Izvor: Politika, 06.Maj.2008, 23:39 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biračima više ništa nije jasno
U zbrci koja je nastala oko Sporazuma sa EU, u kojoj predsednik i premijer tvrde dve potpuno suprotne stvari, moglo bi se desiti da izjava belgijskog ministra prelomi one koji još nisu odlučili za koga će da glasaju
Šta ste spremni da žrtvujete da biste možda sačuvali Kosovo? A šta da biste možda ušli u Evropsku uniju?
Ko bude odlučio šta mu je od ovo dvoje važnije, 11. maja će znati zašto glasa tako kako glasa.
Za srpske glasove onih birača >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kojima ni sedam dana pred izbore nije jasno za šta su i za koga su, srpski premijer i predsednik podjednako se žestoko bore koliko i belgijski šef diplomatije. Pred zbunjenim srpskim biračima je odluka o pitanjima na koja odgovor nemaju ni najveći pravni stručnjaci u zemlji i svetu. Kada jasan odgovor ne nude političke opcije za koje treba da se glasa, objašnjenje belgijskog šefa diplomatije moglo bi se učiniti kao odgovor na pitanje koje je podelilo Srbiju – da li Srbija u Evropsku uniju ide sa Kosovom ili bez njega.
„Moje razumevanje je da smo potpisali sporazum sa samom Srbijom, bez Kosova”, rekao je prekjuče belgijski ministar spoljnih poslova Karel de Guht.
Ali štetu nanetu proevropskom bloku De Guhtovom izjavom odmah juče pokušalo je da sanira Ministarstvo inostranih poslova Belgije saopštenjem u kome se kaže da je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Srbije sa EU (potpisan 29. aprila) „zaista statusno neutralan u vezi sa Kosovom,što je navedeno u članu 135. Sporazuma”.
Međutim, ovo saopštenje, kao ni skoro identične izjave Solalninog portparola Kristine Galjak, nisu zaista demantovale De Guhta.
Naime, ni pre ni posle izjave De Guhta nije bilo nedoumica u vezi sa tim šta piše u Sporazumu i šta znači za Srbiju član 135. koji garantuje suverenitet Srbije nad Kosovom. Nejasno je da li Belgija poštuje član 135. i Rezoluciju 1244 i posle 17. februara, s obzirom na činjenicu da je priznala Kosovo. Da nisu samo srpski glasači u nedoumici dokazuje i jučerašnje saopštenje slovačkog Ministarstva spoljnih poslova koje je poručilo da su oni sa Srbijom potpisali Sporazum u duhu Rezolucije 1244, koja jasno definiše granice Srbije.
Saopštenja iz sedišta Evropske unije, ne samo da ne rešavaju nedoumice pred kojima se nalaze srpski birači, već pokazuju da nedoumice nisu samo u glavama srpskih birača.
Odluka za koga glasati na ovim izborima nije jednostavan posao kao što se to mogao učiniti do sada kada se uglavnom glasalo protiv nekoga? Jasno je da ovo neće biti ni prvi ni poslednji izbori na kojima bi glas dat jednoj opciji mogao na vlast da dovede i onu političku stranku protiv koje ste mislili da glasate. Glas za Koštunicu mogao bi da bude glas za radikale i socijaliste, kao što bi glas za Tadića mogao da bude glas za Čedu Jovanovića i socijaliste. Ili sve to isto nekim drugim redom.
Ali, da li kada glasate za Koštunicu glasate za izolaciju? Da li kad birate Tadića birate i nezavisnost Kosova? Da li možete da glasate za ulazak u EU, a da to ne znači raspad države, ili da obrnemo stvari: može li se glasati za opciju kojoj je prioritet Kosovo, a da to ne znači da ste birali lošiji život?
Da su stvari crno-bele, kako glasače pokušavaju da ubede suprotstavljene političke opcije u Srbiji, izbori u Srbiji bi bili već rešeni. Ali nisu.
Sporazum između Srbije i EU potpisan dve nedelje pre izbora teško da je razvejao maglu u kojoj bauljaju srpski glasači. Potpisani Sporazum, naime, ne važi i ne može da se primenjuje sve dok Srbija ne ispuni saradnju sa Hagom. Srbija, tačnije, odSporazuma nema ništa dok ne uhapsi Mladića ili dok glavni tužilac haškog tribunala Serž Bramerc da je zadovoljan saradnjom i bez Mladića u Hagu. I to je, naravno, moguće. Srbija, za sada, ima samo obećanje obećane lepše budućnosti.
Ako je realnost princip na kome funkcioniše današnji svet, kako to pokušavaju da nas uvere dok argumentuju da je nezavisnost Kosova nezaustavljiva, onda bi realnost trebalo da bude i najbolji odgovor na pitanja koja čekaju razjašnjenje. Dakle, da li je realno da se dozvoli ulazak Srbije u EU a da se prethodno ne raščisti gde su granice Srbije? Verovatno isto koliko je realno da Srbija „tvrdim stavom" kakav kao taktiku nudi nacionalistička opcija, natera one članice EU koje su priznale Kosovo da promene svoju odluku.
Koliko je realno da „Fijat" ode iz Kragujevca ukoliko radikali dođu na vlast? Verovatno isto koliko i da radikali oteraju „Fijat" iz Kragujevca zato što je Italija priznala Kosovo.
I na kraju, koliko je realno očekivati da oni koji vam se nude kao jedini izbor kažu da postoji i onaj drugi. Možda bolji, a možda i lošiji po vas. Tek postoji. A da li će to biti vaš izbor znaćete ako iskreno odgovorite na pitanje: Šta ste sve spremni da žrtvujete da možda uđete u EU, a šta da možda sačuvate Kosovo?
Dragana Matović
[objavljeno: 07/05/2008]
.jpg)
