Odluku je saopštila kancelarija za medije Saveta ministara, a prenosi bugarska novinska agencija Fokus. Bugarska, Hrvatska i Mađarska juče su izdale zajedničko saopštenje u kojem je najavljeno da će ta tri suseda Srbije priznati nezavisnost Kosova. Hrvatska i Mađarska juče su priznale nezavisnost Kosova.
Bugarska je danas postala 33. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << država koja je priznala odluku kosovske skupštine o proglašenju nezavisnosti.
Jeremić: Korak unazad
Ministar inostranih poslova Vuk Jeremić ocenio je danas da će to što su Hrvatska, Mađarska i Bugarska priznale nezavisnost Kosova dovesti do unazađivanja saradnje sa tim zemljama koja je proteklih godina građena.
Jeremić je gostujući u Vestima u 16 televizije B92 rekao da to predstavlja "korak unazad" u odnosima sa Srbijom i dodao da bilo koja zemlja koja prizna nezavisnost Kosova i odluči da naruši teritorijalni integritet Srbije ne može da računa da će sa njom imati iste odnose kao pre te odluke.
On je dodao da su ministarstvima inostranih poslova tih zemalja već upućene oštre protestne note i da je naloženo hitno povlačenje ambasadora na konsultacije.
Jeremić je ocenio da je "za žaljenje" činjenica da te zemlje nisu sprovodile autonomnu spoljnu politiku, već su bile pod pritiskom spoljnih faktora.
"Zemlje koje su odlučile da nanesu udarac svom susedu, ne mogu računati na iste odnose. Ne postoji zemlja na svetu koja bi pristala na to da ima iste odnose", istakao je ministar spoljnih poslova.
Komentarišući poziv Liberalno demokratske partije da se ne povlače ambasadori iz zemalja koje priznaju nezavisnost Kosova, Jeremić je kazao da kada Srbija ne bi reagovala diplomatski, onda ne bi bila shvaćena kao ozbiljna država.
On je dodao da će se nastaviti sa sprovođenjem mera iz Akcionog plana, kao i da će Srbija ubuduće izražavati neslaganje sa odlukama bilo koje države koja prizna nezavisnost Kosova.
"Interes Bugarske su mir i stabilnost"
Interes Bugarske je da postoje potpune garancije da će se očuvati mir i stabilnost u regionu, izjavio je bugarski premijer Sergej Stanišev nakon današnje odluke vlade u Sofiji da prizna nezavisno Kosovo.
Stanišev je rekao da će Bugarska uspostaviti diplomatske odnose s Kosovom i otvoriti ambasadu u Prištini.
"Interes Bugarske je da ima maksimalne garancije za očuvanje mira i stabilnosti u regionu", rekao je Stanišev novinarima u Sofiji i dodao da su najjače garancije "međunarodno angažovanje Kfora i Unmika, kao i odluka EU da pošalje misiju na Kosovo".
Bugarska, Mađarska i Hrvatska juče su zajedno izdale saopštenje o priznavanju nezavisnosti Kosova. Vlade u Zagrebu i Budimpešti juče su priznale odluku kosovske skupštine da proglasi nezavisnost.
Kako prenosi bugarska agencija Fokus, šef diplomatije Ivajlo Kalfin rekao je da je Kosovo jedinstven slučaj i da bi neuspeh u nalaženju rešenja predstavljao rizik za stvaranje novog sukoba poput onog na Bliskom istoku.
"Kada govorimo o nacionalnim interesima, mi ne biramo između Kosova i Srbije. Moramo da izaberemo između angažovanja u okviru međunarodne zajednice i druge opcije, što je stvaranje sukoba koji vodi u nasilje", rekao je Kalfin.
Kalfin je rekao da očekuje da će Beograd povući ambadsadora iz Sofije.
Članice vladajuće koalicije u Bugarskoj juče su pozdravile najavu vlade o priznanju Kosova, dok su opozicione stranke uglavnom ocenile da je Bugarska zakasnila s priznanjem.
Zamenik šefa poslaničke grupe ekstremno desničarske koalicije Ataka Borislav Ralčev rekao je da prizanje Kosova kratkovido i izdaja bugarskih interesa.
Povodom saopštenja Bugarske, Hrvatske i Mađarske, u otvorenom pismu 99 bugarskih intelektualca, među kojima su i akademici i poznati umetnici, navodi se da je vlada "preuzela istorijsku odgovornost za priznanje Kosova u kršenju svih standarda međunarodnog prava" i "postavila vremensku bombu za bugarsku nacionalnu bezbednost".
"Slovačka ne priznaje Kosovo"
Slovački predsednik Ivan Gašparovič ponovio je danas da se njegova zemlja ne sprema da prizna Kosovo i da je za nju u prvom planu bezbednost, ne samo Kosova, već pre svega celog Balkana.
"Uprkos tome što se Slovačka zalaže za jedinstvenu EU, ne sprema se za sada da prizna nezavisno Kosovo", rekao je Gašparovič u Bratislavi posle razgovora o Kosovu sa evropskim komesarom za kulturu i obrazovanje Janom Figelom, a saopšteno je na sajtu kancelarije slovačkog predsednika.
Gašparovič je najavio da će zvanična Bratislava temeljno pratiti razvoj situacije na Kosovu.
"Za nas je u prvom planu stabilnost i bezbednost i to ne samo Kosova, već celog zapadnog Balkana i njegova evropska perspektiva", zaključio je Gašparovič.
Gašparovičevo uveravanje da Slovačka nije promenila svoj negativni stav prema priznanju nove države na Balkanu dolazi samo dan nakon što je Kosovo priznala susedna Mađarska, u kojoj ekstremni nacionalisti ne kriju da bi voleli da putem kosovskih Albanaca krenu i Mađari iz dijaspore.
Jandroković: Prihvatanje realnosti
Hrvatski ministar spoljnih poslova i evropskih integracija Gordan Jandroković rekao je danas da hrvatsko priznanje nezavisnog Kosova nije neprijateljski akt prema Srbiji, već prihvatanje realnosti.
Mesić: Za stabilnu Srbiju
Predsednik Hrvatske Stjepan Mesić izjavio je danas da se odugovlačenjem s priznavanjem nezavisnosti Kosova ništa ne bi postiglo i istakao da Hrvatske želi stabilnu Srbiju, jer je ujedinjenje Evrope neminovno kako bi se stvorio "stabilan region nasuprot novim svetskim gigantima poput Kine i Indije".
S predsednikom Mesićem u poseti Ličko-senjskoj županiji bio je i potpredsednik hrvatske vlade Slobodan Uzelac, koji nije želeo da komentariše hrvatsko priznanje Kosova, ističući da je svoj stav izneo na sednici vlade.
"Naše priznanje Kosova nije neprijateljski akt prema Beogradu, već prihvatanje realnog stanja. Dobri odnosi Srbije i Hrvatske su ključni za stabilnost u regionu i uveren sam da će bilo koja buduća srpska vlada uvideti isto", rekao je Jandroković u intervjuu za Rojters.
Hrvatska je juče na zatvorenom delu sednice vlade priznala Kosovo.
Zagreb, koji očekuje da na samitu u Bukureštu od 2. do 4. aprila dobije poziv za članstvo u NATO, voleo bi da se njegovi susedi na "turbulentnom Balkanu" prilagode reformskom kursu.
"Želimo da budemo primer za druge zemlje u regionu, koje će posmatrajući nas shvatiti da se isplati prihvatanje i primena evropskih reformi", rekao je Jandroković.
On je istakao da je drugi prioritet hrvatske vlade da pomogne susednoj Bosni, koju čine etničke zajednice Hrvata, bošnjačkih muslimana i Srba, čije su međusobne razmirice usporile reforme i odložile ulazak te zemlje u Evropsku uniju.
Novi britanski ambasador na Kosovu
Ministarstvo spoljnih poslova Velike Britanije saopštilo je da će prvi ambasador ove države na Kosovu biti Endrju Sparks, umesto već imenovanog Dejvida Blanta.
"Endrju Sparks je imenovan za ambasadora Njenog Veličanstva u Republici Kosovo, umesto Dejvida Blanta, koji prelazi na novu dužnost unutar diplomatske službe. Sparks će stupiti na dužnost u aprilu 2008. godine", precizira se u saopštenju.
Razlozi za tako brzu zamenu prvog britanskog ambasadora na Kosovu, koje je proglasilo nezavisnost 17. februara, nisu saopšteni.
Endrju Sparks je u britanskom Forin ofisu od 1983. godine, a od 2004. do 2008. godine obavljao je funkciju ambasadora Velike Britanije u Kongu.
Pisma šefovima međunarodnih organizacija
Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Jeremić zvanično se danas obratio predsednicima i generalnim direktorima međunaronih organizacija, foruma i agencija, kojima je preneo stav Vlade Srbije o neprihvatanju jednostranog nelegalnog proglašenja nezavisnosti Kosova i Metohije i ukazao na moguće posledice koje ovakav nelegalan akt može da izazove.
Šef srpske diplomatije uputio je pismo generalnom direktoru Svetske zdravstvene organizacije Margaret Čen, generalnom direktoru Međunarodne organizacije rada Huanu Samaviju, generalnom direktoru Organizacije UN za industrijski razvoj Kandehu Jumkelu, generanom direktoru Međunarodne organizacije za migracije Brunsonu Mekinliju, generalnom direktoru Međunarodne organizacije za atomsku energiju Mohamedu El Baradeju.
Pismo je upućeno i direktoru Međunarodnog monetarnog fonda Dominiku Štrausu Kanu, predsedniku Svetske banke Robertu Zeliku, generalnom direktoru Svetske trgovinske organizacije Paskalu Lamiju, direktoru Svetske poštanske unije Eduardu Dajanu, generalnom direktoru Međunarodne železničke unije Alijanderu Luku, generalnom sekretaru Svetske carinske organizacije Mišelu Daneu, predsedniku Evropske banke za obnovu i razvoj Žanu Lemijeu, kao i mnogim drugima.
