Izvor: S media, 16.Dec.2010, 00:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bivši osuđenici kao glumci
Centar za pozorišna istraživanja i budući specijalni pedagozi pomažu mladima iz tri ustanove da poboljšaju samopoštovanje i socijalne veštine
Samo najupornijima uspeva ono što je pošlo za rukom Draganu Miševskom (43) iz Nove Pazove. Ne samo da se iščupao iz kandži droge, nego se i oženio i našao posao. Bitku protiv narkotika dobio je prvenstveno zahvaljujući gvozdenoj volji i jednoipogodišnjem lečenju u Specijalnoj zatvorskoj bolnici u Beogradu, a >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << zaposlenje zahvaljujući učešću u dramskoj radionici Aleksandre Jelić, reditelja i osnivača „Aps arta” – Centra za pozorišna istraživanja. Ona za Dragana neće više biti samo autor projekta koji je unosio dašak slobode u tmurne dane iza kapije u Okružnom zatvoru, već i saradnik. On je jedan od dva bivša osuđenika koji su promenili životne navike i prioritete i koji će joj biti saradnici na novom projektu – „Primeni pozorište, promeni život”, obuci studenata Fakulteta za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju (FASPER) u Beogradu, iz oblasti primenjenog pozorišta u radu sa sa osetljivim grupama kao što su osobe sa invaliditetom, maloletni delinkventi…
– Ideja o saradnji rodila se kada smo primetili da su osuđenici zainteresovani za predstavu koju smo pripremili na radionici, za razliku od nekih predstava pravih pozorišta, na čijim se izvođenjima prosto mogao opipati „zid” između publike i glumaca. Shvatili smo da bi pozorišne trupe u kojima ima i bivših osuđenika bolje prolazile u radu sa osetljivim grupama. Meni je lično primenjeno pozorište pomoglo da prebrodim neke strahove i uzdržanost pred drugima u zatvoru, gde mnogi imaju visok „gard” – priča Dragan Miševski za „Politiku“.
Projekat koji se priprema u organizaciji „Aps arta” je serija besplatnih radionica iz oblasti primenjenog pozorišta za studente tri smera pomenutog fakulteta, koje su počele u novembru. U planu su i tri završne predstave, koje će na daskama „Duška Radovića” i „Reksa” izvesti sa mladima iz Škole za oštećene sluhom – nagluve „Stefan Dečanski”, Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju „Sremčica”, i Zavoda za vaspitanje dece i omladine u Beogradu.
Koncept primenjenog pozorišta, po rečima Aleksandre Jelić, podrazumeva teatar na bilo kom mestu, sa bilo kojom grupom ljudi. Odličan je za stvaranje čvršćih veza među ljudima, efikasno je sredstvo samospoznaje, ostvarivanja dijaloga sa društvenom zajednicom, okidač za razumevanje šta se to drugome dešava i ima terapeutsko dejstvo. Učesnici se bave temama koje njih interesuju, postaju vidljiviji u društvu, čuje se i njihov glas. Zaduženi su i za formu predstave, pošto na scenu iznose sopstvene materijale..
Aleksandra Jelić uporedo drži i radionice u Specijalnoj zatvorskoj bolnici i ocenjuje da su učesnici oba projekta, ali i terapeutski rezultati, isti.
– Na početku su učesnici blokirani, zatvoreni, uplašeni, nespremni da igraju, sumnjaju u svoje kreativne kapacitete... Međutim, igra ih potom oslobađa, stimuliše i transformiše. Na radionicama se počinje od malog, jednostavnog i zabavnog, da bi se išlo ka kompleksnijem, zahtevnijem i emotivno angažovanijem. Kada pojedinac sa grupom ljudi koji imaju slične probleme podeli svoju situaciju, više nije usamljen. Oni se tako povezuju i solidarišu, sagledavaju svoje i tuđe postupke i pripremaju širi repertoar odgovora koje je moguće primeniti u nekim narednim situacijama – kaže Jelićeva.
U današnjem svetu, gde caruju individualnost i rivalitet, akcenat ove vrste teatra je na grupi i saradnji, ističe i Vera Erac, psiholog i praktičar primenjenog pozorišta.
– Na radionicama su svačije ideje jednako vredne i dobrodošle – navodi Vera Erac i dodaje da će projekat, svojom inovativnom metodologijom koju bi valjalo da usvoje i zaposleni u ustanovama za mlade, obogatiti spektar usluga u ovim ustanovama. Projekat su finansijski podržali Balkanski fond za lokalne inicijative, Kooperativa holandskih fondacija za Centralnu i istočnu Evropu i Ministarstvo rada i socijalne politike, a kulturni centar „Reks” omogućio je besplatno korišćenje prostora.
Tereza Bojković
