Izvor: S media, 08.Okt.2010, 00:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bosa Nenadić predlaže promenu Ustava
Ministarstvo pravde priprema izmene Zakona o Ustavnom sudu, kao bi se stvorile pretpostavke za delotvorniji i efikasniji rad.
Pred Ustavnim sudom Srbije trenutno se nalazi više od 7.000 ustavnih i drugih žalbi, oko 600 predmeta normativne kontrole i više od 110 osporenih zakona, čiju saglasnost sa Ustavom ovaj sud treba da oceni. U uslovima takve preopterećenosti, ili bolje reći zagušenosti, koja znatno usporava donošenje odluka, predsednica Ustavnog suda Srbije Bosa >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Nenadić predlaže izmene Zakona o Ustavnom sudu, ali i promenu Ustava.
Procedura za promenu Ustava Srbije je znatno teža i komplikovanija od promene zakona, pa bi najpre pomoglo da se predlože i usvoje izmene i dopune Zakona o Ustavnom sudu.
Uz penzije dozvoljen i honorar
– Sa sadašnjim obimom raznovrsnih poslova koji su mu Ustavom stavljeni u nadležnost, Ustavni sud gubi fizionomiju čuvara Ustava i organa koji izuzetno odlučuje, a sve više poprima karakteristike drugih državnih organa. Važeći Ustav je do krajnjih granica proširio nadležnost Ustavnog suda i jasno je da bi jedino promenom najvišeg pravnog akta broj i vrsta nadležnosti mogli biti primereni njegovoj ulozi. Međutim, pojedini poslovi koje sada Sud obavlja a koji su mu u nadležnost stavljeni Zakonom morali bi se „izmestiti” iz primarne nadležnosti US, pa su najavljene izmene Zakona o Ustavnom sudu prilika da se to uradi – kaže Bosa Nenadić u izjavi za „Politiku”.
Djukić Dejanović sa Peterom Pacolajem
To je nužno, napominje predsednica U S S za naš list, ne samo zato što je postupak promene Zakona jednostavniji od promene Ustava, već „pre svega zbog činjenice da nadležnosti Ustavnog suda, zbog karaktera i uloge ove institucije, ne mogu biti pitanje o kome treba da odlučuje zakonodavac”, a zatim i zbog toga što su pojedini poslovi koji su stavljeni u nadležnost US po svojoj prirodi takvi da ne spadaju u ustavnopravne sporove, već u pitanja koja su primerenija funkcijama drugih organa, koje su utvrđene Ustavom.
Nastavljen štrajk sudske administracije
– Moram da naglasim da pitanje „rasterećenja dela nadležnosti” Ustavnog suda ne pokrećem kako bi Sud u ovom sastavu radio manje ili imao više komocije, već se pre svega rukovodim principom da nadležnosti US moraju biti primerene osnovnoj ulozi ove institucije i da joj po svom obimu i vrsti obezbeđuju optimalno i efikasno delovanje. US se mora usredsrediti na vršenje svoje osnovne Ustavom utvrđene funkcije – čuvara Ustava, odnosno ustavnosti kao temeljnog principa funkcionisanja svake pravne države i zaštite ustavnih sloboda i prava. Težište rada i odlučivanja US jesu najsloženija ustavnopravna pitanja i odlučivanje o povredi ili uskraćivanju ne bilo kojih prava već osnovnih prava i sloboda zajamčenih Ustavom. Zato izmene Zakona treba da doprinesu i efikasnijoj zaštiti prava i pravnih interesa naših građana – kaže Bosa Nenadić.
Takvo rasterećenje doprinelo bi ostvarivanju osnovne funkcije Ustavnog suda, koji pre svega treba da bude čuvar ustavnosti u pravnom poretku zemlje, kaže naša sagovornica, a potom poslednji u nizu zaštitnik Ustavom zajemčenih prava i sloboda na nacionalnom nivou.
– Ustavni sud mora delati kao „sami vrh pravne zaštite” u zemlji i poslednja odbrana pravnog integriteta države Srbije i njenih organa, pre nego što žalbe za povredu tih prava budu upućene u Evropski sud za ljudska prava u Strazburu ili drugim međunarodnim institucijama – ističe Bosa Nenadić.
Tek kada budu usledile promene Ustava, onda bi, napominje ona, valjalo razmisliti i o rešenjima da se ocena zakonitosti opštih akata, pojedini sukobi nadležnosti (pre svega na lokalnom nivou), pojedini oblici žalbi, zabrane rada udruženja ubuduće primarno rešavaju pred redovnim sudovima, a samo po osnovu ustavne žalbe pred Ustavnim sudom.
Pitali smo da li je zakonom moguće „prebaciti” žalbe zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku sa Ustavnog suda na redovne sudove, kao i da li postoji ideje da o nekim pitanjima ne odlučuje svih 15 sudija Ustavnog suda.
– Da. Pre svega, mislim da bi sporove zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku trebalo preneti u nadležnost redovnih sudova, bilo instancionih bilo kao nadležnost Vrhovnog kasacionog suda. Nadalje, zakonskim izmenama koje bi vodile optimalnijem radu Suda, ali i efikasnijem odlučivanju po zahtevima naših građana, trebalo bi potom promeniti odredbe koje se tiču unutrašnje organizacije i načina rada Suda i omogućiti da Sud o pojedinim pitanjima odlučuje u većima (senatima), umesto u kompletnom sastavu. Ne postoje ustavne prepreke da se odluke o pojedinim pitanjima ne donose u većima od osam članova, ili pak u manjim većima, jer je neracionalno i neefikasno da svih 15 sudija na sednici odlučuje o sporovima koji nisu tipično ustavnosudski – kaže Bosa Nenadić.
Osim toga, potrebno je bliže urediti pojedine postupke pred US, kao što su postupak po ustavnoj žalbi i žalbama, koji moraju biti strogo formalizovani i primereni ostvarivanju ustavnosudske funkcije i efikasnoj zaštiti ljudskih prava. Takođe bi trebalo preispitati i odredbe o statusu sudija US, o postupanju Suda po inicijativama u domenu normativne kontrole, s obzirom na to da je uveden institut ustavne žalbe, predlaže predsednica Ustavnog suda Srbije.
– Koliko mi je poznato Ministarstvo pravde u tom pravcu i priprema izmene Zakona, kako bi se stvorile normativne pretpostavke za delotvorniji i efikasniji rad US – rekla je juče Bosa Nenadić „Politici”.
Na pitanje da li postoji još neko rešenje za smanjenje broja predmeta koji stižu pred Ustavni sud, Bosa Nenadić kaže:.
– Broj predmeta pred Ustavnim sudom može biti pokazatelj kako (ne) funkcioniše pravna država. Uporedna praksa pokazuje da nema uspešne ustavnosudske zaštite u zemljama u kojima se „masovno krši ili zanemaruje” ustav, kao najviše pravo. Otuda je za optimalno funkcionisanje ustavnog sudstva uopšte, pa i kod nas, nužna izgradnja harmonizovanog pravnog sistema, visok demokratski potencijal institucija koje stvaraju, ali i onih koje izvršavaju pravo, a posebno stručnost, odgovornost i nezavisnost sudske vlasti i drugih organa koji odlučuju o ljudskim pravima i slobodama. Brojne su prepreke koje valja savladati u svim tranzicijskim zemljama, pa i u našoj, u uspostavljanju pravne države – objasnila je Bosa Nenadić.
– Dakle, dok se ne otklone ti suštinski uzroci pojave velikog broja sporova pred US, same promene zakona o unutrašnjoj organizaciji, načinu odlučivanja, pa i nadležnosti Ustavnog suda, samo će delimično doprineti smanjenju broja nerešenih sporova – zaključuje predsednica Ustavnog suda Srbije.
Aleksandra Petrović
