Izvor: S media, 12.Mar.2011, 23:59 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bez Srba se ne može pobediti bela Al Kaida
Slučaj kosovskog Albanca koji je u Frankfurtu ubio dvojicu američkih vojnika potvrdio tezu o beloj Al Kaidi kao najvećoj opasnosti po zapadni svet. To je najmoderniji teroristički trend, tzv. „homgroun" terorizam za koji nisu potrebni neposredni kontakti. Ovu varijantu terorizma je gotovo nemoguće sprečiti
Profesor Dragan Simeunović je naš najeminentniji stručnjak za pitanja terorizma sa velikim međunarodnim iskustvom i ugledom, i ujedno već deset godina >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << rukovodilac specijalističkih i master studija o terorizmu na Fakultetu političkih nauka, a potom na Pravnom fakultetu.
Prošle godine je zajedno s nekoliko prestižnih inostranih institucija osnovao multidisciplinarne master studije Univerziteta u Beogradu o terorizmu, organizovanom kriminalu i bezbednosti, koje sada pohađa više od stotinu domaćih i stranih studenata, od kojih mnogi rade u važnim bezbednosnim institucijama.
Njih poslednjih meseci neprekidno zovu kolege sa Zapada zabrinuti zbog pojave bele Al Kaide, ali i izveštaja o trgovini organima na Kosovu, mogućoj političkoj nestabilnosti u Srbiji itd.
Slučaj kosovskog Albanca koji je u Frankfurtu ubio dvojicu američkih vojnika, a dvojicu ranio opet je u centar pažnje stavio Kosovo kao centar bele Al Kaide.
- Dvadesetjednogodišnji Arid Uka iz Frankfurta, rodom iz Kosovske Mitrovice, definitivno je islamistički terorista. Iako neki tvrde da nije terorista, ima i suviše detalja koji govore o njegovoj izrazitoj verskoj usmerenosti, počev od tvrdnje njegove porodice da je bio veliki vernik i da se klanjao pet puta na dan, pa sve do njegovog sajta na Fejsbuku na kome je uveliko ispoljavao mržnju prema Jevrejima, vređao Angelu Merkel zbog saradnje sa Izraelom i pronosio džihadističke parole o ratu i svojoj spremnosti da koristi oružje. Prekinuo je studije radi dobrovoljnog rada u islamističkoj humanitarnoj organizaciji, a iskoristio je svoj honorarni rad na aerodromu da iznenada napadne grupu pripadnika američke avijacije. Pre pucanja je uzvikivao „Alah je najveći!", a po hapšenju je rekao policajcima da je to učinio u slavu Alaha. Imao je kontakte sa izrazitim islamističkim ekstremistima. Neki od ovih detalja uzeti sami za sebe nisu kompromitantni, ali u kontekstu počinjenog zločina imaju svoju težinu. Tim činom je potvrđena teza o beloj Al Kaidi kao najvećoj opasnosti po SAD i EU. Tu opasnost će biti jako teško otkloniti bez ozbiljne saradnje sa srpskim, bosanskim, crnogorskim i makedonskim ekspertima.
Prosvećenost
-Ministarstvo prosvete i kulture moralo bi da bude najvažnije
U jednom od poznatijih tekstova koji ste napisali naveli ste da je prosvećenost najveći problem Srbije. Kao profesor univerziteta, da li mislite da je Srbija na dobrom putu da se prosveti?
- Mnogo smo zaostali kao narod, pa je razumljivo što stalno nastojimo da to nadoknadimo raznim dovijanjima, uključujući i prevare. Nama treba ubrzano i intenzivno prosvećivanje kako bismo mogli da prepoznamo i dobro i zlo, i da budemo u stanju da donosimo najbolje odluke u svemu, uračunav i politiku. Ovako su nam stalno drugi krivi za ono što mi sami biramo. Ministarstvo prosvete i kulture bi trebalo decenijama da bude najvažnije ministarstvo u Srbiji, a primanja ali i rad u tome sektoru da budu uzorni.
Koja su vaša saznanja o njihovom delovanju?
- Ovde se radi o najmodernijem terorističkom trendu, tzv. „homgroun" terorizmu, koji je lansirala islamistička teroristička mreža sa Al Kaidom na čelu. Za njega nisu potrebni neposredni kontakti. Uticaj se vrši preko interneta i video kaseta, a terorista sam bira metu, vreme i način napada. Ovu varijantu terorizma je gotovo nemoguće sprečiti.
Da li je Kosovo postalo glavni regrutni centar radikalnih islamista?
- Kosovo trenutno nije glavni regrutni centar radikalnih islamista, ali bi ubrzo to moglo biti. Upozoravao sam mnogo puta i pre više od jedne decenije da SAD previše računaju na zahvalnost kosovskih Albanaca zaboravljajući da su oni i veliki muslimani koji žele da žive na svoj način i u skladu sa svojom tradicijom i verom, ne samo nezavisno od Srbije, već i od SAD i od svakog drugog. Osim toga, ko kaže da su svi ikad i bili zahvalni? Zahvalnost je retka i nestalna ljudska osobina, naročito kod zaostalih naroda kakvi smo i mi balkanski. Kome smo mi, na primer, zahvalni? To je puka idealizacija. Iako su ekstremisti svuda pa i na Kosovu u manjini, podsetimo se da za terorizam nije potrebno mnogo ljudi, uglavnom samo nekolicina, a ponekad i jedan fanatik kao pre neki dan u Frankfurtu. Nije li ono zlodelo 11. septembra izvelo samo sedamnaest ljudi? Organizovani kriminal je jedan od važnih faktora približavanja mladih Albanaca terorizmu jer se privikavaju na dela protiv zakona i zbližavaju sa terorističkim organizacijama koje diluju drogu i ljude, a drugi bitan faktor je sve veći uticaj islamskih ekstremista na Kosovu, ali i u SAD i evropskim zemljama gde žive Albanci. Ne tako davno je u SAD uhapšena teroristička islamistička grupa koju su sačinjavali i naši Albanci, a koja je nameravala da upada u vojne baze i ubija američke vojnike, pa čak i da izvrši atentat na američkog predsednika. Iako su im SAD ukazale gostoprimstvo, dale im boravak, posao i stan, nisu se pokazali kao mnogo zahvalni.
Šta očekujete od pregovora o Kosovu?
- Svaka strana očekuje da nešto dobije. Kosovo da postigne neformalno priznanje od strane Srbije, Srbija da ispuni obećanja data međunarodnim faktorima o stabilizaciji situacije u regionu, Evropa da slučaj Kosovo stavi ad akta, a SAD da dovrše posao pretvaranja Kosova u državu. Jedino nije jasno šta konkretno dobijaju kosovski Srbi sem uobičajenih načelnih obećanja o boljem i sigurnijem životu.
Prvi ste izjavili da Kosovo ima premijera koji je lično ubijao. Kako danas stranci reaguju na tu vašu izjavu?
- To što sam svojevremeno za italijanski „Limes" izjavio da će, ukoliko Kosovo postane država a Tači premijer, to biti jedinstven slučaj na svetu da je premijer postao neko ko se lično hvali da je svojim rukama ubio nekoliko desetina ljudi, nije imalo negativan odjek jer svi znaju da je to istina. Danas se ta izjava samo može dopuniti činjenicom da je Tači ujedno i jedini premijer na svetu koji se bavio trgovinom ljudskim organima i da mu to nije nimalo smetalo da postane premijer. Organi su, naime, bili uglavnom srpski.
Teroristi se vezuju za trgovinu drogom, oružjem, belim robljem, ali je slučaj trgovine organima alarmirao svetsku javnost. Kako će se završiti priča o tom monstruoznom zločinu?
- U velikoj meri će sve zavisiti i od nas. Ne treba da se pravimo ludi i da budemo pasivni već treba da iskoristimo celu stvar da se povede energična bitka protiv te pojave na svetskom ili bar evropskom nivou. Pokušaji vezivanja tog slučaja samo za srpski nacionalni interes pak neće ništa naročito doneti. Svet treba da prepozna i svoj interes.
Najveći Srbin-Karađorđe je u stanju ropstva imao državotvornu svest
Ko je najveći Srbin u istoriji?
- Karađorđe. On je bio jedini među pobunjenim srpskim glavešinama koji je hteo samostalnu, potpuno slobodnu Srbiju dok su se svi drugi zadovoljavali prestankom zuluma, poboljšavanjem položaja ili autonomijom. U stanju ropstva imati takvu državotvornu svest više je nego retka pojava, pa to stremljenje iz tolikog minusa pravo ka zvezdama zaslužuje posebno poštovanje. Karađorđe je znao šta hoće, ostali su samo znali šta neće.
Da li to, ipak, može da bude okidač za odlučnu borbu sa terorizmom na tlu Evrope?
- Sumnjam, iako bi to bilo dobro. Tek kad EU i SAD budu bile više ugrožene moraće da otvore oči i da kažu da nisu svi Albanci imuni na terorizam, niti da su svi Srbi toliko krivi za sve.
Koliko je Srbija ugrožena pretnjama terorista? Kakva je vaša bezbednosna procena za našu zemlju?
- Srbija trenutno nije mnogo ugrožena terorizmom, ali bi to uskoro mogla biti. Terorizam je uostalom vezan za veliko iznenađenje. Spadamo u red srednje ugroženih zemalja.
Tunis, Egipat, Oman, Bahrein, Libija... Ko je sledeći?
- Revolucije su kao virusi gripa. Kad krenu, ne zna se koliko će biti njima pogođeno. Ipak ovaj talas revolucija i nasilnih protesta trenutno je u opadanju. Ostaje da se reši samo još problem Libije. Njena sudbina će uveliko zavisiti od volje i dogovora velikih sila, pre svega SAD. Afrika je poslednje veliko slobodno tržište na svetu oko koga se tajno i javno rvu velike sile. Libija jedina u tom delu Afrike ima naftu, a znamo šta to znači.
Da li je arapski scenario moguć u Srbiji?
- Arapski scenario se u Srbiji već desio. Ipak, mogući su i novi protesti koji će biti više socijalno motivisani. Država ne sme da dozvoli da se ljudima oduzimaju stanovi zbog neplaćenih računa, niti da im se uzimaju kola zbog neplaćenog parkiranja. Rizično je insistirati na pravnoj strani stvari u zemlji u kojoj ima toliko nezadovoljnih, nezaposlenih i nervoznih ljudi. Nije dovoljno reći „tako je u Evropi", jer narod odmah kaže „dajte nam plate kao u Evropi pa onda očekujte da plaćamo dažbine kao Evropljani". Kada se na takvo jadno ekonomsko stanje nadoveže i srpska tradicija da se sve dažbine posmatraju kao harač i namet koji treba na sve načine izbeći, jasno je da bi to mogao biti okidač ozbiljnih protesta i ko zna još sve čega.
Šta bi bio projekat koji bi Srbiju izvukao iz krize?
- Ili samo neko veoma krupno ekonomsko delanje sa Istokom, recimo Japanom (pošto Zapad očigledno nema previše interesa za ulaganje u našu kriznu ekonomiju), ali takvo koje bi nadzirao Japan, ili obavljanje graničarskog posla za Evropu kako bismo sprečili neželjene migracije i trgovinu ljudima i drogom koje tek prete Evropi. To je posao koji smo radili vekovima za druge i slabo smo ga naplaćivali jer nismo znali da cenimo sebe, pa ni ono što radimo. Bilo bi vreme da se nešto promeni.
Bili ste prijatelj sa Zoranom Đinđićem. Kako bi danas izgledala Srbija da je Đinđić živ?
- Drugačije, ali ne idealno. Pitam se šta bi rekao kad bi video koliko je njegovih nekadašnjih dušmana koji su ga do smrti blatili danas zaselo na važna mesta.
Kakva je uloga obaveštajnih struktura u njegovom ubistvu? Ili stranih faktora? Da li je moguće da mafija bilo gde likvidira premijera?
- Bez valjanih činjenica teško je suditi o tako škakljivim stvarima. Ipak, jasno je da sve nije otkriveno i da ćemo se kad-tad ponovo morati baviti slučajem Đinđić. Čudno je na primer da oni ljudi koji su Đinđića javno satanizovali i tako uveliko olakšali njegovu egzekuciju nisu uopšte odgovarali, a da čak neki od njih danas rade na vrlo prestižnim i osetljivim poslovima. Kad njih neko prozove i ako oni progovore, slika bi mogla postati drugačija.
(P R E S S)
