Izvor: Blic, 26.Jul.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biseri od zlata!
Biseri od zlata!
Naši košarkaši juniori prekjuče su ponosno u punoletstvo zakoračili sa zlatnom medaljom oko vrata. Dok njihovi vršnjaci maštaju o prvom odlasku u inostranstvo i polovnom 'jugiću', oni su najbolji u Evropi. Svaka čast.
U isto vreme, juniorke su nam druge na svetu, a mladi treći na Starom kontinentu. Ako je za košarku normalno da budemo ispred svih, šta onda da kažemo o velikom uspehu i plasmanu mladih fudbalera u polufinale Evropskog prvenstva?
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Da budemo jasniji, pričamo o devojkama i momcima koji imaju između 16 i 19 godina.
Pitanje za sve - da li ćemo kroz tri godine umesto o Bodirogi, Tomaševiću i Stankoviću čitati o Tripkoviću, Tepiću, Laboviću i Veselinoviću?
Tačnije, šta je neophodno da država i klubovi urade kako sportski biseri ne bi preko noći postali marginalci, kelneri u Kanadi ili vodoinstalateri u Nemačkoj?
Pod jedan, potreban je kompromis između reprezentacije (kvalitetni igrači) i klubova (jeftini igrači). Možda je došlo i vreme da država plati deo ugovora kako bi sportisti ostali u Srbiji i Crnoj Gori. Kažemo, možda jer će političari odmah skočiti: 'Zašto mi da punimo džepove Bjekoviću i Stojkoviću'. A, nije da ne vole da se slikaju sa sportistima.
Pod dva, kvalitetni treneri (čitaj pedagozi) koji će igračima pomoći da se posle maminih sarmica i šipke u petnaestici naviknu na skupe restorane i 'mercedese'.
Pod, tri... Tri... Sve ostalo rešiće sami. Samo da im ne okrenemo leđa.
