Izvor: Politika, 22.Avg.2009, 23:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blagovremeno do evropske kase
Srbija treba što pre da se uključi u raspravu o budućem budžetu EU, jer bi kao nova zemlja članica mogla da bude korisnik tzv. strukturnih fondova, koji su od pet do deset puta puniji od fondova koji su joj sada dostupni
U Evropskoj uniji već je otvorena široka debata o nerednom budžetu EU, od 2014. do 2020. godine. Da bi za sebe obezbedila što je moguće veću pomoć iz Brisela u narednim godinama Srbija treba što pre da se uključi u tu raspravu.
Polazeći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od toga da će Srbija u tom novom finansijskom ciklusu Unije postati članica EU, a da aktuelni razgovori o prioritetima i pravilima budućeg budžeta više odgovaraju bogatijim članicama, Ognjen Mirić, koordinator fondova EU u Vladi Srbije, kaže da naša zemlja treba da se, u partnerstvu sa ostalim državama zapadnog Balkana i siromašnim članicama EU, uključi u polemiku koja će trajati i narednih godina. To je važno i sa praktičnog stanovišta. Jer, pravila i prioriteti koji budu određeni za tzv. strukturne fondove, iz kojih pomoć dobijaju članice i kandidati, odraziće se i na sredstva iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (IPA), iz kojeg su, inače, Srbiji sada dostupna dva fonda, od ukupno pet fondova (za izgradnju institucija i regionalnu i prekograničnu saradnju).
U ovom trenutku svi naši napori, prema Mirićevim rečima, moraju, međutim, da budu usmereni na stvaranje uslova za korišćenje IPA sredstava. A, koliko je to komplikovan proces pokazuje primer Turske i Hrvatske, koje još nisu počele da koriste novac iz 2007. godine, pa im preti opasnost da izgube deo para koje su im određene.
Kako Srbija kao potencijalni kandidat za članstvo u EU može da učestvuje u pomenutim pregovorima? Ne postoji, kaže Mirić, formalni mehanizam konsultacija za te svrhe, ali je nesumnjivo da ćemo iskoristiti regionalne sastanke sa Evropskom komisijom, zatim sastanke sa generalnim direktoratima za regionalnu politiku, za zapošljavanje i za poljoprivredu i ruralni razvoj, kao i rad naše misije pri EU.
Mihailo Crnobrnja, profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju, smatra da se teško može očekivati da će naši političari blagovremeno reagovati. Treba „intenzivirati i diplomatski i svaki drugi napor da u ključnim zemljama EU pojačamo njihovu svest da se mi ozbiljno pripremamo za članstvo”. „Da EK duva u naša jedra nema dileme, ali mi smo donedavno bili zapostavili ključne države Francusku, Nemačku, Englesku, Španiju, Italiju, koje mogu da nas uvedu u EU”, primećuje on.
A može li Srbija da dobije više pomoći iz sadašnjeg budžeta, koji vredi oko 860 milijardi evra, od čega je državama u procesu pridruživanja, kroz IPA program, namenjeno 11,5 milijardi evra?
„Veoma je teško reći za koliko i da li će doći do povećanja IPA sredstava u periodu do 2013. godine. Ono što možemo sa sigurnošću reći jeste da sredstva namenjena Srbiji do 2012. godine iznose oko 1,2 milijarde evra (oko 200 miliona evra godišnje) i da će ona, sticanjem statusa kandidata, biti raspodeljena i na one komponente IPA koje su dostupne državama kandidatima” kaže Mirić i dodaje da je Hrvatska iz EU dobijala više kako se približavala EU, pa da „isti trend treba očekivati i za Srbiju”.
„Kada bi Hrvatska postala član, ona bi oslobodila IPA fondove, koji bi, onda, mogli da se preusmere na nas, tako da bismo, u statusu kandidata, mogli da dobijemo znatno veću pomoć iz EU, otprilike, sto miliona evra više”, računa Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije.
I on, kao i Mirić, zapravo, tvrdi da jedini način da evropske pare namenjene Srbiji budu uvećane jeste da ona postane kandidat. Uz to, naglašava i da Srbija mora da pripremi i kvalitetnu dokumentaciju i da dobije tzv. akreditaciju sistema upravljanja pretpristupnim sredstvima.
Povodom najave da bismo do kraja godine mogli da uputimo zahtev za kandidaturu, Crnobrnja ocenjuje da će prihvatanje te kandidature ići sporije nego što mi to očekujemo.
Ali, pored toga što je poznato da stav Holandije sputava naš put u EU, rašireno je uverenje da su srpsku integraciju usporile i ekonomska i institucionalna kriza u EU. Pa, zar, onda, nedavne vesti o najavi izlaska Nemačke i Francuske, vodećih EU zemalja, iz recesije, donekle ne podižu naše šanse za skori pomak na tom putu?
Dok Nikolić procenjuje da će to povoljno delovati na političke elite zemalja EU koje za proširenje na zapadni Balkan sada imaju i podršku SAD, Crnobrnja je skeptičniji. Kaže da ekonomske prilike sigurno „neće biti berićetne od 1. januara iduće godine”. S druge strane, sva je, kaže, prilika da će Irci na ponovljenom referendumu o Lisabonskom sporazumu, u oktobru, glasati „za”, pa ima utisak da se „unutrašnje prilike u EU ipak malo konsoliduju”. To ne znači da je sklon da veruje da smo mi na margini samo zato što su oni imali preče probleme. „Na margini smo zato što mi naš posao nismo odradili kompletno i kako valja”, tvrdi on.
A, koliko je bitno da obaveze budu ispunjene dokraja svedoči činjenica da u strukturnim fondovima obično ima od pet do deset puta više novca nego u fondovima kojima raspolažu zemlje koje nisu kandidati.
Biljana Čpajak
[objavljeno: 23/08/2009]
