Izvor: Blic, 15.Jul.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bitka za tužilaštva na jesen
Promene na čelnim mestima u tužilaštvu odložene su za jesen, ali će se po svemu sudeći tada doneti samo o privremena rešenja.
U Ministarstvu pravde planiraju, kako saznajemo, da na čelo srpskog tužilaštva za početak bude postavljen vršilac dužnosti, pošto je Slobodan Janković još pre dve godine ispunio uslove za penziju. Prošlog leta je ministar pravde poslao predlog Skupštini da konstatuje ostavku Jankovića, ali to još nije stiglo na dnevni red. Vršilac dužnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << državnog republičkog tužioca mora da bude neko od sadašnjih zamenika Jankovića jer tako propisuje zakon. Ko će to biti, po svemu sudeći, zavisiće od koalicionih dogovora.
Slobodan Janković kaže za „Blic" da ne zna kada će biti penzionisan i da ga niko o tome ne obaveštava.
- Ništa zvanično nisam saznao i ne znam šta će biti na jesen. Još sam na dužnosti - kaže Janković. On će morati da donese odluku o mandatu specijalnog tužioca za organizovani kriminal Slobodana Radovanovića, kome mandat ističe 23. jula. Prema nezvaničnim informacijama, postojala je prvobitna saglasnost koalicionih partnera da se Radovanoviću produži mandat za još dve godine, s obzirom na postupke koje je poveo protiv raznih mafija.
Tužilac Janković je rekao da je još rano za odluku o tome da li će ili neće produžiti mandat Radovanoviću.
- To zavisi i od toga da li je Radovanović saglasan da mu se produži mandat. Ne znam još da li će biti i drugih kandidata. U svakom slučaju, odluka će biti doneta na vreme - tvrdi Janković.
Kao najozbiljniji kandidat za Jankovićevog naslednika sa v.d. ovlašćenjima spominje se Đorđe Ostojić (40) koji je tu dužnost obavljao za vreme vanrednog stanja.
Izvori „Blica" navode da Ostojićev izbor i Radovanovićev ostanak još nisu izvesni jer koalicioni razgovori još nisu gotovi. Kao kandidat za republičkog tužioca spominjan je i Vladimir Vučković, koji se od formiranja Tužilaštva za ratne zločine nalazi na njegovom čelu. Zakon ne dozvoljava da Vučković bude izabran po automatizmu, pa se on spominje kao kandidat tek za period posle v.d. naslednika Jankovića. Vučković je jedini tužilac koji je ostao na funkciji po dolasku prethodne vlade. Sam je izjavio da želi da završi postupke koje je započeo kao tužilac za ratne zločine.
Na jesen će morati da se donese odluka o izboru novog beogradskog okružnog tužioca jer je sadašnji Milovan Božović ispunio zakonske uslove za obaveznu penziju. To tužilaštvo je najveće u Srbiji i u njemu se obično vode najznačajniji postupci. Kako saznajemo, planirano je i da se i na to mesto za prvo vreme izabere privremeno (v.d.) rešenje, što će biti dužnost v.d. tužioca.
Osim izbora beogradskog tužioca, takođe će se odlučivati o izboru novosadskog i subotičkog tužioca i verovatno će i u tim slučajevima prva rešenja biti vršioci dužnosti.
Od konkretnih postavljenja, vladajuću koaliciju očekuje mnogo ozbiljniji posao - da donese zakon o tužilaštvima. Tim zakonom biće propisan jasan smer tužilaštva u Srbiji, da li će biti zavisni od vlasti ili će samostalno donositi odluke.
Prvobitno je planirano da v.d. stanja potraju do donošenja zakona o tužilaštvima, posle čega bi se pristupilo izboru svih tužilaca i njihovih zamenika. Prema zakonu, v.d. tužilac može biti u tom statusu najviše godinu dana, tako da bi trebalo da se najkasnije do jeseni 2008. reši sudbina tužilaštava u Srbiji.
Jasan dokaz da su tužilaštva samostalna biće kada samostalno pokrenu istragu protiv nekog ko je trenutno na vlasti.
Stranke: NIS ili EPS, kome veći kolač?
Stranke vladajuće koalicije u Srbiji još nisu postigle dogovor kako će rasporediti kontrolu nad velikim javnim sistemima.
Po nezvaničnim informacijama, smene direktora i članova upravnih odbora očekuju se tek u septembru, a najveći problem u pregovorima jeste ko će kontrolisati Naftnu industriju i Elektroprivredu Srbije. Poznavaoci prilika ocenjuju da kontrola DS, odnosno DSS, nad ovim kompanijama neće mnogo uticati na njihovu budućnost, a da će ih, kao i do sada, najverovatnije voditi politički podobni kadrovi.
Nafta ili struja - to je dilema dve najjače stranke u vladajućoj koaliciji. Energetski sistem Srbije tek čeka privatizacija i upravo podela kontrole nad tim sektorom, sudeći po nezvaničnim izvorima, jeste najveći kamen spoticanja u postizanju koalicionog dogovora o upravi nad javnim preduzećima.
Ko će kontrolisati koju državnu kompaniju trebalo bi da se zna tek u septembru, a jedini koji je bio spreman da sada govori o tome bio je zamenik šefa poslaničke grupe DSS-NS Milan Markićević. On kaže da Nova Srbija očekuje 10 odsto mesta u upravnim odborima.
Tekući pregovori o upravi nad javnim preduzećima predstavljaju raspodelu interesnih sfera, ocenjuje Mijat Lakićević iz magazina „Ekonomist". On zato ne očekuje da će se promeniti dosadašnja praksa i da će se na čelu javnih preduzeća naći ljudi s jačim političkim nego stručnim pedigreom.
Lakićević kaže da ono što stranke zanima u ovim pregovorima jeste što više dobro plaćenih mesta za njihove ljude, ali i obezbeđivanje socijalnog mira, jer je važna i kontrola nad velikim brojem zaposlenih.
Prema nezvaničnim informacijama, Demokratska stranka je bliža preuzimanju sektora električne energije, a DSS-u pregovore otežava činjenica da za Novu Srbiju mora da zadrži Železnicu i Puteve Srbije. Očekuje se da će kontrola nad javnim preduzećima biti podeljena po snazi stranaka, po čemu bi polovinu mesta u upravnim odborima mogla da dobije DS, nešto više od trećine DSS, dok bi preostala mesta popunio kadar G17.
Sindikate ne zanima kako će partije podeliti interesne sfere, već očekuju jasnu nacionalnu strategiju za restrukturiranje i privatizaciju energetskog sektora, kaže predsednik Odbora za rudarstvo i energetike granskog sindikata „Nezavisnost" Borivoje Despotović.
