Izvor: Blic, 13.Mar.2001, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bošnjacima odgovara opstanak Jugoslavije
Bošnjacima odgovara opstanak Jugoslavije
BEOGRAD - Savezni ministar za nacionalne manjine i etničke zajednice i član koordinacionog tela za jug Srbije Rasim Ljajić u razgovoru za 'Blic” istakao je da će povratak naše vojske i policije na granicu sa Makedonijom uticati na ukidanje kopnene zone bezbednosti.
- Po ulasku VJ i policije u taj deo zone nastavićemo razgovore za ulazak vojske i policije i u druge delove zone i to po fazama, a pre svega mislim >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << na severni deo zone bezbednosti. U međuvremenu, treba da jačamo mere poverenja na tom prostoru, kako bi mogli da uđemo u fazu razgovora o ukidanju preostalog dela zone. Prema ranijim dogovorima, zona bi trebalo da se ukine sve do onih problematičnih 95 kilometara kod opština Preševo i Bujanovac. Verujem da će ti razgovori biti završeni do kraja marta. Kako će funkcionisati obezbeđenje administrativne granice sa Kosovom kada se ukine zona bezbednosti?
- Na administrativnoj granici će biti stacionirane granične jedinice VJ sa lakim naoružanjem, što znači da će pripadnici VJ potpuno normalno funkcionisati na tom području i da neće biti mirovnjaka, dok će drugu stranu granice obezbeđivati Kfor.
Šta se trenutno dešava sa realizacijom Platforme za rešenje situacije na jugu Srbije koju je izradio Nebojša Čović?
- Platformu smo preveli na albanski jezik i nastojimo da je predstavimo što većem broju ljudi koji žive na tom području. Za nas je jako važno da dobijemo podršku lokalne albanske zajednice i da istaknemo dobru volju i nameru da se uspostavi trajan i stabilan mir, da se omoguće uslovi za život svih ljudi na tom prostoru. Uskoro ćemo se obratiti građanima srpske i albanske nacionalnosti pismom kojim ćemo ih pozvati da se uključe u proces izgradnje mira i poverenja. Počeli smo sa realizacijom ekonomskog i socijalnog dela Platforme. Potpisali smo nekoliko ugovora sa međunarodnim organizacijama koje nameravaju da investiraju izgradnju komunalne i druge infrastrukture u opštinama juga Srbije. Pokušavamo da ohladimo pregrejane nacionalne strasti koje su dole generirane godinama. Time nećemo rešiti sve probleme, ali ćemo stvoriti pogodan milje za rešavanje ostalih pitanja. Da li bošnjačkoj zajedici odgovara da Jugoslavija nastavi da postoji i šta im vaše Ministarstvo nudi kao razlog za opstanak SRJ?
- Sa ove pozicije nama, kao bošnjačkoj zajednici odgovara opstanak zajedničke države koja bi bila transformisana i izgrađena na drugačijim i demokratskim osnovama. Ministarstvo nudi dugoročne programe za to, ali to nam ne daje za pravo da se direktno mešamao u izbornu kampanju u Crnoj Gori, iako podržavamo ideju okupljanja svih bošnjačkih stranaka u toj republici. Neprirodno je da 15 odsto stanovnika, koliko čine Bošnaci, koji su tamo najveća zajednica, nemaju svog autentičnog predstavnika u Republici. Učestali su zahtevi o hitnom rešavanju statusa Vojvodine?
- Nisam siguran, uz uvažavanje realnih problema u Vojvodini, da je odabran dobar momenat za njihovo rešavanje. U trenucima veoma akutne krize na jugu Srbije, u odnosima sa Crnom Gorom i zvanične krize na Kosovu, sada se otvara još jedan problem. Uz sve uvažavanje onog što govore predstavnici iz severne pokrajine, smatram da moramo konsolidovati demokratske institucije u državi i onda krenuti sa nepohodnim procesom decentralizacije, koja u može da reši veliki deo problema. Šta se dešava sa nacrtom zakona o pravima manjina?
- Trebalo bi da se 25. marta pojavimo kao gosti na Savetu Evrope i da predstavimo prvi nacrt zakona o pravima manjina. Imaćemo razgovore sa svim relevantnim faktorima u SE i verujem da ćemo se vratiti sa konačnim nacrtom zakona. Naravno, razmotrićemo i mogućnost našeg pristupanja okvirnoj kovenciji SE za zaštitu nacionalnih manjina, što bi bio veliki korak u pravcu našeg punopravnog članstva u SE. A. Ćubela
