Izvor: B92, 03.Apr.2006, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez dogovora u Beču
Beč, Beograd -- Predstavnici Beograda i Prištine nisu uspeli da postignu dogovor o ovlašćenjima srpskih opština, međusobnom povezivanju i vezama s Beogradom.
Kako je naveo predsedavajući sastanka Alber Roan, postoje zabrinjavajuće razlike. Kao primer je naveo da je koncept Prištine imati sistem decentralizacije koji uključuje sve opštine, ali u kojima bi etnički princip bio neutralan, dok srpska strana zahteva da etnički princip bude poštovan u opštinama gde Srbi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << čine većinu.
Roan je rekao da je koncept srpske strane veliki stepen autonomije za opštine i minimalna uloga centralne vlasti, dok Albanci traže veliku ulogu centralne vlasti.
"Naša uloga nije da prihvatimo ili odbijemo predlog, to treba da urade dve strane", rekao je Roan. Albanska delegacija je uprkos prvobitnom odbijanju danas tvrdila da su osnovi dokumenta prištinske delegacije u potpunosti u skladu sa dokumentom koji je pre nekoliko dana Alber Roan uručio delegacijama.
Član pregovaračkog tima Ancini je kazao da srpski pregovarači hoće da stvore atmosferu da opštine sa srpskom većinom samostalno deluju, dok Albanci tvrde da zajednice mogu da upravljaju svojim životom, ali ne mogu da vode ka formiranju entiteta. Albanci tvrdi i da se njihov koncept opština zasniva na evropskim principima, odnosno da opštine budu funkcionalne i održive.
S druge strane, član pregovaračkog tima iz Beograda, Slobodan Samardžić je kazao da je osnovni cilj decentralizacije povratak, bezbednost i sloboda kretanja. Samardžić je naveo da je bitno formiranje normalnih uslova za život Srba koji žive već šest godina diskriminisani.
Prema njegovim rečima, te garancije treba da budu sadržane u sporazumu, a ne da budu kasnije predmet rasprave na Kosovu. Sledeća runda pregovora je zakazana za 4. maj, kada će se raspravljati o novim opštinama na Kosovu i njihovim granicama.
Nezadovoljni dokumentom
Tim Beograda se uoči današnje runde pregovora sastao sa specijalnim izaslanikom UN za status Kosova, Martijem Ahtisarijem, da bi mu preneo nezadovoljstvo dokumentom o decentralizaciji. Ahtisari je obema stranama dao objašnjenje za predstavljanje pomenutog dokumenta prvo u Prištini, što je učinjeno bez dogovora s Beogradom.
Član delegacije Beograda, Aleksandar Simić, kaže da je iskorišćena prilika da, kad je Roan već u Pokrajini, razgovara sa svima s kojima nađe da je ozbiljno i relevantno. "Imajući u vidu da je kosovsko-albanska strana to već objavila, oni su iskoristili da o tome razgovaraju i s predsednicima srpskih opština na severu Pokrajine. Rekli su da zadržavaju pravo da i dalje, osim s pregovaračima koji imaju mandat, razgovaraju i s drugima. I naravno nismo hteli o tome da polemišemo, mislimo da samo ova delegacija ima mandat da razgovara o tom dokumentu. Videćemo šta će danas biti. Ono što ohrabruje je da je već nagovešten sastanak za kraj aprila, kada će se odlučivati o novim granicama u Pokrajini i novom broju srpskih opština. Znate da decentralizacija ne može da se ostvari bez formiranja opština sa značajnom srpskom većinom i to je način da se srpski narod zaštiti od dosadašnjih značajnih kršenja ljudskih prava", kaže Simić.
Pre početka razgovora, šef prištinske delegacije na pregovorima o statusu Kosova u Beču, Ljutfi Haziri, izjavio je da će o planu za decentralizaciju koji je predložio međunarodni pregovarač Alber Roan biti diskutovano po tačkama i da će za neka pitanja biti nađena rešenja. "Prištinski tim je u protekle dve nedelje, pripremajući se za treću rundu pregovora, sastavio dokument koji ćemo danas predstaviti kao stav prištinske delegacije. Potrudili smo se da naši predlozi budu funkcionalni i sprovodivi, što bi trebalo da vodi ka konačnom statusu, nezavisnom i suverenom Kosovu, uz sve garancije za nacionalne manjine, uključujući Srbe. Srbi treba da uživaju prava odlučivanja na lokalnom nivou", kaže on.
Haziri je u pauzi pregovora izjavio albanskim medijima da se srpska strana suprotstavlja osnovnim principima Roanovog dokumenta, jer kako on kaže, Srbi žele da ubace principe koji vode formiranju entiteta.
"I sadržaj loš"
Međunarodni posrednici insistiraju na kompromisu dve strane ili bar na približavanju stavova. I u Prištini i Beogradu navode neslaganje i sa sadržajem ponuđenog predloga. Slobodan Samardžić nezadovoljan je što je taj dokument podeljen prvo medijima i političarima na Kosovu, pa tek onda pregovaračima. "Kada je reč o sadržaju tog dokumenta, to je opširan dokument koji je pokušao da rezimira prvi i drugi sastanak u Beču, da da glavne teme o kojima će se govoriti, ali je bio i nešto ambiciozniji utoliko što je stavio i brojna pitanja o kojima nije bilo raspravljano, pa čak i u vidu nekih predloga i naznaka predloga. Smatramo da je to nešto o čemu treba tek raspravljati, da ne treba prejudicirati raspravu, ali nemamo ništa protiv dokumenta, o svakom se dokumentu da diskutovati", rekao je član srpskog pregovaračkog tima i savetnik premijera Koštunice.
Samardžić kaže da je glavna tema danas položaj srpskih opština: "Tri suštinske stvari, o pojačanim kompetencijama, o horizontalnim vezama srpskih opština i o direktnim vezama srpskih većinskih opština s Beogradom. Ono što je jeste predmet rasprave jesu garancije koje će srpske opštine imati u jednom opštem sporazumu u vezi s tim njihovim novim pravima. To je najteže pitanje, mi tražimo čvrste garancije, ustavne garancije, to moraju biti ustavna prava. Oni imaju nešto drugačija mišljenja o tome i to bi trebalo da bude predmet ozbiljne rasprave", kaže on.
Član glavnog pregovaračkog tima Prištine Veton Suroi je izjavio da albanska strana ima suštinske razlike u odnosu na predlog Roana, a odnose se na pravosuđe, obrazovanje, zdravstvo, unutrašnje povezivanje srpskih opština i njihove veze s Beogradom.
Tokom aprila trebalo bi očekivati i pregovore o granicama novih opština na Kosovu i zaštiti kulturnog i verskog nasleđa.
Čeku: Čista mi je savest
Pored pregovora o statusu Kosova, pažnju javnosti u Srbiji i dalje zaokuplja nedavno imenovanje Agima Čekua za premijera Kosova, zbog njegovog učešća u ratu i optužnice koja ga u Srbiji tereti za ratne zločine, terorizam i za ubistvo najmanje 661 Srbina na Kosovu. Čeku izjavljuje da mu je savest čista i da se treba okrenuti budućnosti, a i on i lider opozicije Hašim Tači tu budućnost vide isključivo kao nezavisno Kosovo, dok šef Kancelarije SAD u Prištini i sve diplomate SAD ističu da konačno rešenje još nije nađeno i da će se do njega doći kroz proces pregovora.
U svojim javnim istupima otkad je izabran za premijera Kosova, Agim Čeku posebno ističe položaj manjina i njihova ljudska prava, čak se po izboru za premijera pripadnicima srpske zajednice obratio na srpskom i istakao da sve manjine na Kosovu moraju biti potpuno integrisane i imati sva ljudska prava i bezbednost. Kada je reč o njegovoj ratnoj prošlosti, Čeku kaže da je rat bio nametnut, da ga treba zaboraviti i okrenuti se pomirenju i budućnosti. "Oni koji su nametnuli rat više nisu na vlasti i nisu živi, a mi se moramo sumeriti na budućnost. Savest mi je čista, da nije, sigurno se ne bih ovoga prihvatio", kaže Čeku.
Na pitanje da li je spreman da otvori priču o zločinima nad Srbima od juna 1999, Tači je izjavio kako nije siguran da bi to bilo produktivno, s obzirom na politički trenutak. "Ne mislim da bi to bilo produktivno, ne mislim da sada treba da pričamo o tome ko je koliko kriv", kaže on.
I Agim Čeku i svi ostali albanski lideri jednoglasni su u stavu da je nezavisnost Kosova jedini moguć ishod pregovora i da će se to desiti do kraja godine. Isti stav ima i Hašim Tači, mada on žestoko kritikuje Vladu Kosova, tvrdeći da je korumpirana i najslabija u istoriji Kosova.
I šef Kancelarije SAD u Prištini Filip Goldberg smatra da je potpuno realno očekivati da se pregovori o statusu Kosova završe do kraja ove godine, ali ne želi da iznosi svoj politički stav o tome. On ističe da SAD neće dozvoliti da nasilje na bilo koji način utiče na pregovore, a da 17.000 vojnika NATO nije došlo na Kosovo na odmor. "Mi ne želimo da se proces usporava, rezolucija o statusu koja će biti doneta bitna je za nastavak ozbiljnog posla, a to su demokratski razvoj, evropsko učešće, i to ne samo na Kosovu, već i u Srbiji i Crnoj Gori i u regionu. Kada sve zemlje Zapadnog Balkana budu demokratske i uđu u Evropsku uniju i evroatlanske integracije, znaćemo da je problem rešen", kaže on. Goldberg tvrdi i da će pitanje decentralizacije biti rešeno pre odluke o konačnom statusu Kosova, iako primena može da traje godinama.
