Izvor: S media, 21.Maj.2010, 09:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Borba protiv korupcije prvi zadatak Srbije
Zakoni koji ograničavaju moć političara i mogućnosti bogaćenja srpskih tajkuna ili garantuju ljudska prava etničkim manjinama, ženama ili homoseksualcima donose se isključivo pod pritiskom Evropske unije i pretnje da bi mogli da izgubimo neku obećanu beneficiju.
Jedna od najvećih prepreka Srbije na putu za EU, konkretno, za dobijanje statusa kandidata, biće upravo nefunkcionisanje tela zaduženih za borbu protiv korupcije i odbijanje vlasti da primeni zakone iz ove >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << oblasti.
Nijedna komisija ili agencija čiji rad bi trebalo da spreči korupciju u državi ne radi kako bi trebalo, a njihov rad često prate pritisci i afere poput nedavnog pokušaja Vlade da na čelo komisije koja se bavi kontrolom javnih nabavki postavi kompromitovanog debeovca Borislava Galića.
Primena zakona vezanih za korupciju bila je jedna od glavnih kritika Evropske komisije u prošlogodišnjem izveštaju o napretku Srbije. Vlada Srbije je upozorena da će se ove godine meriti upravo primena tih zakona, kao i onih vezanih za ljudska i manjinska prava i reformu pravosuđa. Istovremeno, od najviših zvaničnika EU ovih dana stižu upozorenja da se novim kandidatima neće gledati kroz prste i da svi kriterijumi moraju da se ispune.
- Vlada ne shvata ozbiljno ova upozorenja. Bilo bi dobro da se ne čeka poslednji čas ili čarobni štapić iz Brisela, kao sa reformom pravosuđa, nego da se više osluškuju glasovi iz Srbije i upozorenja ljudi koji znaju o čemu pričaju. Efikasnije ćemo rešavati probleme pre nego što se oni internacionalizuju - kaže za „Blic“ Nemanja Nenadić, direktor „Transparentnosti Srbije“.
Nenadić navodi neke od brojnih primera koji pokazuju da vlast ne želi iskrenu borbu protiv korupcije.
- Agencija za borbu protiv korupcije još nije objavila imovinske karte funkcionera, niti je prekontrolisala finansijske izveštaje stranaka sa poslednjih lokalnih izbora. Jasno je i da će EU konstatovati pritiske stranaka na Agenciju u slučaju duplih funkcija u Vojvodini i da to neće biti plus za nas. Takođe, Vlada je prekršila zakon kada je imenovala članove Komisije za zaštitu prava ponuđača. To ne sme da se događa i za mnoge propuste ne može biti opravdanje ekonomska kriza - upozorava Nenadić.
Umesto da ostvare obećane reforme, zvaničnici se često pozivaju na nerešen status Kosova i predstavljaju ga kao glavni problem našeg pristupanja EU. Međutim, pitanje statusa Kosova neće još dugo predstavljati prepreku za dalje napredovanje.
- Status Kosova sigurno neće sprečiti dobijanje kandidature Srbije. Na dobijanje statusa kandidata utiču naše reforme i uspešna saradnja sa Haškim tribunalom. Mora još mnogo da se uradi na sprovođenju reformskih zakona i donošenju novih. Ne očekujem da status kandidata dobijemo ove godine, a što se tiče našeg punog članstva u EU, ne verujem da će se to dogoditi pre kraja ove decenije - kaže za „Blic“ Ivan Vujačić, bivši ambasador Srbije u SAD.
U oblasti ljudskih prava, što je oblast za koju je EU posebno zainteresovana, stanje je podjednako loše kao i sa borbom protiv korupcije. Saša Gajin, profesor na Univerzitetu „Union“, kaže za „Blic“ da „vlast ne razume ljudska prava na ozbiljan način, nego kao monetu za političke igre“.
- Zakoni se usvajaju usporeno i bez elana i samo kada je država priterana uza zid i pod pritiskom da će izgubiti neku povlasticu. Zakon o zabrani diskriminacije ne bi bio usvojen da nije bila ugrožena vizna liberalizacija - podseća Gajin.
Od najvećih afera koji diskredituju želju države da na moderan način uredi oblast ljudskih prava Gajin ističe da je Skupština prekršila Zakon o zabrani diskriminacije prilikom izbora poverenika za zaštitu ravnopravnosti, da Ministarstvo za državnu upravu krije da je napravilo nacrt zakona o građanskoj inicijativi, da jedno od najvažniji pitanja vezanih za Rome, o priznavanju pravnog subjektiviteta, nije rešeno.
- Ljudska prava ne mogu biti osigurana ako sudovi ne stanu iza primene, a posle reforme sudstva nikad nije bilo gore stanje, jer se našim advokatima ročišta sada zakazuju tek za jesen. Ustavni sud ćuti na sva pitanja koja su malo osetljivija - iznosi Gajin samo deo problema iz oblasti ljudskih prava.
Na pitanje „Blica“ da li najava uvođenja preciznijih kriterijuma za pristupanje EU znači i da će proces biti duži, Božidar Đelić, potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije, kaže da „proces neće biti sporiji za zemlje koje budu dovoljno hrabre da sprovedu sve potrebne reforme“.
- Oni koji ispunjavaju kriterijume imaće i veću podršku. Srbija radi više nego što je iko od nje očekivao jer je napravila nacionalni program za integraciju Srbije u EU (NPI), što su druge zemlje uradile tek kad su postale kandidati. Tim programom Vlada Srbije tačno prati svaki napredak u ispunjavanju preuzetih obaveza u reformama - kaže Đelić za „Blic“.
Nevolja je što je NPI pokazao da je ove godine program ispunjen samo 60 odsto. Đelić kaže za „Blic“ da će to biti popravljeno i da će do kraja godine biti nadoknađen ovaj zaostatak.
