Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 06.Apr.2015, 09:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Bucmasta beba - gojazan čovek

Svako treće odojče u razvijenim zemljama ima prekomernu težinu, podaci su Svetske zdravstvene organizacije. Bucmaste bebe postaju gojazna deca, a gotovo polovina gojaznih sedmogodišnjaka odraste u gojazne ljude.

Kao i kod odraslih, gojaznost kod dece nosi mnoge zdravstvene rizike, od kardiovaskularnih bolesti, preko dečje hipertenzije, do dijabetesa.

Sva dosadašnja istraživanja, navodi dr Jasmina Komnenović u svojoj knjizi "Od prvog obroka do školske užine", >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << ukazuju na kompleksnost činilaca koji izazivaju gojaznost kod dece, a jasno je da su već prvi meseci života presudni za razvoj gojaznosti.

Roditelji odojčeta treba da prepoznaju kada se beba prejede. Uvek treba zaustaviti hranjenje, pre nego što se beba najede. Ako sisa, ne treba je previše često dojiti. Bebe koje žele često da sisaju, ne rade to zbog gladi, nego zato što ih to smiruje.

Ako se beba hrani adaptiranim mlekom, bočica ne treba da bude spremna u svakom trenutku. Takođe, ne treba hraniti bebu kad god zaplače, jer plač ne mora da znači da je gladna ili žedna, nego da samo želi da je uzmete u naručje.

Jedna od najvažnijih preporuka je da slatkiše ne treba uključivati pre 12. meseca. Dakle, ne zaslađujte bebama sve što piju, bez obzira na to što im je to ukusnije.

Pošto je deci neophodno obilje hranjivih sastojaka, ne smeju biti na restriktivnoj dijeti bez medicinskog nadzora, a nikako ne pre četvrte godine. Naročito ne smeju biti na dijeti s malo masti, pošto se to može loše odraziti na njihov rast.

Cilj je da se težina gubi polako, a da dete raste u visinu. Procenjuje se da je za svakih 20 odsto iznad idealne težine potrebno pola godine do godine, da bi se dete vratilo na optimalnu težinu.

Terapija gojaznosti kod dece podrazumeva podesan režim ishrane, fizičku aktivnost i uključivanje cele porodice.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...