Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 08.Jan.2011, 07:36   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Blanko ostavke - prioritet za 2011. godinu

BEOGRAD - Opravdanost postojanja blanko ostavki u srpskom izbornom zakonodavstvu nametnulo se kao prioritetni zadatak republičkog parlamenta već početkom godine, uz poruku nadležnih da će do juna, izmenama izbornih zakona, biti stavljena tačka na to pitanje.

Na problematičnost postojanja instituta blanko ostavki ukazala je i Evropska komisija u izveštaju o napretku Srbije ka EU, a predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović najavila je krajem prošle godine da će >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << se poslanici u ovoj, 2011. godini, između ostalog, baviti izmenama izbornih zakona, koje bi trebalo da stave tačku na to pitanje.

Nešto precizniji je bio potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić, koji je juče rekao da će blanko ostavke do juna biti zakonski ukinute.

Odgovarajući na pitanja EK, Skupština Srbije nije bila precizna i navela je da taj institut nije primenjivan od decembra 2008. godine, da je do tada primenjivan na osnovu ustavnih odredbi koje pružaju mogućnost da poslanik stavi na raspolaganje mandate stranci, kao i da to pitanje nije uređeno zakonom.

Ustav Srbije, iz 2006. godine, propisuje da je "narodni poslanik slobodan da pod uslovima određenim zakonom neopozivo stavi svoj mandat na raspolaganje političkoj stranci na čiji je predlog izabran za narodnog poslanika".

Institut blanko ostavki predvideo je jedino Zakon o lokalnim izborima, čiju je odredbu prošle godine Ustavni sud Srbije proglasio neustavnom.

U bliskoj prošlosti republičkog parlamenta bilo je nekoliko slučajeva koji su pokrenuli pitanje opravdanosti blanko ostavki.

Poslednji je bio slučaj poslanika Demokratske stranke Srbije Dragana Šormaza, o čijem poslaničkom mandatu se raspravljalo nekoliko meseci pošto je lane u maju isključen iz te stranke zbog sukoba sa liderom Vojislavom Koštunicom.

Posle pet meseci nagađanja o sudbini njegovog mandata, skupštinski Administrativni odbor je 10. oktobra prošle godine odlučio da Šormaz zadrži mandat, koji je najpre nastupao kao samostalni poslanik, a potom prešao u redove naprednjaka čime je poslanički klub "Napred Srbijo" dobio 22. poslanika.

Šormaz nije jedini koji je "podigao prašinu" oko poslaničkog mandata. Posle raskola u SRS, u poslanički klub Tomislava Nikolića prešao je 21 poslanik radikala, a sadašnji lider naprednjaka je svojevremeno tvrdio da je "blanko ostavke tih poslanika izgubio".

Još jedan slučaj je svojevremeno zaokupio pažnju javnosti. Nekadašnji poslanici G17 plus Ksenija Milivojević i Goran Paunović tužili su Srbiju Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu zbog kršenja izbornog prava 2006. godine i tražili po 100.000 evra kao nadoknadu.

Milivojević i Paunović su 2003. godine izabrani za poslanike G17 plus, a Skupština Srbije im je prestanak mandata konstatovala 15. maja 2006. godine, posle aktiviranja njihovih blanko ostavki zbog tadašnjeg sukoba Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića.

Oni su tužili Srbiju zbog nezakonitog oduzimanja poslaničkih mandata i, pored materijalne nadoknade, tražili poništenje relevantnih odluka srpskog parlamenta o njihovom razrešenju i imenovanju drugih poslanika.

Milivojević i Paunović pozvali su se na povredu izbornog prava, pravičnosti postupka pred Vrhovnim i Ustavnim sudom, diskriminaciju zbog iznetog mišljenja i odsustvo delotvornog pravnog sredstva za povredu njihovog pasivnog biračkog prava.

Nastavak na Glas javnosti...