Izvor: Politika, 15.Mar.2008, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blokovska podela birača
Za ključne igrače DS i SRS glasaće i neki simpatizeri manjih partija, jer su i parlamentarni izbori, koji će biti održani u maju, dobili već epitet referendumskih, tvrde analitičari
Zahvaljujući tome što su u drugom krugu predsedničkih izbora koji je održan 21. januara imale svoje kandidate, Demokratska stranka i Srpska radikalna stranka znatno su profitirale.
Prema istraživanjima javnog mnjenja, referendumski karakter ovih izbora na koje je izašlo oko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << 4,3 miliona birača uticao je i na rast stranačke popularnosti DS-a i SRS-a. Budući da u strankama već najavljuju i da će na vanrednim parlamentarnim izborima koji će biti održani 11. maja građani takođe birati između dva bloka u Srbiji, proevropskog i onoga za koji bi se moglo reći da pokazuje evroskepticizam, očekivanja istraživača javnog mnjenja su da će rejtinzi ove dve partije još porasti, odnosno da će se birači nekih manjih partija prikloniti jednom ili drugom ključnom igraču–demokratama ili radikalima.
Rezultati istraživanja „Medijum galupa” koji su objavljeni krajem prošle nedelje pokazuju da Srpska radikalna stranka trenutno ima najveću podršku u biračkom telu – 39,4 odsto, odnosno za oko dva odsto više od podrške koju zajedno imaju DS i G17 plus pošto bi za njih glasalo 37,5 odsto građana ( na prošlim izborima zajedno su dobili 29,5 odsto glasova).Popularnost SRS-aje u odnosu na januarske izbore prošle godine porasla za oko 10 odsto.
Porast popularnosti svoje stranke Jelena Marković, portparol DS-a, za naš list, objašnjava energijom koju je donela Tadićeva pobeda. Na pitanje da li je to „vrh” ili mogu još da „rastu” ona kaže da će to zavisiti od nastupa koji će imati u predizbornoj kampanji i od atmosfere u kojoj će se ona odvijati. „Pošto se predviđa da će kampanja imati referendumski karakter, ta sinergija će doneti više glasova nego što bi to bilo na ’uobičajenim’ izborima”, kaže Jelena Marković.
Prema rezultatima „Galupovog” istraživanja posebno zabrinuti bi trebalo da budu u koaliciji DSS–NS pošto su sa 16,6 odsto pali na 10,3 odsto. I Svetlana Logar iz „Stratedžik marketinga” je u izjavi za B 92 rekla da „Demokratska stranka ima jedan blagi uspon, a DSS pada i, u suštini, kada bi sada bili izbori i kada bi sama izašla, taman bi prešla cenzus”. Prema njenim rečima LDP, „kao relativno nova stranka”, u vrlo je blagom, ali konstantnom usponu i odnedavno, DSS i LDP su se izjednačili.
Međutim, Borko Ilić, potpredsednik DSS-a, podseća da je ista agencija napravila veliku grešku kada je uoči drugog kruga predsedničkih izbora u jesen 2002. godine prognozirala da Miroljubu Labusu nedostaje samo dva procenta glasova da bi pobedio Vojislava Koštunicu, a ispostavilo se da je Koštunica dobio čak milion glasova više od Labusa, odnosno rezultat je bio 66 prema 45 odsto u korist Koštunice. Na opasku da i „Medijum galup” beleži pad njihove popularnosti, Ilić kaže da nije video to istraživanje.
Na pitanje šta govore rezultati istraživanja kojima oni raspolažu Ilić kaže da su poslednji rezultati koje imaju iz novembra prošle godine, a od tada se puno toga dogodilo. On nije želeo da prognozira kakav će rezultat imati na majskim izborima.
„Sačekaćemo rezultate izbora da bismo saznali koliko će građana glasati za DSS, pa ćemo videti da li će tada ’Stratedžik marketing’ da bude zabrinut za svoj kredibilitet, ali se plašim da on njima ne znači mnogo”, kaže Ilić.
Izvršni direktor Cesida Zoran Lučić ograđujući se time da su relevantni rezultati samo onih istraživanja koja se sprovode nedelju dana uoči izbora, kaže da je ovo ipak pravi vreme za izbore što se tiče DSS-a.
„Prolaskom vremena on bi samo gubio biračko telo. DSS se ugnezdio između demokrata i radikala. Deo njegovog biračkog tela, pošto se primakao radikalima, otići će DS-u. Sva naša istraživanja kazuju da 50 odsto onih ljudi koji kažu da glasaju za DSS tvrde i da im je DS bliska stranka dok samo 20 procenata DSS-ovih birača naginje ka radikalima”, kaže Lučić. Ipak, i to raspoloženje u DSS-u mereno je pre svađe koalicionih partnera i pada vlade.
Lučić smatra da se približavanje DSS-a radikalima neće bitno odraziti na rezultat Koštuničine stranke. „DSS će sigurno dobiti i nešto radikalskih glasova, kao što će i deo njihovih birača glasati za SRS. Kad se previše približite nekom drugom to je onda mrtva trka ko će kome da otme birače”.
Prema mišljenju Predraga Lacmanovića, direktora agencije „Faktor plus” poslednji Koštuničin adut je da probudi nacionalno u svojim biračima i ubere koji poen. „Tu mu pravi problem SRS koji na neki način ima rezervisano takvo delovanje, jer su oni od samog početka ’gurali’ i nacionalnu i socijalnu priču”, kaže Lacmanović koji je uveren da se ova stranka polako „topi” jer njihovi birači nisu načisto da li će ova stranka ući u koaliciju sa DS-om ili SRS-om.
Ništa bolje u prognozama ne prolazi ni G17 plus. Neki, poput Vinka Đurića, direktora agencije „Ipres”, tvrde da oni u ovom momentu ne bi prešli ni cenzus. Sudeći prema nedavnoj izjavi Bojana Pajtića, potpredsednika DS-a, koji je za B92 rekao da će na listi njegove stranke za predstojeće parlamentarne izbore ponovo biti predstavnici mnogih nacionalnih zajednica koje žive u Srbiji, a da bi bilo dobro da se tu nađe i G17 plus „zbog eventualnog rizika da ta stranka ne pređe izborni cenzus za ulazak u parlament”, u DS-u dele mišljenje analitičara.
U G 17 plus su razočarani ovakvim stavom DS-a. Kako za „Politiku” kaže Nikola Papak, šef Informativne službe ove stranke, oni ne prave koalicije sa srodnim strankama da bi prešli cenzus nego da bi se nakon izbora u Skupštini Srbije formirao blok koji će imati većinu kako bi moglo da se nastavi sa reformama i evropskim integracijama.
„Mi za razliku od Pajtića to ne shvatamo tako usko stranački. Ideja je da se napravi širi evropski blok koji će imati većinu u parlamentu. U toku je istraživanje rejtinga stranaka koje smo naručili pa ćemo videti kako stojimo. Uostalom, prošle nedelje je objavljeno istraživanje rađeno nakon proglašenja nezavisnosti koje pokazuje da zajedno sa DS-om imamo gotovo 40 odsto glasova”, objašnjava Papak.
Međutim, istraživanje „Medijum galupa” na koje se poziva Papak obavljeno je početkom februara, a to znači pre jednostranog proglašenja kosovske nezavisnosti.
Jelena Cerovina
[objavljeno: 16.03.2008]
