Izvor: Politika, 31.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Birački trendovi
Oko 20 odsto građana odlučuje u poslednjem trenutku za koga će glasati, a pet do šest odsto na sam dan izbora
Ubedljiva pobeda koalicije „Za evropsku Srbiju” u Vojvodini u drugom krugu izbora i ubacivanje u politički život Srbije u priče o novim izborima, postavilo je pitanje ima li trendova u rastu odnosno padu partija, to jest da li je došlo do ozbiljne i dugoročne promene u raspoloženju biračkog tela Srbije.
U izbornoj noći pokazalo se da >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << prognoze nisu bile tačne. Prva objašnjenja bila su da istraživači javnog mnjenja nisu uhvatili delovanje na birače pre svega potpisivanja Sporazuma o stabilizaciji i povratka FIAT-a u Kragujevac.
„Osam nedelja pred izbore istraživanja smo pravili na svaka četiri dana i tačno se videlo kako je LDP pao, a DS porastao posle potpisivanja SSP-a. Posle sporazuma FIAT-a sa „Zastavom”, DS je rastao, a jedan deo birača SRS-a je prešao u tabor DS-a. Kada nema velikih događaja pet nedelja pred izbore se ništa ne promeni u odnosu na dan izbora. Ali, kada ima – menja se. To se dogodilo s rastom DS-a ove godine”, kaže Srđan Bogosavljević direktor „Strateškog marketinga”.
Da li rast DS-a znači da su neki birači promenili svoju partijsku naklonost. Đorđe Vuković, programski direktor Cesida, kaže da se retko dešava da građani glasaju na izborima za jednu stranku, a da na sledećim izborima glasaju za drugu. „Na jednim izborima glasa oko četiri miliona ljudi i ako neka stranka dobije manje glasova to verovatno znači da su njeni birači otišli u apstinenciju. Srpska radikalna stranka je sada dobila manje glasova i to može značiti zamor njihovih birača zbog unakrsnog pritiska – a jedan je da neće biti investicija ako radikali dođu na vlast.”
Bogosavljević kaže da stranke pojedinačno imaju veće oscilacije nego grupacija ideološki sličnih stranaka. To znači da građani mnogo ne menjaju svoje stavove već glasaju za stranke slične orijentacije.
Istraživačko iskustvo Bogosavljevića je da oko 20 odsto građana odlučuje u poslednjem trenutku za koga će glasati, a pet do šest odsto na sam dan izbora. Oko 60 odsto građana odlazi na biralište bez dileme koga će da zaokruži. Zato su retke velike promene u broju birača pojedinih stranaka između dva izborna ciklusa. Verovatno su najveći pad doživeli SRS i SPS na republičkim izborima krajem 2000. godine, pošto je prethodno Slobodan Milošević izgubio vlast.
Od početka višepartijskog sistema u Srbiji, od 1990. godine, stalna je tendencija osipanje birača SPS-a. On je u prvom skupštinskom sazivu imao dvotrećinsku većinu, da bi posle prvih narednih izbora već morao da vlada uz manjinsku podršku radikala, a potom u raznim koalicijama sve do sloma 2000. godine. Isti je bio i trend SPO-a koji je s nekadašnjih oko 700. 000 glasova pao na oko sto hiljada.
Od 2000. godine primetan je stalni rast radikala i DS-a, uz jedan pad 2003. godine. Srpska radikalna stranka i DS su izrasli u dve najmoćnije stranke. Demokratska stranka Srbije je u dva poslednja izborna ciklusa izgubila skoro 300.000 glasova. Socijalisti su tapkali u mestu da bi na ovim izborima poskočili, iznenadivši svakako i sami sebe. U odnosu na prošle izbore rast doživljava i LDP jer se sada pojavio bez LSV-a koji je na ovim izborima procenjen na oko 80.000 glasova.
Zoran Marković, sociolog i istraživač javnog mnjenja (koordinator programa Centra za razvoj neprofitnog sektora), kaže: „Društvena poželjnost je ključna za uspeh. Radikali su rasli kada je Slobodan Milošević rekao da mu je Vojislav Šešelj omiljeni političar ili kada su rekli da će ići u koaliciju s DSS-om. Dragoljubu Mićunoviću je rejting rastao posle 9. marta. Suprotno, ako se pokaže da nisu društveno poželjni, rejting im pada. Šešelju je pala popularnost kada je u Saveznoj skupštini devedesetih godina jednoj crnogorskoj poslanici rekao da je za žigolo klub. Tada smo shvatili da su Šešeljevi birači patrijarhalni ljudi, a ne divljaci i da ne dopuštaju takvo obraćanje. Milošević je imao pad 1999. posle NATO bombardovanja. DS-u je, suprotno, u vanrednom stanju rasla popularnost, a posle toga je pala”.
Analizirajući trendove u tri poslednja izborna ciklusa, Vuković kaže da ako se menja trend, odnosno stranka dobija ili gubi glasove, znači da se menjaju i bazične osnove. „Demokratska stranka Srbijeje mislila da će na osnovu politike prema Kosovu i Metohiji proći dobro, što je taktička greška.”. To je objašnjenje koje deli većina posmatrača političkih zborovanja u Srbiji, ali još nema valjanog tumačenja zašto su radikali dobili skoro 400.000 glasova manje nego Tomislav Nikolić u prvom krugu predsedničkih izbora iako su mnogo manje od DSS-a pričali o Kosovu.
Najnovija istraživanja pokazuju da se nastavio trend rasta DS-a i posle izbora u Vojvodini, pa Bogosavljević kaže da bi, kada bi sada bili izbori, DS i LDP mogli da naprave stabilnu vladu. Niko, međutim, ne može da kaže da li bi tako bilo i kada bi izbori bili za tri meseca ili za dve godine.
Ivana Anojčić
[objavljeno: 01/06/2008.]
