Izvor: Politika, 09.Jan.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez ponižavanja Srbije
Berlin želi da se pitanje Kosova reši do juna, saznaje "Politika". – Putin ponudio Merkelovoj da zajedno podrže napredak Srbije
Nemačka vlada želi da status Kosova bude poznat do juna ove godine, kad se završava njen mandat na čelu Evropske unije, tvrdi diplomatski izvor "Politike" koji nije želeo da mu se pominje ime. Zvanični Berlin je vlastima u Beogradu obećao da će to rešenje biti takvo "da ne ponizi Srbiju", ali se za uzvrat očekuje pobeda "demokratskih snaga" >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << na izborima 21. januara i brže ispunjavanje uslova na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, kaže isti diplomata. Potvrda ovih reči može se naći i u izjavama nemačke kancelarke Angele Merkel za "Fajnenšel tajms" i televiziju ZDF. Ona je rekla da je najvažnije da na izborima bude "osnažen demokratski tabor" i da rešenje za Kosovo ne sme da destabilizuje Srbiju. Novinar Drugog programa nemačke televizije (ZDF) pitao je kancelarku da li će se na mestu predsedavajućeg Evropske unije zalagati za "ograničenu nezavisnost" Kosova, "iako je to protiv interesa i želja Rusije". "Da li će to izazvati novi konflikt s Putinom?", zanimalo je novinara.
"Ne bih želela da predviđam šta će reći gospodin Ahtisari, koji je zadužen za pitanje Kosova", odgovorila je Angela Merkel. "Meni je na prvom mestu to da uradimo sve što možemo da na izborima u Srbiji pobede jake demokratske snage. Mi smo i kroz NATO pokazali da želimo da sa njima sarađujemo. I mi ćemo to uvek raditi i sa pozicije EU. I važno je da se sa jedne strane zadovolji želja Kosovara za većom nezavisnošću, ali ne po cenu da se destabilizuje Srbija, da bude ugrožena demokratija. Ali pre toga treba da sačekamo izbore i predlog Ahtisarija. A mi smo se vrlo, vrlo dobro pripremili da posredujemo", rekla je Merkelova za ZDF, po verziji koju je na svojoj internet stranici objavila nemačka vlada.
Na ponovljeno pitanje da li je koncept rešenja za Kosovo "ograničena nezavisnost", kancelarka je izjavila: "Mi smo, u ime Ujedinjenih nacija, zadužili gospodina Ahtisarija da napravi predlog. I ne bi bilo u redu da se mešam i govorim šta ja mislim. Sigurno neće biti manje nezavisnosti, mislim da se može reći".
"Ja ne bih izvlačio dalekosežne zaključke na osnovu ove izjave", kaže ambasador Srbije u Nemačkoj Ognjen Pribićević i dodaje: "Ne bih rekao da se radi o promeni politike, ali ovde treba obratiti pažnju na nijanse, jer je u diplomatskom rečniku sve u nijansama. Bitno je da je kancelarka rekla da rešenje statusa Kosova i Metohije ne sme da ugrozi demokratiju u Srbiji. To je značajna nijansa. Ne može se reći da Nemačka deli naš stav o Kosovu – to je i predsednik Tadić rekao kad je bio u zvaničnoj poseti Berlinu – ali se ipak zalaže za kompromis, da nijedna strana ne bude gubitnik, a da rešenje mora da obezbedi mir i stabilnost u regionu".
Na pitanje da li Nemačka želi da rešenje bude pronađeno do juna, kada se završava njen mandat na čelu EU, Pribićević odgovara: "Oni bi voleli da to rešenje bude što pre, kao što bi voleli i da se pregovori o sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju sa Briselom nastave tokom nemačkog mandata". Vlada Angele Merkel ipak insistira da pre nastavka pregovora Srbija ispuni haški uslov, ali ambasador Pribićević kaže da je dobra stvar što niko u Nemačkoj ne spori da Srbija treba da bude članica EU. "Naravno, da bismo do toga došli, moramo da ispunimo uslove i da sama Evropska unija reši svoja unutrašnja pitanja, među kojima je najvažnije usvajanje ustava EU", objašnjava ambasador Srbije u Berlinu. Sama kancelarka Merkel izjavila je da je usvajanje ustava njen prioritet i da bi EU svoj najviši pravni dokument trebalo da dobije do 2009. godine. Ako se to desi, bila bi okončana sadašnja institucionalna kriza (stručnjaci tvrde da zbog važećih propisa EU ne može da funkcioniše sa više od trenutnih 27 članica) i bila bi otvorena vrata za prijem novih država u uniju. To se pre svega odnosi na zemlje zapadnog Balkana, među kojima je prva Hrvatska.
Osim što će u prvih šest meseci 2007. predsedavati Evropskom unijom, Nemačka je preuzela i predsedavanje Grupom 8 (G8), neformalnom organizacijom u kojoj su najmoćnije zemlje sveta. Mnogi analitičari predviđaju da će Angela Merkel obe pozicije iskoristiti za definisanje odnosa sa Rusijom. "Postaviće se oštro, ali pošteno. Ton se razlikuje od onog koji je imao Gerhard Šreder, njen prethodnik iz redova socijaldemokrata. On se sukobio sa SAD u vezi sa Irakom i prigrlio Vladimira Putina. Gospođa Merkel ne ostavlja mesta sumnji da prezire mišićavu vrstu demokratije koju sprovodi ruski predsednik", procenio je uticajni list "Fajnenšel tajms". Kancelarka ipak veruje da će ove godine biti potpisan novi sporazum o partnerstvu Evropske unije i Rusije, mada tvrdi da pregovori neće biti laki.
Vladimiru Putinu je, tvrde obavešteni izvori iz Moskve, veoma je stalo da ima dobre odnose sa Nemačkom, pre svega u privrednoj saradnji. Rusija obezbeđuje čak 40 odsto nemačkih potreba za gasom, a prilikom nedavne posete Nemačkoj, Putin je tražio da se ruskim firmama omoguće uslovi za ulaganje u najjaču evropsku ekonomiju. Kao deo svoje politike približavanja Nemačkoj (u čijem je istočnom delu tokom osamdesetih bio agent KGB-a), ruski predsednik je krajem prošle godine posredno ponudio da dve zemlje budu "pokrovitelji emancipacije Srbije". Na ovu ponudu, nemačka kancelarka odgovorila da je "u bezbednosnom smislu Kosovo stvar Evropske unije i da Rusija u to ne treba da se meša".
Njoj je na prvom mestu ipak saradnja sa Sjedinjenim Državama, što je i izjavila pred odlazak u Vašington krajem prošle nedelje. Merkelova želi da popravi odnose pokvarene pre četiri godine, kada su SAD krenule u rat u Iraku protiv volje tadašnje nemačke vlade. Kancelarka želi da se ubrza rad na stvaranju jedinstvenog transatlantskog tržišta između EU i SAD, koje bi moglo da zaživi 2015. godine. I zajednički nastup u vezi sa statusom Kosova sigurno bi pomogao Angeli Merkel da poboljša veze s Vašingtonom. Južna srpska pokrajina zato je, između ostalog, i bila na dnevnom redu susreta Buš–Merkel u petak.
Vladimir Radomirović
--------------------------------------------------------------------------
Protosinđel Simeon: Sumnjičili nas da prevozimo oružje
Patrola kosovske policije juče oko 15 časova zaustavila je vozilo u kojem je bio protisinđel Simeon, sekretar episkopa raško-prizrenskog Artemija, kod Babinog Mosta na putu između Kosovske Mitrovice i Vučitrna.
"Albanski policajci su nas drsko i vrlo nepristojno osumnjičili da prevozimo oružje i naredili da izađemo iz vozila. Pretresali su kola, a onda su i nas pretresali kao da smo zločinci ili kriminalci", kaže za "Politiku" otac Simeon. On podseća da su policajci KPS prethodnih dana maltretirali Srbe u Babinom Mostu.
Otac Simeon, iguman manastira Banjska, automobilom je sa još jednim monahom juče po podne krenuo iz manastira Gračanica u Kosovsku Mitrovicu.
Posle dužeg zadržavanja i dolaska više policijske kontrole na mesto uviđaja dvojici monaha je omogućeno da nastave put za Kosovsku Mitrovicu.
M. S. P.
[objavljeno: 09.01.2007.]
.jpg)
