Izvor: Blic, 28.Dec.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za vlast na štetu građana
U poslednjih nekoliko meseci Srbiju su protresli sukobi u gotovo svim, najvažnijim oblastima politici, crkvi, vojsci, sportu ... Ti i takvi sukobi nisu skrivani od javnosti, nisu izvedeni suptilno i rešeni u četiri oka, niti su, što je najgore, doneli bilo kakvo rešenja za probleme koje su otvorili.
To samo govori o dubokoj krizi jedne zemlje – kaže za „Blic nedelje" Aleksandar Čotrić, narodni poslanik i predsednik IO SPO, komentarišući sve češće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << sukobe pojedinaca na visokim pozicijama.
Ne samo da je celokupna javnost mogla da se uveri u postojanje ovih konflikata, nego su se oni ispoljavali na vrlo oštar, neprimeren, a ponekad i cirkuski način. Zašto je to tako?
U politici kao i u različitim sferama društvenog života postoji stalna potreba za moći i za ograničenim resursima na koje ima više pretendenata. To dovodi do konflikta. U SPC-u i u FK „Crvena zvezda" radi se o pretendovanju na najviše mesto i sve što ide uz to i oko toga. U SRS-u je došlo delimično do programskih mimoilaženja, nepoverenja, ali i borbe za održanje prestiža. U odbrani i vojsci izgleda ima više razloga, od koncepcijskih do odnosa moći i eventualno nama nepoznatih drugih razloga u pozadini te priče. Takvi konflikti mogu biti podstaknuti, usmeravani i kontrolisani. Njima se nekada može upravljati, ali neretko izmiču kontroli i izrode se u nešto neočekivano, neželjeno i nepredviđeno – objašnjava Slaviša Orlović, politikolog i docent Fakulteta političkih nauka.
Da su povodi za takve eruptivne nesuglasice uglavnom lične prirode smatra i Marko Blagojević, portparol i član upravnog odbora CESID-a. Kako kaže, mnogi su upravo i zasnovani na borbi za internu prevlast, nema ih više nego van granica naše zemlje, ali je razlika u tome što srpske političke i druge elite ne znaju da „problem zadrže unutar familije".
- Ovde ne postoje mehanizmi da se problemi u političkim partijama rešavaju interno. Za razliku od svetskih, naši političari ne znaju da stave opšte ispred ličnog. Kada nastane sukob u određenoj političkoj partiji, verovatnije je da će doći do razlaza nego da će se problem interno rešiti. Upravo je najveći deo naše političke scene rezultat deobe jedne velike partije – objašnjava Blagojević.
Da li su razlozi koje nam sukobljene strane predstavljaju kao izazivače raskola zaista takvi? Ako je to istina, onda to znači da su sve sfere našeg društva zaražene koncepcijskim razlikama i da maltene nikad lično neslaganje ne igra ulogu u sukobu?
– Upravo je suprotno. Gotovo nikada se nije radilo o koncepcijskim sukobima, iako su oni stalno pominjani i isticani u prvi plan. Najčešće se radi o ličnoj netrpeljivosti, borbi za prevlast, sukobu zbog podele plena" – smatra Čotrić.
Ko su onda pobednici ovih duela. Da li oni svojim fiktivnim pobedama ubiraju političke poene, da li im raste rejting" ili su po pravilu bliski najvišim strukturama vlasti?
– Vrlo je važno sukobi budu produktivni, da ih krasi „snaga argumenta, a ne argument snage". U Srbiji se radi o neproduktivnim i neprimerenim sukobima i konfliktima. Pobednik je jači, organizovaniji, onaj ko ima više podrške, resursa i bolje lobira. Neprimereno je da se politički život u jednoj zajednici koja teži da postane demokratska svede na ogoljenu borbu za vlast, a takav se utisak ostavlja u javnosti – kaže profesor Orlović.
Borka Pavićević, direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju, smatra da konflikti koji nam se plasiraju u poslednje vreme pokazuju da živimo u državi koja nema koncept razvoja i jedinstvenog interesa.
– U Srbiji su pitanja države u stvari partijska pitanja. Ta partijska politika je ono što čereči ovo društvo. Očigledno je da naše vlasti uopšte ne misle o nama građanima i zato nam i plasiraju svađe između pojedinaca. U takvoj atmosferi narod ne zna šta su konkretni problemi u institucijama društva, već samo da su se neki tamo ministri iz ove i one partije posvađali. Svaka institucija je razorena tim njihovim parnjačkim odnosima. Svaka vlada deli svoj plen, a taj plan su očigledno građani i njihovi životi, zajedno sa javnim preduzećima, upravnim odborima. Političari se ponašaju kao da je sve to njihovo privatno vlasništvo, zato se takvi sukobi i pojavljuju – tvrdi Pavićevićeva.
Aleksandar Čotrić procenjuje da u poslednjim obračunima pravih pobednika nije ni bilo, a da su gubitnici bili svi – i akteri svađa i svi mi ostali, jer je šteta uvek veća od one koja je pričinjena instituciji koju tresu nesporazumi.
– Obično je prividni pobednik onaj ko ima veći uticaj na medije koji oblikuju javno mnjenje. U svakom aktuelnom sporu u velikoj prednosti je onaj ko je na vlasti, ili ima njenu podršku. A vlast uvek ima umešane prste u skoro svaki spor. Tako je bilo u opozicionim strankama, i u Islamskoj verskoj zajednici i u Olimpijskom komitetu Srbije" Međutim, istupanjem načelnika Generalštaba Zdravka Ponoša upućena je otvorena poruka mnogima koji su nam neskloni u okruženju da Srbija nema koncepciju odbrane, da je Vojska bez para, da artiljerci nemaju municiju, da su avioni u kvaru" I da smo, samim tim, vrlo laka meta. Ponoš je otkrio vojnu tajnu – da mi nemamo Vojsku. Problem je što mi imamo vrlo malo državnika, a puno političara. Razlika između njih je u tome što političari misle samo na svoje mandate i sledeće izbore, a državnici misle na naciju, državu i na daleko vreme u budućnosti – kaže Čotrić.
Da su na strani gubitnika, po pravilu, obični građani, potvrdio je i profesor Orlović. Kako kaže, aktuelni konflikti smanjuju poverenje u institucije i izazivaju nezadovoljstvo građana jer se stiče utisak neozbiljnog i neodgovornog ponašanja njihovih aktera usled nespremnosti na saradnju i kompromise.
– Obični građani imaju otpora prema toj baruštini međusobnog prepucavanja, te nedelotvornosti u rešavanju hitnih problema zajednice – ističe profesor Orlović.
Crkva i Udba
– Srpska pravoslavna crkva hiljadu godina nije imala raskol, a onda su se u poslednjih pedeset godina dogodile velike podele. Zabeležena je izjava visokog partijskog funkcionera Centralnog komiteta Saveza komunista Srbije Petra Stambolića iz sedamdesetih godina prošlog veka koji je na jednom partijskom forumu rekao: „Drugovi, uključite se i vi, dokle će samo Udba da se bavi Crkvom." Možemo da se upitamo da li je tako i danas kada posmatramo svađe među „božjim namesnicima" na zemlji, tim više što neke vladike poodavno zovu „pukovnicima", „oficirima", zna se već koje Službe – kaže Aleksandar Čotrić.
Ponoš–Šutanovac
Za sukob između načelnika generalštaba Zdravka Ponoša i ministra odbrane Dragana Šutanovca javnost je saznala nakon što je u medijima osvanula Ponoševa izjava da politika odbrane zemlje zapravo i ne postoji. Panika koju je izazvala ova izjava prvo je protresla političku scenu Srbije, a potom, kako je "Blic” već pisao, razjarila i predsednika Borisa Tadića. Još se ne zna kako će ovaj sukob kulminirati, budući da će Savet za nacionalnu bezbednost, koji će odlučivati o ovom problemu zasedati u ponedeljak.
POBEDNIK: Verovatno Šutanovac
Tadić–Dinkić
Koalicioni partneri predsednik Boris Tadić i ministar ekonomije Mlađan Dinkić zaratili su oko energetskog sporazuma sa Rusima, protiv koga je ministar Dinkić glasno negodovao, da bi na kraju napustio pregovarački tim. Zvanične izjave o odnosima u vladajućoj koaliciji tih dana su pokazivale da je Vlada i pored ozbiljnih nesuglasica na relaciji G17 – DS, ipak stabilna. One nezvanične, međutim, otkrivale su duboku krizu i nezadovoljstvo među, do juče, bliskim partnerima i saradnicima.
POBEDNIK: Boris Tadić
Nikolić–Šešelj
Razlaz Tomislava Nikolića i Vojislava Šešelja obeležio je vruću političku jesen u Srbiji. Bivši potpredsednik i kum predsednika SRS Vojislava Šešelja okrenuo je leđa direktivama vođe. Šešelj je, iz Haga, bio prilično nemoćan da deluje osim preko svojih izaslanika, koji su kleli i naricali u Skupštini... Osnivanjem poslaničkog kluba srpskih naprednjaka, Nikolić je radikalima oduzeo 19 poslanika, a potom i generalnog sekretara stranke, Aleksandra Vučića, koji je uz njega važio za najpopularniju ličnost u SRS. Rezultat konflikta je pobeda SNS na većini ponovljenih lokalnih izbora.
POBEDNIK: Tomislav Nikolić
Grigorije–Amfilohije
Sukob je nastao od kako je u medijima osvanulo pismo vladike zahumsko-hercegovačkog Grigorija. U svom pismu Grigorije se dotakao tema koje su bile zabranjeno voće za javnost i koje su poslednjih godina potresale same temelje SPC. Grigorije je pisao o slučaju Pahomije, slučaju Filaret, lustraciji u Crkvi, gradnji Hrama sv. Save, veronauci... i o uplivu tajnih policijskih struktura u borbu za vlast unutar SPC. Mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije zabranio je vladiki Grigoriju da nadalje javno govori o Crkvi.
POBEDNIK: Vladika Amfilohije
Dan Tana – Bingulac
U jednoj od rezultatski najgorih sezona, FK „Crvena zvezda" preživeo je izbornu skupštinu koja je podsećala na svađu u balkanskoj krčmi. Dobrivoje Tanasijević, vlasnik holivudskog restorana „Dan Tana", bio je jedini kandidat za predsednika kluba. Nezadovoljna Tanasijevićevom kompetencijom. sekcija veterana našeg najtrofejnijeg kluba kandidovala je Zorana Bingulca, ekonomistu i bivšeg funkcionera SPS i SRS, čija je kandidatura viškom glasova delegata skinuta sa dnevnog reda skupštine. U kafanskoj atmosferi Tanasijević je izabran za predsednika FK CZ.
POBEDNIK: Dobrivoje Tanasijević
