Izvor: Politika, Beta, 07.Okt.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisel traži bolju regionalnu saradnju
EK podržava prelazni sporazum, ali pitanje je šta će tim povodom reći Holandija
– Ukoliko je tačno da je Evropska komisija ocenila da Evropska unija treba da primeni prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, to je bez sumnje izuzetno značajna poruka, tim pre trebalo bi da se nađe u godišnjem dokumentu o proširenju koji će pratiti izveštaj o napretku Srbije – kaže Milica Delević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evrointegracije.
Naglašavajući >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da u vladi nemaju zvaničan tekst nacrta dokumenta o strategiji proširenja EU (u koji su uvid imali izveštači iz Brisela) Delevićeva kaže da „ovakav stav EK nije iznenađujući, jer je komisija uvek bila saveznik u primeni prelaznog trgovinskog sporazuma, sa naše strane, i uvek bila zagovornik stupanja tog sporazuma na snagu, i sa strane EU”.
Komentarišući činjenicu da se u dokumentu navodi da Srbija još nije ispunila sve zahteve Haškog tribunala, ona kaže da „je jasno da više ne razgovaramo o tome da li Srbija hoće da sarađuje sa Haškim tribunalom i da li napretka ima već o tome kako da se postignuti napredak vrednuje”. Pri tom, većina članica EU je, prema njenim rečima, za to da se taj napredak vrednuje stupanjem na snagu prelaznog trgovinskog sporazuma. Delevićeva dodaje da će „o svemu odlučivati Savet ministara, u kojem je potrebna jednoglasnost svih članica”. Da najnovija ocena iz Brisela ne predstavlja iznenađenje „jer je to stav Evropske komisije duži period”, smatraju i Maja Kovačević, sekretar Evropskog pokreta u Srbiji (EPuS), i Tanja Miščević, profesorka na Fakultetu političkih nauka.
Dok naša sagovornica iz EPuS-a naglašava da ne treba očekivati da će ovaj stav EK promeniti stav Holandije, „jer stavovi komisije i stavovi članica mogu da se razlikuju”, Miščevićeva je, u telefonskoj izjavi za agenciju Beta, ukazala na to da sve zemlje članice EU čitaju izveštaj i da to „neće ostati bez odjeka”.
Povodom stava EK da regionalna saradnja nije na najboljem nivou, Delevićeva kaže da se takva ocena uvek nalazi u godišnjem izveštaju i dodaje da EK „za regionalnu saradnju ohrabruje sve aktere u regionu”. Kovačevićeva, pak, upozorava da će problem Kosova opterećivati naše dalje odnose sa EU, a poziv EK na fleksibilnost Srbije prema učešću Kosova u raznim regionalnim inicijativama tumači kao potvrdu činjenice da će srpska integracija „nažalost, podrazumevati veliki broj kompromisa u tom pravcu”.
Ona primećuje da je na neki način destabilizovalo ovaj region i to što je veliki broj zemalja članica EU priznao Kosovo, kao i činjenica da su to isto uradile neke susedne zemlje. „U narednim godinama ćemo, zajedno sa EU, morati da tražimo izlaz iz problema u kojima smo se našli, i jedni i drugi”, dodaje ona.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 08/10/2009]
