Izvor: Politika, 16.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za mandat više i ulazak u skupštinu
Ostaje otvoreno pitanje da li izborni savezi velikih i malih partija mogu doneti bitno veći broj glasova birača
Do izbora je ostalo nešto više od dva meseca, ali se, bar kada je reč o najvećim strankama, s velikim stepenom sigurnosti već može pretpostaviti kako će nastupiti na njima – samostalno ili u koalicijama. Za nekoliko dana, najverovatnije u nedelju, posle sednica glavnih odbora nekoliko stranaka, i zvanično će biti potvrđeni predizborni savezi za koje u ovom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << trenutku postoje samo slabiji ili jači nagoveštaji. Sociolog Zoran Stojiljković, sa Fakulteta političkih nauka, upozorava da proces stvaranja koalicija još uvek nije sasvim završen:
– Verujem da se neki još uvek preračunavaju da li će ići na nečijoj listi. Kada govorimo o koalicijama, pitanje je, naravno, "sinergetskog efekta" – odnosno da li udruživanje povećava broj glasova ili ga makar ostavlja na istom nivou – ili imamo kontraefekat da, usled toga, deo pristalica glasa za drugu stranku ili odlazi u apstinenciju. Ulazak na nečiju listu može biti prihvatljiv za stranke koje imaju podršku oko 100.000 birača i, zbog toga, snažnu pregovaračku poziciju. Na taj način one se obezbeđuju od eventualnog rizika da ostanu "ispod crte" i ne pređu cenzus – objašnjava Zoran Stojiljković.
Jedina partija u kojoj nijednog trenutka nisu imali nikakvih nedoumica u vezi sa nastupom na izborima 21. januara jeste Srpska radikalna stranka, koja će izaći samostalno, kao i uvek do sada.
Preostala dva "velika igrača" na ovim izborima, Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije (uz radikale, to su stranke koje, po svim istraživanjima, sigurno prelaze cenzus od pet odsto), još nisu ozvaničila svoje partnerske veze sa manjim strankama, ali će DS na svoju listu "staviti" Listu za toleranciju koju predvodi Rasim Ljajić. Ostaje, bar u trenutku nastanka ovog teksta, nepoznanica koliko bi mandata DS ponudio Ljajiću, ali agencija Beta nezvanično saznaje da je reč o tri poslanička mandata.
Kod demokrata postoji, kako saznajemo, i preporuka vrha stranke da se prilikom sastavljanja izborne liste vodi računa o proporcionalnoj zastupljenosti – žena na njoj treba da bude 30 (što nalaže i zakon), a mladih 20 odsto.
DSS će ići u koaliciju sa Novom Srbijom Velimira Ilića. Prema rečima predsednika Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme, na parlamentarne izbore će zajedno će izaći DSS, NS, JS i Srpski demokratski pokret obnove Veroljuba Stevanovića i Vojislava Mihailovića. "Načelno smo se dogovorili, taj dogovor je prihvatilo Predsedništvo DSS-a i očekujemo da ga u nedelju, 19. novembra, prihvati i Glavni odbor DSS-a", rekao je Marković za Tanjug.
Prema nezvaničnim najavama, reč je o koaliciji koja će nositi naziv "DSS-NS – dr Vojislav Koštunica-mr Velimir Ilić". Još od ranije se spekuliše da bi u podeli poslaničkih mandata, a kasnije i funkcija u izvršnoj vlasti, DSS-u pripalo 70 odsto, a Novoj Srbiji 30, s tim što bi se JS i SDPO "uklopili" u Ilićev deo procenta. S druge strane, tvrdi se da je dogovor da Ilićeva "kvota" bude 10 poslaničkih mesta.
U javnosti se nagađalo, a u DSS-u i NS-u nisu zvanično demantovali, da bi na njihovoj listi (ali na Koštuničinom delu), mogla biti i Lista za Sandžak Sulejmana Ugljanina, pa čak i Savez vojvođanskih Mađara Jožefa Kase. Kako saznajemo, od takve varijante odustalo se, uz procenu da će svi bolje proći ako ove dve stranke nacionalnih manjina budu izašle same na izbore, jer im pozitivna diskriminacija u izbornom zakonu, odnosno uvođenje "prirodnog praga" omogućava siguran prolaz u Narodnu skupštinu Srbije. Uz to, ne bi odbijali sopstvene birače koalicijom koja se možda ne bi dopala njihovom biračkom telu.
I sam Kasa je pre izvesnog vremena za "Politiku" naveo mogućnost da njegov SVM sam osvoji četiri-pet mandata (mada lideri drugih mađarskih stranaka, a ima ih ukupno sedam, prete da mu svojim zajedničkim nastupom uzmu deo glasača), dok koalicija Lista za Sandžak računa, kako tvrde, na sigurnih pet mesta u parlamentu. Naime, Ugljaninovi poslanici Esad Džudžević i Bajram Omeragić, koji su ušli u sadašnji sastav parlamenta na listi Demokratske stranke, dobili su tada oko 58.000 glasova. Kako kaže Džudžević za "Politiku", sada očekuju i veću podršku.
Kasa i Ugljanin, dakle, najverovatnije izlaze samostalno na izbore, ali prema nezvaničnim informacijama, oni sa Koštunicom imaju dogovor o saradnji, koji, pod određenim uslovima, može prerasti u postizbornu koaliciju. Esad Džudžević još dodaje da je Lista za Sandžak i sada u partnerskim odnosima sa DSS-om i da su, čak i bez zvaničnog formiranja koalicije, mogući gostujući nastupi funkcionera ovih stranaka na mitinzima partnerske stranke.
G17 plus je već objavio da će na januarske izbore izaći sam. Izgleda da, pošto nisu mogli u koalicije sa većima od sebe, nisu želeli ni balast manjih stranaka, uvereni da će ih "stručnost pre politike" preporučiti većem broju birača. Tako su i odbili ponudu Srpskog pokreta obnove, za koju pojedini analitičari i dalje veruju da je mogla da dovede do ulaska ove dve stranke i u novi saziv parlamenta. SPO će, inače, tek 26. novembra odlučiti kako na izbore. Prethodno, nisu uspeli da postignu dogovor ni sa DS-om.
I Socijalistička partija Srbije je uglavnom išla sama, a tako će, kako su već najavili zvaničnici ove partije, biti i ovog puta, bez obzira na ishod njihove izborne skupštine 3. decembra.
A prva koalicija formirana za ove izbore je savez Liberalno demokratske partije, Lige socijaldemokrata Vojvodine, Građanskog saveza Srbije i Socijaldemokratske unije, nastala u vreme kampanje za referendum o ustavu. U zavisnosti od toga kolika bude izlaznost na izborima, i ova koalicija bi mogla da ostvari svoj primarni cilj i nađe se u parlamentu posle 21. januara.
Gotovo zaboravljeni Pokret snaga Srbije Bogoljuba Karića u nedelju je održao i prvi predizborni miting, a sutra, ili najkasnije u ponedeljak, znaće se kako će ova stranka nastupiti 21. januara. Prema rečima portparola Nebojše Tomića, PSS može da sarađuje, i pre i posle izbora, sa svim partijama koje prihvataju njihov program i Bogoljuba Karića kao lidera i nosioca liste. O eventualnoj koaliciji sa Socijaldemokratskom partijom Nebojše Čovića odlučiće glavni odbori ovih stranaka.
PSS i SDP su, inače, u oktobru prošle godine sklopili sporazum o predizbornoj, izbornoj i postizbornoj saradnji, a da li će on ovom prilikom biti pretočen u koaliciju zavisi od stranačkih organa. Prema rečima Meha Omerovića, funkcionera SDP-a, lider stranke Nebojša Čović je prethodnih dana vodio razgovore sa svim strankama i na osnovu njih će predložiti Predsedništvu stranke model nastupa na predstojećim izborima za Narodnu skupštinu Srbije.
O tome koliko će ovakvi predizborni savez zaista pomoći strankama da ostvare bolje rezultate, Đorđe Vukadinović, urednik časopisa "Nova srpska politička misao", kaže za "Politiku" da sada imamo samo dve prave koalicije – najverovatnije DSS-NS (sa SDPO-om i JS-om) i LDP-LSV-GSS-SDU. "Ove dve koalicije su relativno homogene i u nekoj programskoj, pa i personalnoj bliskosti, i zbog toga mogu da donesu i nešto malo dodatnih poena, u odnosu na puki zbir snaga koje ih čine", ističe Vukadinović.
Prema njegovim rečima, možda će biti još poneki "očajnički pokušaj" nekih manjih partija da udruživanjem steknu šansu za preskakanje cenzusa, ali Vukadinović ne misli da će imati uspeha u tome. Pojedine stranke izlaze i samostalno na ove izbore, kaže Vukadinović, otuda što se neki (poput G17 plus) nadaju da će preskočiti cenzus, neke (poput SPO-a) sramota je da priznaju da ne mogu, a neki (poput PSS-a) nemaju s kim, objašnjava naš sagovornik.
Inače, jedan analitičar koji se bavi istraživanjem javnog mnjenja i koji je želeo da ostane anoniman, tvrdi da neki podaci kojima raspolaže već pokazuju da ni DS ni DSS ne mogu da računaju na veliku dobit od svojih predizbornih koalicija, jer "DSS i NS nemaju sinergiju", a "za DS ne postoji nijedna koalicija koja bi im donela više nego što sami mogu da osvoje".
Ali, sociolog Zoran Stojiljković veruje da su predizborna udruživanja DS-a i DSS-a dobri potezi koji će povećati njihov ukupan broj glasova na biralištima:
– I jedna i druga demokratska stranka idu na tu malo širu platformu. Naravno, osnovni njihov zadatak je da "demokratski blok" uspe da napravi stabilnu vlast, uz pomoć regionalnih stranaka i stranaka etničkih manjina, ali nipošto nije svejedno ko će biti prvi, a ko drugi. Ovakve koalicije "velikih" sa "malima" čak mogu predstavljati početak potpune integracije stranaka. To je prvi korak ka trajnijoj saradnji, što potom može završiti nekom vrstom ujedinjavanja.
--------------------------------------------------------------------------
"Alhemija" važnija od aritmetike
Politički analitičar Vladimir Goati za naš list kaže da se u proporcionalnom izbornom sistemu, kakav je u Srbiji, obično ne prave izborne koalicije. One se uglavnom primenjuju ako postoji visok izborni cenzus, kao "reosiguranje" stranaka da će ući u parlament:
– DSS je stranka koja je od 2004. na silaznoj putanji, nakon predsedničkih, lokalnih i pokrajinskih izbora. Njihov problem je i to što su vladajuća stranka u vreme kada mora da se "steže kaiš", sa dosta "okoštalim" rukovodstvom. Zato DSS utapa deo svog političkog identiteta u koaliciju sa NS-om. Koalicija nije stvar proste aritmetike, to je više neka "alhemija", odnosno traži se sinergetski efekat, gde je ukupan učinak veći od prostog zbira. Nisam siguran da DSS i NS mogu postići taj efekat, ali će dosta zavisiti i od kampanje.
– DS i Lista za toleranciju nisu napravili koalicioni sporazum dve partije, već će, ako sam dobro razumeo, članovi Ljajićeve liste da se nađu na listi DS-a. Zato je, za razliku od prethodnog slučaja, ovde reč o manjem gubitku partijskog identiteta. Stranke koje na taj način uđu u parlament jesu "indirektno parlamentarne", kako ih zovem. Ipak, ne računajući konfesionalnu osnovu, programi DS-a i SDP-a su u velikoj meri slični i to je za učinak ovih partija dobro. Čini mi se da ovaj savez može imati veći učinak od koalicije DSS-a i NS-a.
– Takozvana liberalna koalicija LDP-LSV-GSS-SDU je, posebno u vremenu sveopšteg konsenzusa oko ustava, objedinila različite grupe građana, pre svega mlađih ljudi, nezadovoljnih politikom vlade prema Evropi i onih koji se protive Ustavu. Moguće je da će to nezadovoljstvo uspeti da iskoriste. B. Đ. B.
B. Baković - B. Bilbija
[objavljeno: 16.11.2006.]
