Izvor: Blic, 09.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biću premijer nezavisnog Kosova
Za Prištinu je najbolje ono rešenje do koga bi se došlo posredstvom Saveta bezbednosti UN. Ali, mi ne možemo zauvek ostati taoci stava jedne zemlje u Savetu bezbednosti. Moramo krenuti dalje. Podela nije samo neprihvatljivo rešenje, već i opasno za region. Da budem malo otvoreniji, Kosovo je nezavisno de facto od 1999. i nezavisnost Kosova nije samo naš projekat, već i međunarodne zajednice i ono što je nama sada potrebno jeste priznanje međunarodne zajednice - kaže u intervjuu za „Blic" >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Hašim Tači, član pregovaračkog tima Prištine i lider trenutno najjače opozicione partije za koju se navodi da bi na predstojećim kosovskim izborima mogla da osvoji vlast.
On podvlači da Beograd i Priština mogu biti samo susedi i da svi zajedno moramo da naučimo da poštujemo jedni druge kao ravnopravne partnere radi integracija u EU.
Šta očekujete od nastavka pregovora? Da li ste dobili neke garancije međunarodne zajednice oko forme pregovora?
- Očekujemo da će biti kako je najavljeno, to jest da poslednja runda konsultacija počne krajem ove sedmice. Generalni sekretar UN je rekao da očekuje završni izveštaj najkasnije do 10. decembra. Ali, smatram da postavljanje rokova nije naročito zdravo jer kao odgovorni lideri ne treba da se igramo politike s emocijama našeg naroda. Potrebno je da delujemo što je moguće pre jer nemamo vremena za gubljenje. Vreme je za donošenje odluke i mi smo spremni za nezavisnost za koju se moj narod zalagao, rekao bih i zaslužio. Da budem malo otvoreniji, Kosovo je de facto nezavisno od juna 1999. Ono što nam je sada potrebno jeste priznanje međunarodne zajednice.
Priština navodi da se ne može pregovarati o nezavisnosti Kosova, da su granice Kosova nepromenjive i da se Ahtisarijev plan ne može menjati. Šta je onda tema pregovora?
- Mislim da u ovom novom periodu konsultacija treba više da se usredsredimo na budućnost i da postanemo otvoreniji. Naše zemlje imaju mnogo toga zajedničkog, a pre svega imamo jedan zajednički cilj: integraciju u Evropu. To je ono o čemu treba da razgovaramo i olakšamo jedni drugima put ka Evropi. Za to je potrebno da naše zemlje uspostave dobrosusedske odnose. Mi možemo da živimo u miru, ali samo u dve odvojene države. Kao što je istorija pokazala, nezavisno od toga da li je postojala republika, kraljevina, socijalizam ili „demokratija", za Kosovo je to bilo svejedno. Nas je dva miliona i mi živimo u stvarnosti drugačijoj od one u Srbiji. Srbija mora da shvati da je došao kraj vremenu kolonijalizma. Tek kad srpsko rukovodstvo prihvati novu realnost na Kosovu, možemo da počnemo da gradimo odnose kao ravnopravni partneri.
Priština za sada igra na kartu Amerike, ali šta ukoliko oni promene svoj stav o podršci jednostranom priznanju?
- Za Prištinu je najbolje ono rešenje do koga bi se došlo posredstvom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ali, mi ne možemo zauvek ostati taoci stava jedne zemlje u Savetu bezbednosti. Mi moramo krenuti dalje. Kao što stara izreka kaže, svi putevi vode u Rim, isto važi i za nas - svi putevi vode u nezavisnost, svi planovi od A do Š vode u nezavisnost, zbog toga što je to jedino rešenje koje bi donelo mir i stabilnost regionu.
Na šta je Priština spremna ukoliko ne bude rešenja u UN?
- Sada moramo da priznamo da nezavisnost Kosova nije samo naš projekat, već i projekat međunarodne zajednice. Mi smo preduzeli sve neophodne korake u dogovoru i koordinaciji sa međunarodnom zajednicom. Sada svi znaju da je sadašnja situacija nestabilna, da moramo da krenemo napred i da nam je potrebno rešenje što je moguće pre.
Kako vidite buduće odnose Prištine i Beograda?
- Istorija je pokazala da mi ne možemo da živimo pod istim krovom. Ali, moramo da naučimo da poštujemo jedni druge kao ravnopravni partneri radi integracije u EU. Moramo da naučimo da poštujemo naše razlike. Moramo da naučimo da živimo u miru. Verujem da će se Srbija probuditi i shvatiti da je ovo 21. vek, da niko ne može silom da drži dva miliona ljudi pod svojom vlašću. Srbija će na kraju to shvatiti. Što pre to učini, to bolje za Srbiju i za region.
Šta bi kosovski Srbi dobili eventualnom nezavisnošću Kosova?
- Mi smo velikodušno pokazali dobru volju da integrišemo kosovske Srbe u naše institucije i društveni život. To nije kompromis, to je obaveza. Sva njihova prava će biti poštovana i zagarantovana zakonom i ustavom. Mi smo potpuno svesni da je integracija manjine ključ našeg uspeha i nećemo se zaustaviti dok ne ostvarimo taj cilj. Ahtisarijev plan detaljno objašnjava sva prava i privilegije koje će dobiti srpska zajednica; pravo na jezik, decentralizaciju, kulturno nasleđe... Kada je reč o pravima manjina, uveren sam da smo i da ćemo biti primer koji će slediti ostale zemlje u regionu.
Kosovo je pred parlamentarnim izborima, kako će to uticati na pregovore?
- Izbori i status su dva pitanja koja nisu direktno povezana. Izbori su demokratska procedura, dok je status politički proces. Kada je reč o statusu, partije zastupljene u pregovaračkom timu nemaju razmimoilaženja u pogledu Ahtisarijevog plana. Kosovski politički spektar i naše društvo su dovoljno zreli da se suoče sa ova dva izazova i izbori i status se međusobno ne sukobljavaju.
Predviđa se da bi vaš PDK mogao na izborima da osvoji najviše glasova do sada. Da li biste prihvatili mesto premijera, a da status nije rešen?
- Nikada u životu nisam izbegavao odgovornost. Bila mi je čast da služim svojoj zemlji i narodu i biće mi čast da u budućnosti dam svoj doprinos približavanju svoje zemlje Evropi.
Šta će vam biti osnova predizborne kampanje?
- Budućnost. Pogled u budućnost i izgradnja bolje budućnost za moje građane. Da doprinesem tome da se ponose što žive u novostvorenoj državi Kosovo.
Podela bi bila opasna
Da li je tačno da bi kosovski pregovarači pristali na podelu Kosova ukoliko bi to došlo kao ozbiljna ponuda iz Beograda?
- Teritorijalni integritet Kosova je nedodirljiv. U suštini, to nije samo naš stav, već naših međunarodnih partnera. Podela je ne samo neprihvatljiva, već i opasna za region. Ona bi imala efekat domina u regionu i u tom slučaju ne bismo više razgovarali o podeli Kosova, već o dezintegraciji celog Balkana.
