Izvor: Politika, 24.Jul.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Bosanski model" nije za Kosmet
Džudi Bat za "Politiku": Kosovskim liderima očigledno nedostaje uverljiva vizija budućeg razvoja
TRAGOM VESTI
Ni Unmik, ni kosovske vlasti nisu uspele da dokažu da su sposobni da upravljaju zemljom, koja pati od nefunkcionalne politike, nefunkcionalne ekonomije i teritorijalnih podela. Zato dogovor o statusu neće automatski rezultirati jasnom situacijom, već će pre označiti početak tranzicije ka "nekoj vrsti nezavisnosti" ograničenoj uslovima i produženim prisustvom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << vojnih i civilnih međunarodnih snaga, navodi se u izveštaju sa poslednjeg sastanka Radne grupe za Balkan Instituta EU za bezbednosne studije (ISS) iz Pariza, savetodavnog tela Evropske unije.
Ova i neke druge ocene izrečene na skupu, u čijem su radu, pored stručnjaka ISS, učestvovali i predstavnici ministarstava spoljnih poslova zemalja članica EU, najbliži saradnici visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost Havijera Solane, kao i nezavisni analitičari iz EU i zapadnog Balkana, pokazale su da razmišljanja o "gorućim pitanjima" regiona počinju da poprimaju drugačiji tok, da se uzimaju u obzir i neki novi, dosad u zapadnoj javnosti manje pominjani scenariji.
Autorka izveštaja Džudi Bat, ekspert ISS za Balkan, kaže u izjavi za "Politiku" da je, uprkos žurbi međunarodne zajednice da što pre postigne rešenje za Kosovo (Kontakt grupa bi želela do kraja godine), veoma teško reći kada će se to dogoditi, jer pregovori tek ulaze u "suštinsku fazu". A čak i kad bi se i došlo do nekakvog statusa u dogledno vreme, pitanje je koliko bi on bio održiv. Napredak je, međutim, već i to što je postignuto bolje razumevanje pozicija sa kojih se pregovori vode.
Usporavanje pregovora
– Tri su glavna razloga zbog kojih bi pregovori mogli biti usporeni. Prvi je izvesna dvosmislenost u poziciji Rusije, naročito njeno insistiranje da kosovsko rešenje poštuje "univerzalne vrednosti", a ne da predstavlja "specijalni slučaj". Drugi je mogućnost ranih izbora u Srbiji ove jeseni, što bi neizbežno dovelo do pomeranja u kosovskoj satnici. Najzad, kosovsko rukovodstvo treba da uspostavi jedinstvo i u potpunosti se uključi u pregovore – navodi Džudi Bat.
Prema njenim rečima, najviše zabrinjava razvoj događaja na severu pokrajine, gde se lokalno srpsko stanovništvo, "nesumnjivo uz podršku Beograda", priprema za odlazak, u slučaju da pregovori krenu neželjenim tokom. U nekim međunarodnim krugovima, sklonim da prihvate tumačenja kosovskih Albanaca, ovo se vidi kao pokušaj vlasti u Srbiji da "prigrabe" Srbe sa Kosova na svoju stranu, naročito u situaciji kad srpski premijer Vojislav Koštunica kreće putem konfrontacije sa EU i međunarodnom zajednicom.
– Čak ima pokušaja da se ovo poveže sa ishodom referenduma u Crnoj Gori: nepripremljen na "gubitak", zvanični Beograd je, navodno, potražio kompenzaciju u podsticanju ratobornosti kosovskih Srba. Ali, moram da primetim, Crna Gora i Kosovo su dva sasvim različita slučaja, ne samo pravno i politički, već i po načinu razrešenja.
Kao što je ocenjeno na sastanku Radne grupe, Kosovo je suočeno sa dubokim problemima u ekonomiji, vladavini prava i bezbednosti građana, naročito srpske manjine. Odlazak Unmika će sigurno imati veliki uticaj na privredu Kosova, koja ionako već daleko zaostaje za regionom, i održava se samo zahvaljujući međunarodnom prisustvu i velikim izdacima vlade. Socio-ekonomska stabilnost pokrajine, izgleda, najviše zavisi od naduvanih očekivanja da će nezavisnost doneti ekonomske pogodnosti – primećuje Džudi Bat, ukazujući da Evropsku uniju, očigledno, očekuju velika iskušenja u preuzimanju novih odgovornosti posle utvrđivanja konačnog statusa Kosova, i ona toga mora biti svesna, mora se za to pripremiti.
"Paket" za Srbiju
– Model koji će se, po svoj prilici, primeniti na Kosovu umnogome se oslanja na iskustva međunarodne zajednice u BiH. Ali, ne može se očekivati da će kosovska politička elita i građani tako spremno prihvatiti međunarodno "tutorstvo" kao što su to učinili pasivniji Bosanci. Oni će, pre, stalno iznova stavljati na probu snagu i političku volju međunarodnih predstavnika, i usmeravati energiju na borbu protiv "kolonijalne sile", pri čemu kosovskim liderima očigledno nedostaje uverljiva vizija budućeg razvoja – upozorava Džudi Bat u svom izveštaju.
Čime bi EU mogla da doprinese? Podstaknuta uspehom u posredovanju povodom crnogorskog referenduma, Unija bi trebalo da se i prema rešavanju kosovskog problema postavi sa više samopouzdanja i kredibiliteta, da pruži viziju koja će doprineti stabilnosti. I, što je jednako važno, mora sa Srbijom da poradi na "sveobuhvatnom paketu" da bi joj pomogla da progura "olujne mesece" koji su pred njom, preporučeno je u zaključcima Radne grupe, uz primedbu da to nije "pomoć Koštunici" već građanima Srbije. U tom paketu bi bile vizne olakšice, zajednička radna grupa EU i Srbije za sprovođenje Akcionog plana saradnje sa haškim tribunalom, jasnija vizija za Kosovo i strpljiva, nenametljiva podrška u pripremama za donošenje novog ustava Srbije.
Aleksandra Mijalković
[objavljeno: 24.07.2006.]
