Izvor: Politika, 23.Apr.2008, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za status originala
Većina stranaka u ovoj kampanji potencira da nije menjala svoju politiku već da su se neke druge stranke približile njihovim stavovima
Koliko se u ovoj kampanji stranke bore da pridobiju birače za svoju politiku toliko, u prilog istom cilju, ukazuju da o vrednosti njihove politike najbolje govori to što su svi drugi ili bar neki njihovi politički konkurenti došli na njihove pozicije.
Tako Ivica Dačić poručuje da socijalisti nisu promenili svoju politiku već >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su druge stranke došle na koncept nacionalne politike SPS-a. Da li smo zaista posle osam godina napravili pun krug? Ostali glavni učesnici na političkoj sceni, očigledno, smatraju da nismo, jer i oni tvrde da su se drugi približili njima ili da to tek treba da učine ako misle da prave postizborne saveze.
Kada je politički analitičar Vladimir Goati nedavno izneo ocenu da će uskoro doći do utapanja Demokratske stranke Srbije u Srpsku radikalnu stranku, jer su se, po njegovom mišljenju, opredeljenja DSS-a u potpunosti poklopila sa stavovima SRS-a, žustro su reagovali i iz jedne i iz druge stranke.
Dragan Šormaz, visoki funkcioner DSS-a, rekao je da se ta stranka nije približila radikalima koliko su se ovi približili njima. Prema njegovim rečima, DSS je prvi rekao da Srbija hoće u EU pod uslovom da se Unija jasno izjasni o tome. A radikali se slažu sa njihovom politikom i to, kako kaže, niko nema pravo da im uskraćuje. Šormaz je naglasio da je ranije i Demokratska stranka zastupala takvu politiku, ali je kasnije od nje odustala. (U DS-u, podsećanja radi, tvrde da je DSS odustao od principa evropskih integracija koji su zajedno formulisali prilikom formiranja vlade prošle godine.)
Dragan Todorović, predsednik Izvršnog odbora SRS-a, pak, kaže da je DSS „sada u potpunosti na strani SRS-a kad je u pitanju odbrana KiM”, te da bi to trebalo da bude politika i svih drugih stranaka.
I Demokratska stranka ističe da su partije koje su na njenoj izbornoj listi prihvatile politiku DS-a. Tako je visoki funkcioner ove partije Oliver Dulić, objašnjavajući ideju okupljanja određenih stranaka na izbornoj listi Za evropsku Srbiju nedavno izjavio da se svi oni koji su sa njima na listi zalažu „za ključnu stratešku orijentaciju naše zemlje, a to je nastavak evropskih integracija”, te da su morali da prihvate i „nastavak diplomatske političke borbe za očuvanje naših najvitalniji nacionalnih interesa, a Kosovo je veoma važno”.
On je, između ostalog, rekao i da „onog trenutka kada su Nenad Čanak i LSV pristupili koaliciji Za evropsku Srbiju oni su prihvatili i ono što je bio program Borisa Tadića na predsedničkim izborima i što je program DS-a na parlamentarnim”.
Poput razvijenih demokratija i zemlje u tranziciji ili stranke u njima često jedna od druge preuzimaju ključne teme, objašnjava Đorđe Vuković, programski direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju, navodeći primer da je za njega bilo začuđujuće to što su se konzervativci u Velikoj Britaniji bavili temama u vezi sa gej populacijom.
„To se dešava, jer je manevarski prostor sužen i onaj ko dolazi na vlast retoriku prilagođava situaciji i pod tim okolnostima se stranke ’sudaraju’ temama. Tako, recimo, o EU ne mogu da se pričaju različite priče, jer niko neće da kaže da neće u EU, nego će svi reći da hoće u EU pod određenim okolnostima”, kaže Vuković.
Naglašavajući da niko nema pravo da kaže da ima tapiju na neku temu, on objašnjava da nije realno očekivati da neko nekome u kampanji prizna da je prvi pokrenuo neko pitanje i da je, shvativši da je stav političkog suparnika bio ispravniji, došao na njegove pozicije.
Ističući da se stranke u kampanjama uvek trude da govore o temama koje su najvažnije za građane, sociolog Zoran Stojiljković, profesor na Fakultetu političkih nauka, navodi da se sve partije pomeraju prema centralnim političkim temama.
Godinama unazad na interesnoj skali prioriteta građana Srbije dominira pet stvari: nezaposlenost, životni standard, privredni razvoj i politička stabilnost, borba protiv kriminala i korupcije, a peta je priča o Kosovu i s njom povezana priča o evropskim integracijama.
– I sada, kako se politički kontekst menja i kako se različito rangiraju prioriteti, i političke stranke pokušavaju da osciliraju u ovom centralnom političkom polju, da budu neka vrsta političkog mejnstrima. Čine to i one partije koje više ne igraju centralne političke role (kao SPO, SPS, pa i DSS), nego političke epizode. I dalje tvrde da su oni u jezgru političkog polja, a da ostali preuzimaju njihovu poziciju – objašnjava on.
Sve partije govore da je baš njihova politika nepromenjena, i da su se oni drugi približili njihovim stavovima, zbog toga što pokušavaju da očuvaju privid doslednosti.
Stojiljković ukazuje na to da konkretna politika u velikoj meri zavisi od konteksta.
– I ja ne bih tu preterano zamerao partijama, sem onda kada nam vređaju inteligenciju i zdrav razum kada misle da mi to ne vidimo. A mi to vidimo jednostavno zato što taj mehanizam funkcioniše još od velikih religija. Ovde treba ukazati na razliku između renegata i jeretika. Renegat je onaj koji je napustio našu crkvu, veru ili političku partiju, zato što je prihvatio druge sisteme. I tog malo preziremo, ali nemamo problem s njim. Najveći problem imamo s takozvanim jereticima, koji tvrde da su autentični tumači i „čuvari vatre” i pored nas živih – i ako njih ne uništimo, ne možemo da opstanemo. E sad, ovde je neko jeretik, a neki su renegati. Za SPS su oni ostali renegati, a s obzirom na dugu istoriju sukoba između dve demokratske stranke, jedni drugima su jeretici – objašnjava Stojiljković ilustrujući tezu da su u politici najžešći sukobi sa najbližim „komšijom” u političkom spektru.
Jer, kada se nekoliko partija bori za isti deo biračkog tela, svako od njih mora da pokaže da je baš on original, a da su ostali falsifikati. Time se najviše može uticati na „meke” pristalice, one koji nisu potpuno sigurni za koga će glasati (i razmišljaju u stilu „ja bih najverovatnije glasao za Tadića, ali možda mi se omakne ruka i za Čedu, ili za Voju"”)
– Kad je takva situacija u istom delu političkog spektra, onda dobro dođe ovo „ma, svi su me kopirali”, „ma, to je autentično moja ideja”" – ukazuje Stojiljković.
B. Baković – J. Cerovina
[objavljeno: 24/04/2008]
