Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 07.Jun.2017, 19:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bramerc: Regionalna saradnja u pogrešnom smeru
Glavni tužilac Haškog tribunala Serž Bramerc ocenio je danas na sednici Saveta bezbednosti UN da se regionalna pravosudna saradnja kreće u pogrešnom smeru kada je u pitanju procesuiranje ratnih zločina na nacionalnom nivou na području bivše Jugoslavije.
"Prethodno sam izveštavao da se regionalna pravosudna saradnja u pitanjima krivičnog pravosuđa na području bivše Jugoslavije kreće u pogrešnom smeru, a to je i danas slučaj", naveo je Bramerc predstavljajući šestomesečni >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << izveštaj o radu članovima Saveta Bezbednosti.
Bramerc je takođe izrazio zabrinutost Tužilaštva zbog nastavka kontinuiranog i široko rasprostranjenog poricanja zločina i odbijanja da se prihvate činjenice koje su utvrdili međuanrodni krivični sudovi.
"Poruka poricanja i revizionizma je jasna i glasna - 'priznajemo svoje žrtve, ali ne i vaše. Vaši ratni zločinci su naši heroji'", preneo je tužilac i pozvao SB da na taj izazov hitno odgovori.
"Kada neodgovorni zvaničnici koriste podele, diskriminaciju i mržnju da bi obezbedili vlast, sukobi i zverstva mogu poprimiti sopstvenu logiku. To je bio slučaj pre dve decenije kada su genocid i etničko čišćenje započeti, a to važi i danas, naglasio je Bramerc.
Povodom zatvaranja međunarodnih sudova, Bramerc je istakao da je sada više nego ikada ranije važno da se odgovori na ovaj izazov.
"Da bi se obezbedila mirna budućnost, mora postojati zajedničko prihvatanje nedavne prošlosti", rekao je Bramerc.
I pored zatvaranja sudova, on smatra da će se rad na ostvarivanju pravde za žrtve ratnih zločina počinjenih u bivšoj Jugoslaviji i Ruandi ipak nastaviti.
Bramerc je takođe rekao da se izricanje prvostepene presude u predmetu protiv Ratka Mladića i u slučaju "Prlić" po žalbi očekuju do kraja novembra ove godine, dok će ponovljeno suđenje Jovici Stanišiću i Franku Simatoviću početi sledeće sedmice 13. juna.
Tužilac je takođe izvestio Savet bezbednosti o statusu drugih postupaka, uključujući i podnošenje žalbenih podnesaka u predmetima protiv Radovana Karadžića i Vojislava Šešelja.
Meron: Pripreme za rasprave u slučajevima Karadžić i Šešelj
Predsednik Mehanizma za međunarodne krivične sudove (Mehanizam ili MMKS, bivši Haški tribunal), sudija Teodor Meron, danas je Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija (SBUN) predstavio najnoviji šestomesečni izveštaj o napretku ostvarenom u radu Mehanizma i naveo da je u žalbenim postupcima u predmetima Radovana Karadžić i Vojislava Šešelj završeno podnošenje podnesaka.
Meron je kazao da pripreme za rasprave po žalbama u ta dva predmeta brzo napreduju, saopšteno je iz Haga.
Meron je naglasio da Mehanizam "nastavlja da ostvaruje odličan napredak u obavljanju svog pravosudnog rada i da, tokom vremena, zaista beleži konstantan porast pravosudnih aktivnosti".
On je izvestio da je Mehanizam tokom prvih pet meseci 2017. godine izdao 146 odluka i naloga. Naveo je da je veći broj odluka tokom izveštajnog perioda izdat u predmetu Stanišić i Simatović - prvom punom suđenju koje se vodi pred Mehanizmom - čiji je početak zakazan za 13. jun.
Meron je kazao da se značajan deo pravosudnog rada Mehanizma odnosi na širok spektar pitanja koja nisu obuhvaćena glavnim predmetima, i uključuju navode o nepoštovanju suda, zahteve za preispitivanje presuda i zahteve za prevremeno puštanje na slobodu.
"Sudije Mehanizma takođe redovno rešavaju po zahtevima koji dolaze od nacionalnih pravosudnih sistema kojima se traže izmene zaštitnih mera i pristup poverljivim materijalima ili informacijama", rekao je on.
U vezi sa tim, Meron je izvestio da se od 366 odluka i naloga izdatih od polovine maja 2016. do polovine maja ove godine, njih 164 - ili otprilike 45 odsto - odnosilo na zahteve za izmenu zaštitnih mera i druge zahteve kojima se traži pristup poverljivim dokazima ili informacijama.
Naveo je da se takvi zahtevi uglavnom dodeljuju sudijama pojedincima koji rade na daljinu.
Predsednik Mehanizma je naglasio da ta situacija ugrožava integritet modela rada sudija na daljinu kako ga je osmislio Savet bezbednosti i, na fundamentalnijem nivou, potkopava princip sudijske nezavisnosti.
Na kraju obraćanja, Meron je pozvao članice SBUN da ne dozvole da izazovi u sferi međunarodnih odnosa potkopaju ključni napredak koji su UN i SBUN ostvarili u jačanju vladavine prava i obezbeđivanju većeg pozivanja na odgovornost prema međunarodnom pravu.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
