Izvor: Politika, 15.Dec.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Blagostanje samo do izbora
Građanima se nude na stotine hiljada novih radnih mesta, vraćanje milijardi evra u zemlju, jeftiniji stanovi, putevi u svakom selu...
Božidar Đelić je precizno naveo čemu mogu da se nadaju pojedine grupe stanovništva ako Demokratska stranka dođe na vlast: između ostalog, ukinuće porez na kupovinu prvog stana, hiljadu najboljih biznis ideja dobiće između 50.000 i 100.000 evra kapitalne podrške, omogućiće građanima da uz veoma povoljne uslove dođu do akcija najstabilnijih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << preduzeća – NIS-a, Telekoma i EPS-a. Ako u istoj vladi posle 21. januara bude učestvovala i Demokratska stranka Srbije, e onda će još i svako selo imati asfaltni put, Srbija će biti u velikom delu gasifikovana i ravnomerno će se razvijati, a zahvaljujući Strategiji privrednog razvoja iza koje stoji DSS, biće omogućeno otvaranje novih radnih mesta i efikasnije pokretanje privrednog razvoja.
Ako se ovoj potencijalnoj koaliciji pridruži, recimo, još i G17 plus (ako pređe cenzus, naravno), onda Srbija ne treba da brine za svoju budućnost. Samo u Vojvodini, po njima, u narednih pet godina biće zaposleno 100.000 ljudi. Ova stranka, naime, obećava da će u narednih pet godina prepoloviti stopu nezaposlenosti, omogućiti kredite za mlade preduzetnike, otvoriti jednu potpuno novu finansijsku liniju za podsticaj zanatlija i malih i srednjih preduzeća gde će država preuzeti 90 odsto rizika.
Ako bi sve ovo zavisilo i od Liberalno-demokratske partije i njenih koalicionih partnera, mnogo štošta bi došlo u pitanje, jer će ova koalicija nametnuti "političku volju po kojoj nije država glavni preduzetnik već regulator fer tržišne utakmice".
Tri vlade
S druge strane, ako u budućoj vladi neki veći uticaj bude imao Pokret snaga Srbije, dobićemo natrag "87 milijardi evra iznetog novca koji se čuva u stranim bankama". Opet, ako bude do socijalista, rešićemo u dobroj meri probleme nezaposlenosti, jer oni tvrde da mogu da zapošljavaju 150.000 ljudi godišnje, pošto su uspeli da uposle više od 250.000 ljudi na porušenim objektima 1999. i 2000. godine. A država će u tom slučaju besplatno dati zemljište za stanogradnju za one bez krova nad glavom, čime će cena kvadrata biti niža za oko 500 evra. U programu radikala stoji, pored ostalog, da će njihova vlada biti "domaćinska, skromna i štedljiva". Smanjiće nezaposlenost organizovanjem javnih radova, preispitaće dosadašnju privatizaciju i uvesti opštu unutrašnju liberalizaciju u privredi. Srpska radikalna stranka obećava da će država voditi takvu stambenu politiku koja će omogućiti svima da lakše dobiju krov nad glavom, a posebno mladim i stručnim kadrovima i prodavati ih po ceni od 400 do 500 evra po kvadratnom metru.
Srbija će, dakle, sudeći po ovim idejama, ko god dođe na vlast, za nekoliko godina procvetati. Ipak, nije ovo prvi put da nam obećavaju "brda i doline", pa zato valja čuti šta stručnjaci kažu o optimističkoj slici koju u ovo predizborno vreme nude političari.
Miroslav Prokopijević, iz Centra za slobodno tržište, ima sasvim jasnu predstavu kako će izgledati ekonomija Srbije u sledećem periodu, računajući da postoje tri varijante za sastav nove vlade.
"Ako novu vladu budu sastavili SRS i SPS, izvesno bi oni neke firme ponovo nacionalizovali. To bi poslalo loš signal stranim investitorima, možda bi neki koji posluju ovde i sami odlučili da odu, a neki koji žele da dođu, izvesno ne bi došli. Rezultat toga bi bila niža privatna ulaganja, a u tom slučaju država bi se umešala da poveća ulaganja, što je vrlo loše jer su državna ulaganja neefikasna", tvrdi Prokopijević.
Prema njegovim rečima, rezultat njihove politike bio bi i prevođenje socijalne demagogije u praksu. Kako kaže, ne veruje da bi hleb bio tri dinara, ali bi verovatno bila neka administrativna cena, niža od tržišne. Radikali bi, smatra on, verovatno krenuli da potroše sredstva iz Nacionalnog investicionog plana, jer to je keš koji stoji sa strane, posle toga bi koristili devizne rezerve, pa robne rezerve i na kraju bi pokrenuli štamparsku presu – što bi izazvalo inflaciju.
Prokopijević ovu oštru ocenu temelji na tome kako su vodili politiku u prošlosti i šta sada deklarišu kao svoje političke ciljeve.
Država na tržištu
U drugoj varijanti, kada bi vlast činili SRS i DSS, sve bi, kaže on, bilo slično, samo verovatno neuporedivo blaže. "Politika DSS-a prema tržištu prilično je demagoška. Oni smatraju da je socijalna pravda važna – to je retoričko pokriće za mešanje države u privredu i za preraspodele. Oni imaju prirodnu tendenciju radikalskom programu, samo što su se u ovoj vladi držali da ne skliznu u to", ističe Prokopijević.
I treća varijanta, prema njegovom mišljenju, ima velikih mana. Reč je o mogućoj postizbornoj koaliciji DS-a i DSS-a, uz eventualno učešće još neke manje stranke. Prema njegovoj oceni, u tom slučaju politika buduće vlade bi ostala slična sadašnjoj, s tim što su neke korekcije neizbežne. "Neizbežno je da se cene koje kontroliše vlada (komunalnih usluga, zaštićenih vrsta hleba, struje...) povećaju u 2007. godini, neizbežno je da inflacija poraste, morao bi dinar nešto da padne, ali bi bilo oklevanja sa stečajem i sa denacionalizacijom, kao i kod svih dosadašnjih vlada", navodi on.
I Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja, misli da bi nam eventualna vlada SPS-SRS "donela dosta štete, zbog toga što je percepcija o njima u svetu veoma loša". Sa ovakvom vladom, ističe on, bilo bi nam otežano priključenje Evropskoj uniji.
Kad je reč o kombinaciji SRS-DSS, "efekat bi takođe bio loš, s tim što bi taj loš efekat bio još jači", jer bi se DSS u njihovim očima (EU) poistovetila sa postupcima radikala, kaže Kovačević.
– A treća varijanta, u kojoj bi vladu činile DSS i DS, bila bi najbolje rešenje, kad je reč o našem priključivanju demokratskom svetu. Ali, ni u njihovim programima neke oblasti nisu dovoljno precizirane. Recimo, ne daju odgovor šta bi bilo privatizovano od javnih preduzeća, zatim, da li bi se smanjivala javna potrošnja i pojevtinila država, kao i da li bi bio ubrzan proces funkcionisanja tržišta (sada je 45 odsto cena odredila država) – ocenjuje Milan Kovačević.
Stranke više obećavaju nego što mogu da ispune, čak i da im se da apsolutna vlast da same sastavljaju vladu, a ne da će biti u prilici da formiraju koalicione vlade, koje su uvek slabije, ističe Boško Mijatović iz Centra za liberalno demokratske studije. Ipak, kako dodaje, stranke su suzdržanije u svojim obećanjima u odnosu na prethodne parlamentarne izbore.
Hazarderi
– Onaj deo obećanja koji je mirniji i manje primetan realan je i može da se ostvari – smatra on, objašnjavajući da misli na to kada stranke govore o nekom realnom privrednom rastu, o postepenom rastu zapošljavanja ili o popravljanju spoljnotrgovinskih rezultata ili smanjenju inflacije.
Sa druge strane, kada obećanja sadrže visoke brojke, prirodno sledi skepticizam, jer je to preterano, dodaje Mijatović. Na tvrdnju SPS-a da će, ukoliko pobedi na izborima, zaposliti 150.000 novih radnika, on prvo podseća na to da je na prethodnim izborima obećavana cifra čak od 500.000 novouposlenih ljudi i da se u toku godine zapošljava "i po nekoliko stotina hiljada ljudi", ali, kako kaže, nije samo to bitno, već je potrebno i da se uzme u obzir broj onih koji istovremeno izgube posao.
Što se tiče vraćanja imovine starim vlasnicima, koju u prvi plan ističe Srpski pokret obnove, Mijatović smatra da je SPO, kao član sadašnje vlade Srbije i do sada imao prilike da radi na denacionalizaciji više nego što je radio. A velikodušno obećanje G17 plus da će stvoriti novu finansijsku liniju za podsticaj zanatlija i malih preduzeća, našem sagovorniku zvuči nerealno, "jer bi se time podsticalo hazardersko i neodgovorno investiranje od strane preduzetnika". Na tvrdnju iste stranke da će prepoloviti stopu nezaposlenosti u narednih pet godina, Milan Kovačević podseća da su upravo njihovi potezi doprineli povećanju nezaposlenosti.
– I ovde, kao i svuda u svetu pred izbore, nudi se sve i svašta. Ipak, prvi put, sve važnije stranke su već bile na vlasti, pa je na građanima da razmisle šta je ko od njih uradio dok je bio na vlasti – preporučuje Kovačević.
--------------------------------------------------------------------------
Jeftiniji stanovi
Praktično svi u ovoj predizbornoj kampanji obećavaju povoljnije uslove za kupovinu stana. Boško Mijatović ukazuje da je bilo kakva podrška u stambenoj oblasti veoma skupa, čak i kada je samo reč o nekom beneficiranju kamata. Zato on, kako kaže, u ovoj oblasti ne očekuje nekakve pomake.
Komentarišući obećanja koja je izneo Božidar Đelić, Miroslav Prokopijević kaže da je teško poverovati nekom ko je bio ministar finansija i tada nije pokrenuo takvu stvar, a sada se setio. "Zašto graditi stanove na teret poreskih obveznika, koji onda bivaju rasprodati partijskim vrhuškama stranaka na vlasti, zašto ih subvencionisati? Subvencije idu na teret svih poreskih platiša, a stanove kupuju oni koji već dobro stoje, oni drugi i ne mogu da ih kupe. Pusti ljude da zarađuju pa će kupovati stanove", kaže Prokopijević.
Malo ljudi, kaže Milan Kovačević, kupuje novoizgrađeni stan. Zbog toga bi bilo važnije ponuditi tih pet odsto manje za porez na prenos svojine. Ovako, ovo bi bila pomoć onima koji su u boljem položaju, pa inače mogu da kupe novi stan, ističe on.
--------------------------------------------------------------------------
Besplatne akcije
I obećanje većine stranaka o podeli besplatnih akcija je, prema oceni stručnjaka, na klimavim nogama iz više razloga.
– To već treći put od 2000. godine slušamo i ako su nas dva puta slagali – slagaće nas i sada. Naravno da neće biti podele akcija, jer imali su prilike to da urade ako su hteli – kaže Prokopijević.
Milan Kovačević podseća da je besplatna podela akcija već predviđena u Zakonu o privatizaciji i u Zakonu o javnim preduzećima.
Za podršku birača Branko Pavlović, recimo, nudi podelu besplatnih akcija za pet miliona građana Srbije i to u roku od 180 dana. Kovačević kaže da je nerazumno to što već imamo oko 150 miliona evra akcija u Privatizacionom registru, a predviđeno je da se to podeli građanima godinu dana nakon završene privatizacije, pa pita zašto se vaučeri odmah ne podele građanima, i naravno, nastavi sa punjenjem ovog registra nakon budućih privatizacija.
B. Čpajak - B. Baković
[objavljeno: 15.12.2006.]
