Izvor: Politika, 26.Nov.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bio u Iloku, ne u Vukovaru
Poslanički kandidat LDP-a demantuje da je kao poslanik SPS-a 1992. godine pozivao na streljanje antiratnih aktivista. – U DS nije hteo zbog Mićunovića
Dragoslav Aleksić, kandidat na listi Liberalno-demokratske partije, Građanskog saveza Srbije, Socijaldemokratske unije i Lige socijaldemokrata Vojvodine za poslanika u Skupštini Srbije, demantovao je juče navode iz teksta pod naslovom "Poslanik sa fronta", objavljenog u "Politici" 23. novembra, ocenivši da je "u osnovi >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i u celini laž" jer je istina da je bio poslanik Socijalističke partije Srbije "iskorišećna za serviranje čitavog niza neistina". Podsetimo, LDP, GSS, SDU i LSV stranke su koje se najdoslednije zalažu za lustraciju na političkoj sceni Srbije. Aleksić je dodao i da ga ne čude ovakvi napisi u novinama, rekavši da je "Politika" "možda, izborno sedište DSS-a, u neku ruku".
On je na jučerašnjoj konferenciji za novinare rekao da nikada nije bio doborovoljac na ratištu, već da je mobilisan "po kazni", jer je vodio Anketni odbor Skupštine Srbije posle demonstracija 9. marta 1991. čiji su zaključci doveli do smenjivanja tadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića i još petorice urednika Televizije Beograd.
On je demantovao i da je bio na vukovarskom ratištu, rekavši da je bio mobilisan u jedinicu Teritorijalne odbrane, koja je bila raspoređena u Iloku, kao i da nisu imali nikakva ratna dejstva.
Potvrdio je, međutim, da je tada dao izjavu za državnu televiziju, koju je "Politika" citirala u tekstu koji Aleksić demantuje. Objašnjavajući zašto je na frontu, Aleksić je tada rekao: "To je patriotska dužnost i zato sam i ja tu, i sa namerom da se izborimo zajedno svi sa Jugoslovenskom narodnom armijom, da se izborimo za Srbe van Srbije, kao i da sprečimo eventualne upade neprijateljskih jedinica na teritoriju Republike Srbije, što se sad, nažalost, dešava u poslednje vreme. Ali smatram da uz odgovarajuća dejstva, kao i uz jedno jedinstvo koje je neophodno, jedinstvo u Srbiji, možemo da ostvarimo ciljeve koje imamo."
Danas, Aleksić kaže da nije zadovoljan tim intervjuom.
– Bio sam tamo u izvesnoj vojnoj funkciji i nastojao sam da to ublažim malo, da dam kakav-takav odgovor. Ne smatram da je uspeo – kaže Aleksić.
On dodaje i da je slanjem na front bio sprečen da obavlja funkciju poslanika.
– Smatrao sam da to ne valja, ali s druge strane nisam mogao previše ni da se bunim jer, na žalost, moja tadašnja partija je vodila politiku kakvu je vodila – rekao je Aleksić, koji se po povratku sa ratišta vratio u republički parlament.
On je negirao i da je na zatvorenoj sednici Skupštine Srbije pozivao na streljanje antiratnih aktivista, kako je januara 2002. objavilo "Vreme", prenoseći pisanje "Srpske reči".
– Nikavog pozivanja na ubistvo nije bilo. Dokaza imam mnogo, a to su pre svega moji odnosi sa ljudima iz tadašnje opozicije. Uostalom, postoje stenogrami, nadam se, koji mogu da pokažu šta je istina, a šta laž – navodi Aleksić.
U novi skupštinski saziv nije ušao jer je, kako kaže, sam Slobodan Milošević njegovo ime na poslaničkoj listi spustio "na takvo mesto da ne mogu da prođem", ali je zato na mestu predsednika Skupštine opštine Vršac, kao član SPS-a, proveo pun mandat, od januara 1993. godine. Većinu u lokalnoj skupštini, koja je birala predsednika SO, doduše, tada je imala opozicija – 24 od 45 odbornika. U toku građanskih protesta zbog krađe na izborima 1996. godine, kao predsednik SO Vršac, primio je lidere DS-a i GSS-a Zorana Đinđića i Vesnu Pešić, što je naišlo na kritiku u SPS-u.
Odmah po prestanku funkcije predsednika SO Vršac, biva izbačen i iz SPS-a.
Na pitanje "Politike" zašto nije napustio SPS još 1991. ili 1992, Aleksić je odgovorio da je sa Zoranom Đinđićem još 1992. pregovarao o prelasku u DS, ali je odbio da u ovu stranku uđe dok je njen predsednik Dragoljub Mićunović. Time je, praktično, Aleksić demantovao nedavnu izjavu Vesne Pešić da se sredinom 90-ih učlanio u DS.
– Smatrao sam sebe već dovoljno deklarisanim u Srbiji da bih formalizovao neke stvari. Da li će oni mene da izbace ili ću sam da izađem, bilo je samo pitanje trenutka – dodao je Aleksić. Na našu konstataciju da je taj trenutak trajao bar četiri-pet godina, tokom kojih su, inače, vođeni najžešći ratni sukobi na teritoriji bivše SFRJ, a sama Srbija je dospela u totalnu izolaciju i doživela ekonomski krah i hiperinflaciju, on je odgovorio da nije bilo neposrednih motiva da izađe iz SPS-a, do snaženja JUL-a, kao i da je kao predsednik SO Vršac realizovao politiku koja je dovodila do konkretnih rezultata.
--------------------------------------------------------------------------
Kontrola predizborne kampanje
Koalicija Liberalno-demokratske partije, Građanskog saveza Srbije, Socijaldemokratske unije i Lige socijaldemokrata Vojvodine zahteva da Skupština Srbije hitno formira nadzorni odbor koji bi pratio aktivnost partija, kandidata i sredstava javnog informisanja u izbornoj kampanji u cilju sprečavanja, kako je to juče izjavio Marko Karadžić, član Predsedništva LDP-a, "prljave izborne kampanje". On je kao primer onoga što bi trebalo da se spreči u izbornim kampanjama stranaka naveo slučaj "zloupotrebe porodice ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića".
– Tražimo hitno formiranje nadzornog odbora kako bi se prestalo sa zloupotrebom medija, policije, sudskih organa – kazao je Karadžić, navodeći da je jedan od razloga zbog kojeg koalicija insistira na formiranju tog odbora neprestani napadi kako na aktiviste LDP-a, tako i na prostorije te stranke.
M. R. Petrović
[objavljeno: 26.11.2006.]
