Izvor: Politika, 05.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Brisel poziva Srbiju da potvrdi evropsko opredeljenje
Evropska komisija konstatovala da je skupština Kosova usvojila rezoluciju o nezavisnosti, reakcija Beograda potpuno ignorisana
Brisel – Evropska komisija ocenjuje da je Srbija suočena sa strategijskim izborom u pogledu svoje budućnosti i poziva Beograd da „potvrdi opredeljenje za svoju evropsku budućnost i istaknuto opredeljenje za čvršće veze s EU”.
To se navodi u izveštaju Evropske komisije o reformama na zapadnom Balkanu i merama >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da se ubrza pridruživanje zemalja tog regiona Evropskoj uniji koju je juče objavila Evropska komisija, a u koji je agencija Beta imala uvida.
U dokumentu pod nazivom „Komunikacija”, podvlači se da su „predsednički izbori u februaru 2008. potvrdili evropske težnje Srbije” i naglašava se da su „regionalna saradnja i dobri susedski odnosi važniji nego ikad za to da Srbija i ceo region budu u stanju da nastave napredovanje ka Evropskoj uniji”.
Evropska komisija konstatuje da je „skupština Kosova 17. februara usvojila rezoluciju kojom se proglašava da će Kosovo biti nezavisno” i da je Savet ministara EU 18. februara „primio na znanje da se tom rezolucijom Kosovo obavezalo na sprovođenje načela demokratije i ravnopravnosti svih građana, zaštitu Srba i drugih manjina, kao i zaštitu kulturne i verske baštine”, uz prihvatanje međunarodnog nadzora.
U analizi se podseća da je Savet ministara EU zauzeo stav da će zemlje članice evropske dvadesetsedmorice odlučiti o svojim odnosima s Kosovom, u skladu s nacionalnom praksom i međunarodnim pravom.
Podseća se na stav da „Kosovo predstavlja svojevrstan slučaj koji ne dovodi u pitanje načela suvereniteta i teritorijalnog integriteta, Povelju UN i rezolucije Saveta bezbednosti UN, ili Završni akt iz Helsinkija”.
Evropski ministri su, dodaje se u „Komunikaciji”, pozdravili dalje prisustvo međunarodne zajednice na Kosovu na temelju Rezolucije 1244 SB UN i istakli „spremnost EU da odigra vodeću ulogu u jačanju stabilnosti regiona”.
Evropska komisija smatra da je važno da Beograd i Priština ispoštuju ranije date obaveze o uzdržavanju od bilo kakvih aktivnosti ili poruka koje mogu ugroziti bezbednosnu situaciju.
Izvršno telo EU pozdravlja i činjenicu da je Savet ministara Unije potvrdio „rešenost za punu i istinsku podršku evropskoj perspektivi zapadnog Balkana”, uz poziv Evropskoj komisiji da iskoristi sve instrumente EU za pospešenje ekonomskog i političkog razvoja i da celom regionu ponudi konkretne mere da se napreduje u tom pravcu.
Prema dokumentu Evropske komisije, Evropska unija će budući razvoj Kosova podržati kroz međunarodnu civilnu misiju, na čelu sa specijalnim izaslanikom EU, misijom vladavine zakona u okviru evropske bezbednosno-odbrambene politike, kao i bitnom potporom za ekonomski i politički razvitak. „Glavni izazovi za Kosovo su jačanje vladavine zakona, posebno u pravosuđu, bitka protiv organizovanog kriminala i korupcije, podrška ekonomskom razvitku i otvaranju novih radnih mesta”, navodi se u izveštaju.
Tu su, takođe, izazovi povratka izbeglica i manjinskih zajednica, kao i jačanje dijaloga među zajednicama.
Ukupna neophodna pomoć Kosovu je procenjena na milijardu evra do 2010, za pomoć političkom i ekonomskom razvoju Kosova i troškove međunarodnog i EU prisustva na Kosovu.
Evropska komisija smatra da je „Kosovo učinilo dalji napredak ka demokratskom i multietničkom društvu” i navodi da se u novoj vladi u Prištini nalaze i ministri iz redova srpske i turske zajednice.
Kosovska vlada je „preuzela obavezu dobrog postupanja prema manjinama, a posebno kosovskim Srbima”. „Srbija treba da odigra ključnu ulogu u obezbeđenju sigurnosti, dobrosusedstva i regionalne saradnje na zapadnom Balkanu”, ističe se u zaključcima ove analize i navodi da je EU i dalje rešena da podrži politički i ekonomski razvoj Kosova.
Beta
------------------------------------------------------------------
Šta je Brisel „konstatovao”
Brisel 5. marta – Koštuničina primedba da je Evropska komisija morala da konstatuje da je Srbija poništila nezavisnost Kosova, kada je već konstatovala da je Kosovo proglasilo nezavisnost, ima smisla. Takva se primedba opravdano može staviti, jer izostavljanje stava Srbije jasno favorizuje Prištinu na uštrb Beograda, kaže diplomatski izvor „Politike” u Briselu koji je želeo da ostane anoniman. Zapadni diplomata kaže da je sam termin da komisija nešto „konstatuje” (take note) svesno odabran kao vrednosno neutralan, zbog nekolicine zemalja koje nisu htele da „pozdrave” ili „pruže ohrabrenje” nezavisnosti Kosova.
Isti izvor, međutim, smatra da je Koštuničina reakcija prekomerno oštra i da zbog opravdane primedbe na uvodni deo dokumenta nije trebalo odbiti sve što je EK ponudila. Dokument, naime, predviđa mnoge pogodnosti, kao što su, na primer, sredstva za odgovarajuće pogranične prelaze i druge tehničke uslove bez kojih se Sporazum o viznim olakšicama ne može potpisati sa EU. Takođe, otvara se mogućnost da Srbija dobije pristup sredstvima za smanjenje rizika od katastrofa, koja su nam do sada bila nedostupna, jer su odobravana samo zemljama koje su već postale kandidati za prijem u EU.
V. J.
--------------------------------------------------------------------
Dobri susedi
Brisel 5. marta – U dokumentu o Evropskoj perspektivi zapadnog Balkana piše da su „regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi važniji nego ikada” kako bi se regionu omogućilo da nastavi da se kreće ka EU. Ova rečenica je važna, jer jednog dana može da se „ispreči” pred Srbijom kad i ako bude pred vratima Unije. Naime, EU pre članstva traži dobre odnose sa svim susednim zemljama, u koje će u budućnosti svakako uvrstiti i Kosovo kao nezavisnu državu.
V. J.
-----------------------------------------------------------------
Koštunica: Zaključci Brisela neprihvatljivi
Evropska komisija je konstatovala da je Kosovo proglasilo nezavisnost, a nije konstatovala da je Srbija to poništila, saopštio premijer
Zaključci Evropske komisije su neprihvatljivi, jer je komisija konstatovala da je Kosovo proglasilo nezavisnost, a nije konstatovala da je Srbija to poništila, saopštio je predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica.
Koštunica je naveo da se sa Briselom mora raspraviti „ključno pitanje za stabilnost zemlje” – da li pravni sporazumi koje EU nudi Beogradu podrazumevaju ili ne celovitu Srbiju.
Evropska komisija juče je objavila zaključke da Kosovo ima jasnu evropsku perspektivu i konstatovala da je Priština proglasila 17. februara nezavisnost, a da će EU u narednom periodu pomoći Kosovu kroz misiju Euleks i kroz finansijsku pomoć od milijardu evra, navodi se u saopštenju.
Istovremeno Evropska komisija nije konstatovala da su Vlada Srbije i Narodna skupština poništile odluku o proglašenju lažne države na tlu Srbije, naveo je Koštunica.
To znači, prema Koštuničinim rečima, da su za Evropsku komisiju relevantne protivpravne odluke od 17. februara, a da nisu relevantne odluke Srbije koja je međunarodno priznata država i članica UN. „Ovi zaključci Evropske komisije su apsolutno neprihvatljivi”, saopštio je premijer i ocenio da „svaki građanin Srbije zna da oni znače nastavak najgrubljeg kršenja međunarodnog prava”.
Koštunica je naveo da je dužnost Srbije da „pošteno, odgovorno i bez dovijanja” raspravi sa EU da li pravni sporazumi koje EU nudi Srbiji podrazumevaju, kako se navodi, „celovitu ili osakaćenu državu”.
To pitanje se mora rešiti i nikakvom propagandom se ne može gurnuti u stranu. Niko nema pravo da zatvara oči pred ovim ključnim pitanjem za stabilnost i budućnost zemlje, zaključuje se u saopštenju.
Tanjug
[objavljeno: 06/03/2008.]
