Izvor: Politika, 30.Sep.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blanko ostavke tek nakon promene izbornog sistema
Vučetić: Sve dok postoji član 102 Ustava moći će da postoje i blanko ostavke i nijedan zakon to neće moći da spreči
Najavljena promena izbornog sistema za lokalni nivo i ukidanje mogućnosti blanko ostavki odbornika poslužiće kao test za eventualnu primenu istih rešenja na republičkom nivou, ali je malo verovatno da će to biti učinjeno pre sledećih parlamentarnih izbora. Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu smatra da blanko ostavke ne bi trebalo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << da postoje, ali sagovornici „Politike” iz stranaka na vlasti kažu da o tome još nije bilo ozbiljnih razgovora.
Nada Kolundžija, šef poslaničke grupe Za evropsku Srbiju, ističe da su blanko ostavke protivne demokratskim principima i standardima EU i da se, prema njenim informacijama, u vladi razmišlja o promeni Zakona o izboru narodnih poslanika, kojom bi se ukinula ta mogućnost. Ona veruje da će se to dogoditi pre isteka mandata aktuelne vlade i podseća da nije dobro menjati izborna pravila u godini glasanja.
Suzana Grubješić, šef poslaničke grupe G17 plus, kaže da je njena stranka za ukidanje blanko ostavki, ali da to podrazumeva i promenu izbornog sistema. „U proporcionalnom izbornom sistemu blanko ostavke su instrument koji sprečava trgovinu mandatima. Postoje najave da će se izborni sistem promeniti posle ’testiranja’ na lokalnom nivou i sva je prilika da će i na republičkom nivou biti kombinovani sistem. A sve osim čistog proporcionalnog sistema već po definiciji ukida blanko ostavke”, kaže Suzana Grubješić.
Ističući da se ova ustavna mogućnost može i ne mora koristiti, šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Branko Ružić navodi da „treba ići u susret evropskim standardima da poslanik bude vlastan da raspolaže svojim mandatom, ali takođe treba izbeći mogućnost trgovine mandatima”. Ružić je oprezan u procenama pa kaže da promena izbornog sistema može da bude rešenje između ova dva ekstrema, ali da u tom pravcu treba ići korak po korak i uz konsenzus svih relevantnih stranaka. „Ako se novi mešoviti izborni sistem na lokalu pokaže kao plodotvoran, u šta duboko verujem, mislim da se nakon toga taj izborni sistem može primeniti i na republički nivo”, kaže Ružić dodajući da se u vladajućoj koaliciji još nije ozbiljno razgovaralo na tu temu.
Konsenzus o kojem govori Ružić za sada je, čini se, teško ostvariv. Radikali, po rečima Dragana Todorovića, šefa poslaničke grupe Srpske radikalne stranke, smatraju da još nije sazrelo za promenu izbornog sistema i da je proporcionalni do daljnjeg optimalan za Srbiju. A sve dok postoji ovakav izborni sistem, kaže Todorović, blanko ostavke moraju da postoje da bi se njima sprečavala trgovina u skupštini.
Dragan Šormaz, poslanik Demokratske stranke Srbije, nije želeo eksplicitno da se izjasni da li bi njegova stranka pomogla da se blanko ostavke ukinu i da li je principijelno protiv ovog mehanizma kontrole poslanika, navodeći samo: „Moju ostavku niko ne može da aktivira protiv moje volje. Deset godina sam poslanik i svaki put ih potpisujem, a nikada nisam imao problem iako sam ponekad drugačije razmišljao u odnosu na stranku”.
I dok u vladajućim strankama smatraju da se blanko ostavke mogu ukinuti i bez promene Ustava, stručnjak za ustavno pravo Slobodan Vučetić kaže da će sve dok postoji član 102 moći da postoje i blanko ostavke i nijedan zakon to neće moći da spreči.
Navodeći da je Srbija jedina država u Evropi u kojoj postoji imperativni, odnosno vezani mandat narodnih poslanika, Vučetić kaže da je „sloboda” iz člana 102 „cinična ustavna formulacija koja poslaniku ne daje slobodu nego ga upućuje na to da ako želi da bude i dalje u političkoj orbiti neke stranke, on mora da joj stavi mandat na raspolaganje”. Ali ova odredba može se „jako amortizovati” zakonom (najbolje zakonom o izboru narodnih poslanika), koji bi propisao složenu proceduru utvrđivanja uslova pod kojima je poslanik „slobodan” da se odrekne mandata.
A. M. – B. B.
--------------------------------------------------
Ostavke koristili svi osim LDP-a
Unapred potpisane ostavke poslanika, koje stranke mogu da aktiviraju protiv njihove volje, opravdavaju se potrebom da se spreči trgovina mandatima u Skupštini Srbije. Sve parlamentarne stranke, osim Liberalno-demokratske partije, iskoristile su mogućnost koju pruža član 102. Ustava, po kome je „narodni poslanik slobodan da, pod uslovima određenim zakonom, neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji predlog je izabran za narodnog poslanika”.
[objavljeno: 01/10/2009]
