Izvor: Politika, 01.Sep.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez izvinjenja
Portparol Martija Ahtisarija nije bila voljna da kaže koja se količina istorijskog nasleđa, po mišljenju njenog šefa, mora uzeti u obzir: pet, petnaest, pedeset ili petsto godina
Posle izjave specijalnog izaslanika UN za pregovore o budućem statusu Kosova i Metohije Martija Ahtisarija da su Srbi krivi kao narod, usledio je rat saopštenjima. Njegov portparol Hua Đijang tvrdi da njegova izjava nije tačno interpretirana, te da je Ahtisari rekao da "svaki narod ima svoj teret >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji nosi" i da "mora da živi sa svojom prošlošću i prihvati je". Premijer Vojislav Koštunica, opet, kaže da su "nebitne priče o kontekstu i da je izjava u svojoj brutalnosti više nego jasna". Razgovor sa gospođom Hua počeli smo pitanjem da li i njen posao sada liči na opis koji je dao jedan portparol strane vlade: "Sedamdeset odsto mog posla sastoji se u demantovanju izjava". Hua se nasmejala i odgovorila da to baš nije tačno i da ona izbegava da demantuje, jer misli da to ne pomaže.
Da li je Ahtisari rekao da su Srbi krivi kao narod kada je čuo da Srbi sa Kosmeta neće da prisustvuju sastanku sa pripadnikom OVK Fatmirom Ljimajem?
– Ne znam na koji sastanak mislite. Bio je jedan sastanak beogradske i albanske delegacije, kojem je prisustvovao Ljimaj. Kosovski Srbi nisu hteli da prisustvuju tom sastanku zbog Ljimaja. To je tačno.
Zbog čega specijalni izaslanik odbija da se izvini srpskoj strani?
– Zašto bi se izvinio?! On nema razlog za to, jer nikada nije rekao da su Srbi kao narod krivi, niti je govorio o kolektivnoj krivici, kako je to objavljeno. Govorio je o nacionalnom nasleđu. Svaki narod ima sopstveno nasleđe sa kojim treba da se suoči. Spomenuo je i svoju zemlju u tom kontekstu. On je istakao da se sadašnja demokratska vlada u Srbiji ne može smatrati odgovornom za Miloševićeva nedela. Ali, kako god, oni su to nasledili i moraju da se suočavaju sa Miloševićevim nasleđem.
Bečki "Standard" je juče objavio da predstavnici međunarodne zajednice dolaze kod Ramuša Haradinaja, piju s njim viski i puše "kohibe". Da li to smatrate šokantnim, s obzirom na Haradinajevu optužnicu pred Haškim tribunalom? Zar i to nije vrsta istorijskog nasleđa?
– Nije važno šta ja lično mislim o toj stvari. Postoje pravila s kim Haradinaj može da se viđa i razgovara dok je na privremenoj slobodi. Izvan mandata gospodina Ahtisarija je s kim se viđa Haradinaj.
Da li se Ahtisari ikada sreo sa Haradinajem?
– Ne. Otkako je specijalni izaslanik, nije, ne znam za period pre toga.
I albanski narod na Kosmetu ima svoje "nasleđe", ako već izbegavamo reč krivica. Sa kojim delom svoje prošlosti treba da se suoče Albanci i da li ćete im pomoći u tome?
– Ahtisarijev posao nije da govori za šta je neki narod kriv. Njegov zadatak je da vodi razgovore koji će dovesti do rešenja.
Ali srpski pregovarački tim upravo ima primedbu da je specijalni izaslanik izašao izvan zadatog okvira i presuđivao, bez obzira na to da li je govorio o krivici ili odgovornosti jednog naroda.
– Ne. Dozvolite mi da se vratim na izjavu. On je odgovoran za to da se sprovede mandat za Kosovo i rekao je da se istorijsko nasleđe ne može jednostavno ignorisati, nego mora biti uzeto u obzir u pokušaju da se reši status Kosova.
Kada već govorimo o istoriji, od kada počinje istorija Kosova koju treba uzeti u obzir: od pre pet godina, 50 ili 500?
– Mi nemamo nameru da ulazimo u takvu vrstu detalja i rasprava. Ono što Ahtisari pokušava da uradi sada jeste da se koncentriše na realna pitanja koja treba da se rešavaju. On je dobio precizan mandat od međunarodne zajednice i Saveta bezbednosti UN i prema Rezoluciji 1244. iz 1999. godine preuzeo je kontrolu nad administracijom Kosova. Kada se priča o istorijskom nasleđu, treba videti zašto je Kosovo stavljeno pod administraciju UN.
Ali, istorija Kosova ne prestaje 1999. godine. Od tada je bilo mnogo zločina nad srpskim stanovništvom, kako će se izaslanik odnositi prema tom delu istorije i nasleđu?
– Rešavanje svih tih zločina koje pominjete nije u nadležnosti specijalnog izaslanika, nego Unmika. Unmik je dužan da stvori uslove da sve zajednice, nezavisno od budućeg statusa, mogu da žive normalno na Kosovu.
Mislite li da taj proces napreduje?
– To su paralelni putevi. Unmik je odgovoran za to da poboljša situaciju na Kosovu i svaka tri meseca oni podnose izveštaj o napretku. Ali, svakako da Ahtisari, sredstvima koja su mu na raspolaganju, pokušava da poboljša situaciju.
Da li je ova sporna izjava doprinos tom napretku?
– Moram da ponovim da je ta izjava pogrešno interpretirana, izvučena iz konteksta. Ponoviću – svaki narod treba da se suoči sa svojom prošlošću i posledicama. Možda i niste krivi za ono što se desilo, ali u svakom slučaju morate da se suočavate s tim. To se dešava svuda u svetu.
-----------------------------------------------------------
Srešćemo Tadića u Njujorku
Zašto Ahtisari nije došao u Beograd posle posete Prištini?
– U Prištinu je otišao zato što je osećao da o nekim pitanjima mora da razgovara sa njihovim liderima. Tražio je od njih neke ustupke i u tome je bio uspešan. On bi voleo da dođe i u Beograd, biće vremena i za to. Postojaće mogućnost za sastanak između njega i predsednika Borisa Tadića u Njujorku, a na nižem nivou upravo su dva ekspertska tima u Beogradu.
Biljana Mitrinović
-----------------------------------------------------------
Ahtisari podnosi izveštaj 22. septembra
NJUJORK - Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN Marti Ahtisari izvestiće članice Saveta bezbednosti o dosadašnjem toku pregovora o Kosovu i Metohiji i predložiti dalje korake u pregovaračkom procesu, na sastanku koji je zakazan za 22. septembar, saznaje Tanjug u misiji Grčke pri UN u Njujorku.
Sastanak će najverovatnije biti iza zatvorenih vrata, a zasad nije poznato da li će govoriti još neko pored Ahtisarija. Grčka će danas preuzeti jednomesečno predsedavanje Savetu bezbednosti UN. (Tanjug)
[objavljeno: 01.09.2006.]
