Izvor: Blic, 30.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bijemo odlučujuću bitku za Kosovo
Bijemo odlučujuću bitku za Kosovo
Nezavisnost Kosova i Metohije za mene je neprihvatljiva. Ukoliko bi se dogodilo da pokrajina postane nezavisna, u tom slučaju svi državni organi, uključivši i predsednika republike, morali bi da preispitaju svoje funkcije. Ali dajte da ne spekulišemo, već da uložimo sav napor, znanje i energiju da do toga ne dođe, rekao je u intervjuu za 'Blic' predsednik Srbije Boris Tadić, odgovarajući na pitanje šta bi učinio ukoliko bi u vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njegovog mandata ova pokrajina postala nezavisna.
Ocenjujući da Kosmet klizi ka nezavisnosti još od 1999. godine, Tadić kaže da naša zemlja sada bije odsudnu bitku da se to ipak ne dogodi. Srpski predsednik naglašava da je u toku izrada strategije o Kosovu i Metohiji koja će biti temelj naše platforme za pregovore o konačnom statusu južne srpske pokrajine. Kao veoma važnu, on ističe činjenicu da celokupno naše rukovodstvo ima jedinstven stav o ovom pitanju. Šta je osnova dokumenta o Kosovu na kome radi naš državni vrh?
- Principi koji će biti sadržani u tom dokumentu su: nema povratka na vreme od pre 1999. godine, nema statusa kvo, jer je štetan za sve zajednice u pokrajini, naročito za Srbe. Takođe nema uslovne ni bezuslovne nezavisnosti Kosmeta, nema promene unutrašnjih i spoljašnjih granica, i nema nametanja rešenja. To znači da mi Albancima nećemo nametati nikakva rešenja, ali takođe je neprihvatljivo da ih Srbiji i Srbima na Kosmetu bilo ko nameće. Da li će taj dokument biti platforma naše zemlje za pregovore o statusu i da li će on dati odgovor na pitanje šta Srbija hoće na Kosovu i Metohiji?
- Taj dokument biće temelj naše platforme sa kojom ćemo ući u pregovore o budućem statusu pokrajine. Mnogi koji imaju suprotan interes od nas želeli bi da znaju šta Srbija hoće na Kosovu danas. Mi iz taktičkih i političkih razloga ne želimo da otvaramo sve karte pre nego što počnu pregovori. S druge strane, ono što Srbija hoće proističe iz formulacije - više od autonomije, manje od nezavisnosti.
Ta formulacija nailazi na kritike u javnom mnjenju, jer neki smatraju da ona ne znači ništa. Recite nam šta se tačno podrazumeva pod tim - manje od nezavisnosti, više od autonomije?
- Precizno tumačenje biće dato u platformi. Objasnićemo, između ostalog, na koji način mi vidimo institucionalne veze Srbije sa Srbima na Kosmetu, kako će sistem funkcionisati u domenu ekonomije, bezbednosti, političkih odnosa... Sve ovo je deo plana koji će biti precizno formulisan i sa kojim će Srbija ući u pregovore. Dobra je okolnost da i predsednik Srbije i Vlada, ali i druge državne institucije imaju jedinstven stav o ovome. Taj dokument će kad bude završen ići na usvajanje u parlament. Da li u međunarodnoj zajednici postoji podrška za ovakve stavove, naročito kada je reč o nepromenljivosti granica?
- Nemamo podršku za princip nepromenljivosti granica onako kako to mi tumačimo. Mi smatramo da nema promene granica Srbije, odnosno Srbije i Crne Gore. I međunarodna zajednica iskazuje princip nepromenljivosti granica, ali za njih se ne mogu menjati granice Kosova i Metohije, uže Srbije i Crne Gore. Prema tom principu, moguće je naći rešenje da Kosovo bude nezavisno, što je za nas neprihvatljivo. Mi sada bijemo odlučujuću bitku da se to spreči. Kada očekujete da otpočnu pregovori o budućem statusu Kosova?
- Taj proces je, uslovno govoreći, već u toku, a biće formalizovan od septembra. Ali, plašim se da će umesto formule 'standardi pa status' preovladati formula 'i standardi i status'. U svetu se upravo vodi dijalog da se formulacijom - postignut je izvestan napredak u standardima - pa makar on bio i nevidljiv, otpočnu pregovori o budućem statusu, a da se paralelno radi na standardima. Da li u svetu postoji neka zemlja koja se protivi nezavisnosti?
- Nijedna država se nije deklarisala da je apsolutno protiv nezavisnosti Kosmeta. Postoje države koje se nisu deklarisale za nezavisnost, ali ne kažu da su apsolutno protiv. Ali, da je bolje, ne bi nas zapalo. Ni mene da budem predsednik Srbije.
Postoje mišljenja da bi u pregovore o konačnom statusu Kosmeta Srbija trebalo da uđe sa jakom demokratskom vladom. Istovremeno, pojavila se i informacija da pregovarate sa Koštunicom o ulasku Demokratske stranke u republičku Vladu.
- To nije tačno. Nikada Koštunica i ja nismo razgovarali o tome. Da li je neko drugi razgovarao u vaše i Koštuničino ime?
- Ne. Poslednji put smo pregovarali o vladi kad je ona trebalo da bude formirana pre godinu dana. Od tada do danas ni ja niti bilo ko iz moje stranke ni iz kabineta nije pregovarao o ulasku DS u ovu vladu. Naprotiv, mi ćemo glasati u parlamentu za nepoverenje Vladi Srbije. Naša stranka u ovom trenutku nema dovoljan broj poslanika da obori Vladu, i da bi se to dogodilo, potrebno je da se protiv Vlade izjasni neka poslanička grupa koja je podržava. Da li će se to dogoditi, ja ne znam. Uglavnom, ne pregovaramo o našem ulasku i ako okolnosti ostanu kao što su sada, ne vidim mogućnost da uđemo u Vladu. Da li se dobijanje studije o izvodljivosti može tumačiti kao promena okolnosti?
- Ovo društvo ne može zaista krenuti prema Evropskoj uniji bez snažne i stabilne demokratske vlade. Sada je odgovornost na DSS, G17 plus, SPO i NS, koji su Vladu formirali sa socijalistima od čije podrške suštinski zavisi da li ćemo mi provoditi demokratske reforme. Ne verujem da je partija Slobodana Miloševića sposobna za tu vrstu reformi. Ipak, socijalisti nisu bili prepreka za dobijanje pozitivne studije o izvodljivosti?
- Studija je stigla zahvaljujući dobro obavljenom poslu u saradnji s Hagom. Vlada je u tom smislu učinila veoma značajan i dobar posao, koji se mora nastaviti. Što se tiče socijalista, njima je odgovaralo da se saradnja s Hagom odvija na principu dobrovoljnosti, a bili su spremni da zažmure kad to i nije bilo tako. Da se vratimo na priču o Vladi. Da li će vas, dakle, pozitivna studija naterati da razmislite o ulasku u Vladu?
- DS ne može biti deo rekonstruisane vlade, već samo deo jedne potpuno nove vlade. Suštinski, za to su potrebni izbori. Mala je verovatnoća da bi do toga moglo doći tako što bi ova vlada bila oborena, a onda umesto novih izbora bila formirana potpuno nova vlada, kao što je to sada slučaj u Italiji. Bilo bi vrlo teško definisati principe po kojima bi DS ušao Vladu. Mi sada imamo daleko veći uticaj nego što je to bio slučaj na poslednjim parlamentarnim izborima i 70 odsto veći uticaj nego sve stranke koje čine Vladu. Koje resore biste tražili? Da li bi vaš stav bio liberalniji ukoliko bi se stvorile okolnosti i Demokratska stranka dobila mesto premijera?
- Ne bavimo se ministarskim mestima, nego principima: ko bi oblikovao politiku te vlade, ko bi imao dominantan uticaj i odgovornost za vođenje te politike... Logično je da to bude DS, ali s tim se ne bi složile stranke koje sada učestvuju u Vladi. Znači, najlogičnije je očekivati da DS uđe u Vladu nakon izbora, pri čemu nikada ne smemo izgubiti iz vida da su politički procesi u Srbiji nepredvidivi. Ja ne doživljavam politiku kao neki učesnici u javnom životu za koje je politika dečje zaklinjanje na vernost. Da li je tačno da Havijer Solana na vas vrši pritisak da uđete u Vladu?
- Evropska unija otvoreno kaže da u Srbiji želi vladu svih demokratskih stranaka. A kad ja postavim pitanje kako to praktično da uradimo - onda nema odgovora. Nije dovoljno samo imati dobru nameru, moramo imati razrađene i vrlo praktične načine za to. Kad međunarodnim predstavnicima navedem razloge zbog kojih DS ne može ući u ovakvu vladu, oni se povuku. Smena načelnika Vojno medicinske akademije Zorana Stankovića podigla je dosta prašine u javnosti. Spekuliše se da je farmakomafija vršila pritisak na članove Vrhovnog saveta odbrane da on bude smenjen?
- Stanković uopšte nije smenjen, samo je na njegovo mesto postavljen drugi čovek. On je prebačen na drugu dužnost iz funkcionalnih razloga. Ministar odbrane je smatrao da u funkcionalnom smislu treba naći novo personalno rešenje za načelnika Vojno medicinske akademije i novog načelnika Sanitetske uprave, što su dva stuba sistema zdravstva unutar Vojske. Inače, u Vojsci do personalnih promena dolazi isključivo iz razloga funkcionalnosti. U vreme kad sam bio ministar odbrane, general Stanković je bio na čelu VMA i smatrao sam da on dobro radi svoj posao. Sadašnji ministar je smatrao da je potrebno sasvim drugo rešenje, a članovi Vrhovnog saveta odbrane ne nameću rešenja ministru, jer on snosi odgovornost za svoje odluke, već glasaju za njegove predloge. Sada je potrebno uvesti novi menadžment na VMA, čime se general Stanković nije bavio. Što se tiče farmakomafije, ona u ovom ministarstvu i VSO ne može ni da priđe. Ukoliko se to dogodi, prvi ću biti koji će to reći. Najavili ste da ćete svim relevantnim strankama u Srbiji ponuditi potpisivanje Evropske povelje.
- Na Dan Evrope, 9. maja, Povelja će biti ponuđena svim političkim liderima da je potpišu. U njoj će se naći principi na kojima počiva Evropska unija, ali i sredstva kojima se dolazi do evropskih ciljeva, a jedno od sredstava je i saradnja sa Sudom u Hagu. Povelja će imati za cilj da se još jednom utvrdi ko je za naš put u Evropu, ali i ko je za sredstva pomoću kojih se u Evropu ulazi. Imate li više podataka o događaju u Rimu kada je na povratku naše delegacije sa sahrane pape Vojtile javljeno da se u našem avionu nalazi eksplozivna naprava?
- Znam samo ono što su mi rekli službenici bezbednosti na aerodromu. Bezbednosno je bio sumnjiv avion koji je dovezao makedonsku delegaciju, a koji je bio registrovan u Srbiji. Po istom principu bio je sumnjiv i avion sa našom delegacijom jer je postojala dojava da je će zbog situacije u Makedoniji i na Kosmetu biti podmetnuta neka bomba u avion. Usledila je provera, i zaključeno je da su avioni bezbedni. Ljiljana Begenišić
