Izvor: Blic, 28.Apr.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Birači na ivici nervnog sloma
Kad je telefon zazvonio po treći put za pola sata i sa druge strane stiglo isto toliko ponovljeno pitanje „Da li ćete glasati na ovim izborima i, ako nije tajna, za koga?", sedamdesetogišnja gospođa sa Novog Beograda, kojoj se ni prvi poziv nije dopao, stigla je na ivicu nervnog sloma. Bila je žrtva predizborne kampanje dve stranke, a nijedna od njih nije njen politički izbor.
Mnogo se građana poslednjih nekoliko dana žalilo redakciji „Blica" da ih stranke neumereno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zivkaju, uznemiravaju, gnjave. Za mnoge, nema te ljubaznosti stranačkih aktivista koja može da „ispegla" količinu njihovog uznemiravanja, pogotovo ako ih pozovu iz stranke koja zastupa njima neprihvatljive stavove. Najviše ih nerviraju telefonski pozivi. I mada u strankama tvrde da zovu samo svoje simpatizere i da „kao bazu podataka" ne koriste telefonski imenik iz koga nasumično biraju telefonske pretplatnike, izgleda da je ovaj metod u dobroj meri zastupljen.
- Razumem da se nerviraju, ali tu nema narušavanja privatnosti. Telefonski imenik je javna evidencija i svako ko je pristao da bude u njemu može da očekuje da će ga pozvati neko iz agencije ili stranke. Stranke zaista zovu nasumično iz imenika, i meni se dogodilo da su me pre neki dan pozvali iz SRS. To nije bilo pametno od njih, jer su me, pošto nisam njihov simpatizer, samo iznervirali. I koga god da su zvali sa mog biračkog mesta verovatno su većinom imali isti kontraefekat, jer ovde redovno ne prebacuju 15 odsto na izborima - kaže Marko Blagojević iz CeSID-a.
On kaže da nasumično zvanje po telefonskom imeniku nije pametan metod jer kad god dobiju nekog ko nije njihov birač, stranke uglavnom izazovu po sebe neželjeni efekat - animiraju birača suparničke stranke.
Predizborno zivkanje telefonom samo je jedan od metoda direktnog kontaktiranja s biračima. Ovdašnje stranke, po ugledu na modernije partije sa Zapada, sve više se trude da rade na terenu, obilaze birače od vrata do vrata, presreću ih na ulici, pišu im pisma... Biračima ne preostaje ništa drugo do da se naviknu.
- Direktan kontakt sa biračima veoma je važan. U Velikoj Britaniji, na primer, Laburistička stranka pred izbore ima cilj da sa svakim svojim biračem kontaktira od deset do petnaest puta. Kod nas ljudi nisu još navikli na takvu stranačku kampanju, pa su možda zato reakcije negativne - kaže za „Blic" Đorđe Vuković iz CeSID-a.
Što se kampanja više zahuktava, i telefoni će češće zvoniti. Jedan stranački aktivista ipak ima savet za građane: „Kad vas pozovu, nemojte se iznervirati, nametnite im svoju temu, tražite da urade nešto što vam je od neposredne koristi, možda ćemo vas obradovati".
Šta stranke kažu o reakcijama građana
Marko Đurišić, šef izbornog štaba DS: Najviše praktikujemo odlazak od vrata do vrata, a mnogo manje zvanje telefonom. Većinom imamo pozitivne reakcije građana. Ima i negativnih, ali su one jako retke.
nBranko RuŽić, šef izbornog štaba SPS: Imamo svoje baze podataka koje koristimo. Zovemo isključivo simpatizere i one koji su ranije glasali za nas. Razgovaramo o njihovom lošem socijalnom položaju, pa su i reakcije uvek pozitivne.
Nemanja Šarović, šef beogradskog izbornog štaba SRS: Zovemo samo naše simpatizere, a njih je toliko da i to jedva uspemo da postignemo. Nemamo negativnih reakcija.
Zoran Ostojić, šef izbornog štaba LDP: Ne radimo telefonsku kampanju, li svakog dana je oko 1.500 naših aktivista u kampanji od vrata do vrata. Ljudi neuporedivo bolje reaguju kad im dođemo na vrata nego pre godinu dana.
