Izvor: Blic, 30.Apr.2005, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Biće kako on kaže
Biće kako on kaže
Biće kako kaže Solana! Tom rečenicom politički analitičari često opisuju rešenja za nagomilane probleme sa kojima se suočava Srbija u tranziciji. Ko je Havijer Solana? Doktor fizike u vrhu svetske diplomatije, levičar na čelu NATO, disident koga danas nazivaju carem evropske spoljne politike...
Bilo da se radi o državnoj zajednici, evropskim integracijama, Haškom tribunalu ili Kosovu, uloga španskog diplomate je neizbežna. Ipak, imena >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << Havijera Solane Srbi će se najlakše setiti kad im se spomene NATO bombardovanje 1999. godine.
Solana je rođen u Madridu, 14. jula 1942. kao Havijer Solana de Madarijaga. Solanin deda po majci bio je čuveni španski diplomata i pisac Salvador de Madarijaga. Diplomirao je hemiju u Madridu, gde je tokom studija, kao član u to vreme ilegalne Španske socijalističke radničke partije (PSOE), organizovao opozicione forume protiv Frankovog režima. Zbog toga je na fakultetu trpeo posledice, a njegov stariji brat Luis zbog političkih aktivnosti protiv Franka bio je u zatvoru. Solana je postdiplomske studije fizike pohađao u Velikoj Britaniji, a doktorirao je 1968. u Americi. Tokom šestogodišnjeg boravka i studija u SAD učestvovao je na demonstracijama protiv rata u Vijetnamu. Kao član PSOE u vladi Felipea Gonzalesa bio je ministar kulture, portparol vlade, ministar nauke i ministar spoljnih poslova Španije.
Decembra 1995. postaje generalni sekretar NATO, što je bilo iznenađenje s obzirom na to da je do ranih osamdesetih bio istaknuti protivnik Alijanse, o čemu svedoči i pamflet koji je napisao pod nazivom '50 razloga da se NATO-u kaže ne'. Na toj funkciji zadržao se do oktobra 1999, a poslednju godinu njegovog mandata građani Srbije vrlo dobro su zapamtili po bombama koje su ih 78 dana zasipale u proleće 1999. Odmah potom, Solana stupa na novoformiranu funkciju visokog predstavnika EU za zajedničku spoljnu politiku i bezbednost, na kojoj je i danas.
Odigrao je ključnu ulogu u formiranju državne zajednice Srbije i Crne Gore, izjavivši da je to učinjeno ne bi li se izbegao 'domino efekat'. Dejan Vukelić
