Izvor: Politika, 12.Jul.2015, 15:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba za domaćina stranačke kuće
Da li iza dešavanja u DSS-u, Trećoj Srbiji i Dverima stoji borba za preuzimanje vođstva, ideološke razlike ili je reč o predizbornoj nervozi
DSS i Treća Srbija isključuju viđenije stranačke funkcionere, a u Dverima tinja nezadovoljstvo što je „domaćin” Boško Obradović prigrabio previše vlasti. Umesto što troše energiju na unutrašnje sukobe, ove vanparlamentarne stranke desnice, kada bi se udružile sa Šešeljevim radikalima, na izborima bi mogle da osvoje između >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 15 i 20 odsto glasova.
Analitičari smatraju da u korenu ovih podela ima najmanje ideologije i da je reč o borbi za vlast.
Glavni urednik „Nove srpske političke misli” Đorđe Vukadinović ističe da je u malim strankama zapravo ključno pitanje odnosa prema Aleksandru Vučiću i njegovoj vladi.
Da ima istine u ovom stavu, pokazuje slučaj DSS-a. Na mig Sande Rašković-Ivić isključeno je sedam odbornika u Skupštini Beograda, uključujući zamenika gradonačelnika prestonice Andreju Mladenovića. Vrh DSS-a optužio ih je da partiju žele da pretvore u satelit Vučićevih naprednjaka. Ekskomunikacija pojedinih uticajnih članova zadesila je i Treću Srbiju, koja učestvuje u lokalnoj vlasti u Novom Sadu.
Vladan Glišić, jedan od starešina Dveri, za to vreme u javnosti otvoreno kritikuje upravo usvojeni statut pokreta koji je prerastao u stranku.
– Među najvažnijim problemima je što sada predsednik ima ovlašćenja kakva nema nijedan predsednik neke stranke u Srbiji. Nisu predviđene ni funkcije njegovog zamenika, ni potpredsednika i zato mislimo da Dveri postaju liderska stranka. Nema pravog kontrolnog mehanizma, ali ćemo pokušati da to izmenimo i zadržimo saborski način odlučivanja, umesto da delimo naš pokret. Za dva meseca očekuje nas izborna skupština i ona će verovatno biti ključna – navodi Glišić.
Novoizabrani predsednik Dveri Boško Obradović na ove zamerke odgovara da je „jako Predsedništvo naslednik donedavnog Starešinstva, s predsednikom kao domaćinom u kući i prvim među jednakima”.
– Razmotrićemo ima li potrebe za funkcijama zamenika predsednika i potpredsednika. Novi statut u skladu je sa važećim Zakonom o političkim strankama i počiva na sabornom odlučivanju istaknutom već u prvom članu – navodi Obradović.
On dodaje da Dveri imaju Sabor, Glavni odbor, Predsedništvo, Izvršni odbor, Politički savet, stručne savete, direktora Pokreta i niz drugih rukovodećih organa.
Dok se Dveri ipak drže na okupu, njihovi nekadašnji saborci iz Vojvodine pod firmom Treća Srbija u pravom su previranju, koje je rezultiralo isključivanjem članova predsedništva, Aleksandra Đurđeva, dosadašnjeg generalnog sekretara, kao i Gorana Milenkovića i Sunčice Marković. Oni su optužili predsednika Miroslava Parovića i poručili da su izbačeni mimo statuta partije, a Đurđev je saopštio da „Parović treba da bude svestan da Treća Srbija nije JUL”.
– Diktator na koga se Parović ugleda ne postaje se preko noći, baš kao ni predsednik države. Samo ne znam kakvu je on to i od koga ponudu dobio da se tako promeni? Da li će sutra sa Čankom u koaliciju? – pitao je Đurđev.
Parović na ove optužbe odgovara da je članove stranke isključio u skladu sa ovlašćenjima, zbog niza afera i pretnji s kojima su povezani.
– Kad Đurđev meni nešto pokušava da pripiše deluje kao da priča o sebi samom. Tri isključena člana su odbornici u Skupštini grada Novog Sada i mimo dogovora sa mnom odlučili su da se povuku tri meseca pred lokalne izbore. Ne znam za čiji račun to rade. Spreman sam da priznam grešku što su oni do sada bili u redovima naše stranke i da se izvinim građanima Srbije jer nisu ranije udaljeni – zaključuje Parović za „Politiku”.
Đorđe Vukadinović ova dešavanja objašnjava i činjenicom da je u mnogim partijama zavladala nervoza pred izbore koji se bliže.
„Tu se manifestuje i klasičan srpski liderski sindrom, koji nužno prati borba za dominaciju. Ponekad uzrok podela može da bude i podela političkog plena, ali najmanje sama ideologija”, objašnjava Vukadinović.
Za analitičara Branka Raduna, šta god da je formalni razlog stranačkih sukoba, iza svega stoji borba za preuzimanje vođstva, pa tek onda ideološke razlike.
– Na podele može da utiče i spoljni faktor, poput tajkuna ili neke druge stranke koja bi tu mogla da pridobije deo biračkog tela. Možda je sada to aktuelnije na desnici, ali ne treba zaboraviti da takva pojava nije svojstvena samo njima. Cepale su se i stranke građanske orijentacije. Koliko je samo partija nastalo iz DS-a – kaže Radun.
Za njega postoji i psihološki momenat da se oni koji su manji, nezadovoljni što nemaju značajniji uticaj, dodatno dele.
– Na izborima 2012. cenzus je, od desničarske opozicije, uspeo da pređe samo DSS, koji nije imao ni celih sedam odsto, a ostali su bili van parlamenta, dok 2014. ni DSS nije ušao u Skupštinu. Takvi izborni bilansi mogu samo da pojačaju unutrašnje nesuglasice – ocenjuje Radun.
Ponekad uzrok podela može da bude i podela političkog plena, ali najmanje sama ideologija. Ipak, trebalo bi imati u vidu da je svaka priča, od stranke do stranke, donekle različita. Veliko je pitanje u kojoj je meri moguće porediti DSS i Treću Srbiju – kaže Vukadinović.
Ali on smatra da postoji ključni faktor koji je umnogome danas zajednički imenitelj za sve odnose u manjim strankama.
– To je svakako odnos prema Aleksandru Vučiću i njegovoj vlasti – zaključuje Vukadinović.
