Izvor: S media, 18.Jan.2011, 00:48   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Borba sa monopolistima se nastavlja

Oni koji nijedan sat nisu proveli na njivi ili u štali daleko više zarađuju od poljoprivrednika. Postoji gomila medijskih optužbi koje nemaju veze sa životom, a koje su plasirane od tajkuna da bi se oštetio ugled Ministarstva.

U protekle dve godine fokusirali smo pažnju na poljoprivrednike, ljude koji imaju porodičnu proizvodnju. I pored krize, u tom periodu su najranije isplaćene subvencije, a uspevali smo i svake godine da ih povećamo. Ono što je takođe važno jeste >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << da su rezultati poljoprivrede izuzetno dobri. Svake godine postizali smo rekord u izvozu i u pogledu njegove vrednosti i u pogledu suficita u razmeni sa inostranstvom. Ako uporedimo rezultat sa 2007. godinom, koja je bila najbolja ekonomska godina, u tom trenutku smo izvozili 1,4 milijardi dolara poljoprivrednih proizvoda, a u 2009. dve milijarde i 2010. više od 2,5 milijarde dolara.

Suficit je 2009. iznosio 600 miliona dolara, a ove godine milijardu. Puno smo radili na zakonodavstvu i institucionalnom unapređenju Ministarstva. Za dve i po godine usvojeno je 35 zakona i formirali smo sve institucije potrebne na putu ka EU, dok je od 2000. naovamo usvojeno samo pet. Prvi smo popunili Upitnik Evropske komisije iako smo imali najviše pitanja, čak 400. Posebno sam ponosan što smo se, ne deklarativno kao što većina političara u ovoj zemlji to radi, nego suštinski borili sa monopolistima i trudili se da omogućimo poljoprivredniku da on bude taj koji je u centru pažnje i koji bi trebalo da ima koristi od proizvodnje. Iz tog razloga, pogotovo u medijima, imali smo jako mnogo štete. Ispostavilo se da finansijski krugovi i lobiji uvek mogu daleko bolje da utiču na formiranje vesti nego mi - kaže u razgovoru za Danas ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin.

* Da li će u 2011. biti promena u agrarnoj politici?

- Cene poljoprivrednih proizvoda su visoke, pogotovo ratarskih, i iz tog razloga će fokus biti pre svega na pomoći stočarskim proizvođačima, ali nećemo smanjivati subvencije ni u jednom sektoru. Povećaćemo subvencije pogotovo za mlečno govedarstvo koje je, zbog svega što se dešavalo prošle godine i kulminiralo odlukom Upravog suda, trpelo godinama štetu i mislim da je fer da država pomogne da ti ljudi finansijski izađu na zelenu granu. Ono što je za nas takođe posebno važno jeste da organsku poljoprivredu unapredimo i na osnovu Zakona o organskoj proizvodni počeće njeno subvencionisanje.

* Vaši kritičari kažu da je sistem subvencionisanja loš odnosno da se ne podstiče seljak da poveća prinos jer su mu obezbeđene subvencije po hektaru. Kako to komentarišete?

- To nije istina. Svako ko se razume u davanje subvencija videće da baš ovaj sistem funkcioniše na taj način da podstiče pre svega subvencije visoko isplativih kultura i intenzivne poljoprivredne proizvodnje koja donosi visok prinos. Ne dobijate pare bez obzira na to koliko ste uložili. Da biste dobili regres od države morate da dokažete da ste na njivu zasejali deklarisano seme, visokoproduktivno, a ne seme sa tavana. Morate da dokažete da ste potrošili određenu količinu đubriva i na taj način je u protekle dve godine povećana potrošnja mineralnih đubriva za čak 30 odsto dok je u ostalim zemljama u okolini smanjena za 20 odsto. U svim ratarskim kulturama imamo povećanu proizvodnju i pored loših vremenskih uslova. Imamo rekordnu proizvodnju i soje i kukuruza, a izuzetno dobre prinose suncokreta i pšenice. Ti tzv. kritičari su oni koji žele da se opet uvedu premije za pšenicu po kilogramu. Tu seljak najviše gubi, a najviše dobijaju mlinari. Zna se kolika će biti premija i mlinari istog trenutka za toliko skinu cenu pšenice i kroz džep seljaka taj novac završi u džepu mlinara.

* Zar se to ne dešava sada kod mleka?

- Apsolutno se slažem i zato smo se bazirali u subvencionisanju mlečnog govedarstva da značajno povećamo davanja po grlu. Sa 2.500 dinara po grlu smo povećali na 12.500 prošle godine, a ulažemo napore da ove godine to bude još više.

* Da li će subvencije dobijati i pravna lica?

- Što se tiče mleka, i pravna lica će do određene količine moći da ih dobijaju.

* Znači, tu bitku ste izgubili.

- Nisam je izgubio. Davanja po grlu i dalje zadržavamo za fizička lica. Premije za mleko smo proširili jer je bitno da se ceo mlekarski sektor oporavi posle onog što se dešavalo u poslednjih sedam godina odnosno od njegove privatizacije.

* Kada tvrdite da je povećan izvoz kritičari vam uzvraćaju podatkom da je izvoz obračunat po hektaru zapravo značajno manji od zemalja regiona. Kako to komentarištete?

- To nije istina. Pogledajte koliki je izvozni deficit Makedonije, Hrvatske i ostalih. Postoji zvanična statistika o prinosu. To što neko ima interes da laže u medijima to je njegova stvar. Ne želim da ulazim u debatu oko nečega što nije istina.

* Da li bi trebalo da strahujemo od cena hrane u 2011?

- Za nas je glavni cilj da poljoprivrednici mogu da zarade. Ono što je izuzetno veliki problem to je da oni koji nijedan sat nisu proveli na njivi ili u štali, daleko više zarađuju od poljoprivrednika.Što se tiče prometa proizvoda, nažalost Ministarstvo tu nema nikakvu nadležnost: Jako je važno za državu da ima dovoljne količine hrane po stabilnim cenama. Zato smo napravili nacrt zakona o agenciji za intervencije na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda.

* Zašto se tim zakonom država gura u biznis kada se to uvek pokazalo kao loše?

- Zato što svaka evropska zemlja ima takvu agenciju.

* Ali, mi se u ekonomiji ne ponašamo uvek kao Evropljani. Sami ste govorili da u proizvodnji i preradi postoje monopoli i tajkuni. Šta je nama u tom zakonu garancija da se neće igrati na njihovu ruku?

- Nijedna optužba prema Ministarstvu nije bila da radimo za tajkune, ali ima gomila medijskih optužbi koje nemaju veze sa životom, a koje su plasirane od tajkuna da bi se oštetio ugled Ministarstva. Svojim dosadašnjim radom smo dokazali da ne radimo na ruku tajkuna.

* Zašto, recimo, u zakonu nema odredbi o intervenciji na tržištu ulja kod kojeg smo imali najveće poskupljenje, a postoji maslinovo ulje?

- To je predlog nacrta zakona. Nemam ništa protiv da se uključi ulje.

* Jedna odredba kaže i da ministar može da propiše minimalnu cenu kod šećerne repe i sadržaj ugovora između proizvođača i otkupljivača. Zašto to nije propisano i kod drugih proizvoda?

- To je predlog nacrta zakona koji je preuzet iz EU i preveden na srpski jezik.

*Zar ga nije trebalo prilagoditi domaćem tržištu?

- Upravo se prilagođava. Proći će četiri faze do usvajanja.

* Da li je po vama rast cene pšenice u Srbiji bio realan?

- Cena se formira na svetskom tržištu. Ono što je za nas bitno jeste da pratimo cenu na berzama i bitno nam je da ne postoje velike razlike jer bi to značilo da je poljoprivrednik oštećen.

* Ali, kada je poznato da kod nas pšenicu otkupljuju samo dve-tri firme, da li to prepoznajete kao problem?

- Definitivno prepoznajem kao problem ne samo u toj grani nego u svim granama. U periodu privatizacije dopušteno je da par velikih grupacija u svim oblastima diktira uslove na tržištu. Otvaranjem ka EU, smanjenjem carina, dopuštanjem tržišnim mehanizmima da funkcionišu i na strani otkupa, a ne samo proizvodnje, taj problem se polako rešava.

* Je li za vas završena borba s monopolima?

- Što se mene tiče nije. Moja politika je vrlo jasna. Svaki put kada je postojao problem između poljoprivrednika i monopoliste mi smo se uvek našli između i primali udarac.

* Da li sada postoji neki gorući problem kod monopola koji bi trebalo rešiti?

- To su problemi koji stalno tinjaju s tim što svaki put eskaliraju za vreme kampanje. Dok smo mi ovde radiće se na ovaj način jer smo tu da zaštitimo interes poljoprivrednika i poljoprivrede Srbije.

* Kako da verujemo vašim planovima kada prvo što vlada radi zbog uštede jeste da smanji izdvajanja za poljoprivredu? Primer za to je pogotovo rebalans od pre dve godine.

- Sada smo dobili dve milijarde više nego prošle godine, a iskreno se nadam da će sledeće godine biti i više. Smatram da je i to nedovoljno, ali mogu da igram s kartama koje su mi podeljene i svaki dinar će biti dat onima kojima je najpotrebnije. Adekvatno bi bilo da agrarni budžet bude između tri i pet odsto budžeta.

* Kako onda da razumemo činjenicu da se poljoprivreda ne pominje u strategiji Srbija 2020?

- Mi radimo na izradi strategije razvoja poljoprivrede do 2020.

* Zašto je i ovde ne bi bilo ako se zaklinjemo da je poljoprivreda strateška grana?

- Niko nije rekao da je neće biti.

* Nemoguće je da je ispuštena strateška grana.

- Nije ispuštena, verujte da nije ispuštena.

Nastavak na S media...