Izvor: S media, 14.Nov.2010, 23:34   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Besplatan je samo ulazak u porodilište

Iako se porodilje u Srbiji često žale na loš tretman u bolnici, da prilikom porođaja nisu naišle na human odnos i da im niko nije objasnio koja prava imaju i kako mogu da ih ostvare, u istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije „Milan Jovanović Batut”, koje je sprovedeno od decembra 2008. do aprila 2010. u 63 porodilišta, žene su boravku u porodilištu ipak dale srednju ocenu 3,82.

Svoje viđenje stanja u srpskim porodilištima i mišljenje šta treba uraditi da >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << bi se situacija u njima promenila nabolje iznele su Ivana Mišić, pomoćnica ministra zdravlja, i Zorka Kovačević, predsednica Građanske inicijative „Majka hrabrost”.

Politika: Da li je realna ocena 3,82?

Kovačević: Ta ocena nije sasvim realna. Podatak da više od 50 odsto žena ne zna koja su njihova prava i kako da ih ostvari znači da žene ne mogu ni da očekuju bolje uslove i komunikaciju. Anketa obuhvata i najruralnije krajeve Srbije, u kojima je nivo tolerancije žene veći, a očekivanja manja

Politika: Da li je analiza tačna ili nije?

Kovačević: Prihvatljiva je, ali uz određene korekcije. Ne može da se kaže da porodilišta zaslužuju ovu ocenu, a da više od 50 odsto žena ne zna šta su njihova prava i šta mogu da očekuju u ovim ustanovama, jer ih o tome niko ne edukuje. Lekari i babice su apsolutno nezainteresovani da to čine. Nijedan načelnik porodilišta se nije interesovao za rezultate ankete. Ne zanima ih kako su zadovoljne žene koje dolaze u njihovo porodilište.

Mišić: Analiza je u potpunosti prihvatljiva jer je metodološki urađena na poznat i priznat način kako se ispituje zadovoljstvo pacijenata. Oslikava realno stanje u porodilištima u Srbiji danas. Na skali od 1 do 5 porodilje su rekle da je opšte stanje u porodilištima blizu 4, preciznije 3,82.

Kovačević: Mislim da ne možemo da govorimo o četvorci, iako su uslovi dobri, stručnost lekara na visokom nivou. Sliku kvari komunikacija, odnos prema ženama i zastarela porođajna praksa, koja postoji u porodilištima.

Mišić: Prostora za poboljšanje ima, ali je nesporno da je danas svako porodilište u Srbiji sigurno i bezbedno mesto. S ponosom možemo da istaknemo da imamo svega 6,7 odsto umrle odojčadi na 1.000 novorođene dece, kao neke od najrazvijenijih evropskih zemalja.

Kovačević: Porodilišta su bezbedna u osnovnom smislu – žena će ući i s detetom i izaći živa i zdrava, ali drugo je pitanje s kakvim traumama izlazi iz porodilišta.

Politika: Kojim strukturama zaposlenih su žene najnezadovoljnije?

Kovačević: Po anketi žene su najviše nezadovoljne pedijatrima i pedijatrijskim sestrama. Kada sam porođaj prođe kako treba, na odeljenjima ne dobijaju podršku i informacije kako treba da brinu o detetu, kako da ga doje... Tako se program „Bebi frendli” (prijateljski prema bebama) pretvorio u „Bebi enemi” (beba kao neprijatelj). Praksa u porodilištima je takva da se „siluje” sam proces rađanja. Žena bude umorna, iscrpljena, traumirana i onda kada je prebace na odeljenje dobije bebu, uz reči: „Brini sad sama o detetu, a onda te otpuštamo kući”. U međuvremenu, ženi niko ne pokaže kako se doji beba, ni ostalo. Frustrirana žena onda doživi komentar: „Kakva ste vi majka, ako ne znate da dojite svoje dete”.

Mišić: Žene su akušere ocenile sa 4,04 do 4,30. Ocena za babicu ide i do 4,40. Ocena za pedijatra je 4,20. Anketa ukazuje da je najproblematičnija ocena za prisustvo oca ili bliske osobe na porođaju.

Politika: Da li je moguće da u svim porodilištima sve žene imaju jednak tretman, bilo da je reč o njihovom zahtevu za epiduralnom anestezijom ili prisustvom oca na porođaju?

Mišić: Teoretski bi bilo najlakše reči da je moguće, ali nije, jer razvijenost i uslovi u zdravstvenim ustanovama širom Srbije ne dozvoljava mogućnost da svuda uslovi budu jednaki. Porodilišta koja imaju kadar i prostor potpuno besplatno ženama obezbeđuju porođaj bez bola. Od 48 porodilišta bezbolni porođaj se obavlja u više od polovine. Mogućnost za epiduralni porođaj mora da bude pružena, ali konačna odluka se donosi zavisno od medicinskih razloga. Žena mora da bude upoznata i s pozitivnim i s negativnim aspektima ovog postupka. I u najrazvijenijim zemljama svega 50 odsto porođaja se obavi uz epiduralnu anesteziju. U Srbiji je to nešto manje od 10 procenata.

Kovačević: Prisustvo oca na porođaju i epiduralna anestezija treba da budu besplatni i standardni postupci u svakom porodilištu. Ali, dešava se da često porodilišta to kvalifikuju kao vanstandardnu uslugu, to naplaćuju i porođaj čine veoma skupim. Danas se ustalila praksa aktivno vođenog porođaja, daju vam indukciju a da vas niko i ne pita da li to hoćete.

Politika: Šta je najveći problem u našim porodilištima?

Kovačević: To što prava pacijenata postoje samo na papiru. Ženu niko ne obaveštava o njenim pravima i ništa je ne pita. Nedopustivo je neuvažavanje ličnosti žene i njenog telesnog i duhovnog integriteta.

Politika: Šta je Ministarstvo zdravlja uradilo povodom toga?

Mišić: Pokrenuli smo seriju diskusija o stanju u porodilištima, okrugle stolove... Epilog: pokrenuli smo stvari nabolje.

Kovačević: Pomak postoji samim tim što se o tome priča i prati se rad. Sada je čak veći broj žena koje nam se javljaju, jer su sada ohrabrene i žele da progovore o određenim stvarima. Ranije ste teško mogli da nagovorite ženu da stane ispred kamere i ispriča svoju priču iz porodilišta.

Politika: Zašto žene to ne prijavljuju Ministarstvu zdravlja i drugim nadležnim institucijama?

Kovačević: Žene negativna iskustva prvenstveno prijavljuju GI „Majka hrabrost”. Ministarstvo zdravlja, koliko znam, prima veliki broj prigovora. Nama se obraćaju jer vide da mi možemo da govorimo u njihovo ime i nešto promenimo. Još važnije – obraćaju nam se i babice i akušeri s pritužbama o manjku osoblja, uslovima rada, koliko novca primaju...

Politika: Šta je rak rana srpskih porodilišta?

Kovačević: Komunikacija. Osoblje u porodilištima vređa žene, ponižava ih ili ih ne uvažava. Komunikacija je stvar vaspitanja, ali i mentaliteta i to se najteže menja. Ma koliko porodilište bilo uređeno, njega čine ljudi koji rade u njima.

Mišić: Organizovali smo tečajeve komunikacije baš za one koji rade u porodilištima. Žena dobija bezbednu uslugu, porođaj u Srbiji je siguran, ali komunikacije su problem. Dugo godina u zdravstvenom sistemu važilo je da je lekar taj koji sve najbolje zna i da će on najbolje da odluči u interesu pacijenta... Sad smo opredeljeni da menjamo takav paterijalistički odnos.

Politika: Da li je rešenje smanjenje plate zdravstvenom radniku koji vređa pacijentkinju?

Mišić: To je rešenje samo na prvi pogled, ali nijedna represivna mera neće postići željeni rezultat ako se ne zna suštinski razlog zašto mera postoji. Porodilište treba da bude mesto gde se žena oseća prijatno, da dobije pažnju dostojnu čoveka.

Politika: Zašto se ne prijavljuje korupcija u porodilištima?

Kovačević : Kada jednom dođu kući roditelji žele da se posvete detetu i da sve što je bilo ostave iza sebe. Razlog je što možda žele još jedno ili dva deteta, a nemaju izbora da izaberu drugo mesto za porođaj. Problem je u percepciji korupcije. Ministar zdravlja je jednom poručio porodiljama: „Žene nemojte da plaćate za porođaj”. Time je težište prebačeno na žene. Kada je na jednom sastanku predloženo da se poruka preinači u „Lekari, nemojte da primate mito”, u sali se čulo da će to već biti teže.

Politika: Može li iz Ministarstva zdravlja da potekne poruka „Lekari, ne primajte mito”?

Mišić: Da sam lekar, smatrala bih da to ne treba da primim. Svi mi radimo svoj posao i imamo platu, kojom smo zadovoljni ili nismo, ali način da se dodatno prihoduje ne može biti takav da tražimo od pacijenta. Pravila igre treba da se znaju, a žena mora da zna svoja prava, a to je i da je porođaj potpuno besplatan. Zdravstvena usluga koja ne sme da bude predmet dodatnog naplaćivanja.

Politika: Prema nekim izjavama GI „Majka hrabrost” besplatan je samo ulazak u porodilište?

Kovačević: Ne svuda, ali jeste u nekim porodilištima. Jedno porodilište u Beogradu dvokrevetne sobe pretvara u jednokrevetne, na to troši novac da bi više moglo da naplaćuje, ali ne ulaže novac da sredi odeljenje gde žene leže van apartmana. To je, kada se uporede uslovi, prava diskriminacija.

Politika: Kolike su „tarife” za porođaj?

Kovačević: To sve zavisi. Javna je tajna od 500 evra pa naviše. Jedna naša trudnica je izračunala da ako hoće redovno da ide kod doktora koji će je poroditi u njegovu privatnu ordinaciju, jer je to postavio kao nešto što bi bilo poželjno, pa da plaća za ultrazvuk svakog meseca, koji je inače besplatan, pa da on bude prisutan na porođaju, da se uzme epidural, pa da se uzme apartman i otac da prisustvuje porođaju, troškovi narastu na 1.000 evra.

Politika: Šta ako neko nema to da plati?

Kovačević: Onda igra na sreću. Zato sve više žena priča o kućnom porođaju.

Mišić: Mislim da sporadični slučajevi ne bi trebalo da služe za generalizaciju pojave.

Politika: „Tarifa” je po vama sporadična pojava?

Mišić: Mislim da jeste i da ona ne može ni u kom slučaju da oslika stanje u porodilištima danas. Godišnje se u Srbiji rađa oko 60.000 dece i kad bi to bila široko prisutna pojava, onda bismo o njoj mnogo više pričali. Ne mogu da se složim s tim da je to pravilo. Ne kažem da toga nema.

Kovačević: Po onome što mi čujemo – to je pravilo. Još nisam čula trudnicu koja se nije spremala da da od 500 evra pa naviše za porođaj. Ima žena koje ne plate i koje kažu: „Sad ću da bijem bitku”. Ali, nije svaka žena u stanju da bije bitku na porođaju. Žena ne treba u to da uđe kao u borbu, a porođaj treba da bude nešto gde žena ode i ima jedno fenomenalno iskustvo, a ne da bude nešto o čemu će pričati kao o traumi. Novac se danas ne traži bezobzirno i otvoreno kako je bilo ranije, već je sada to mnogo sofisticiranije.

Politika: Ima li pozitivnih primera u porodilištima?

Kovačević: Ima, recimo porodilište u Pančevu, vanbolničko porodilište u Lazarevcu, Rumi i Sremskoj Mitrovici...

Mišić: Da je tako loše ne bismo imali ocenu koja je blizu četvorke.

Politika: Da li stanje loše ili dobro?

Mišić: Mislim da je stanje zadovoljavajuće.

Kovačević: Nije loše, može mnogo bolje.

Mišić: Može mnogo bolje, ali ta poboljšanja su u onoj sferi u kojoj su u čitavom društvu potrebna. Porodilišta u Srbiji su danas sigurna mesta gde se pružaju bezbedne zdravstvene usluge i gde je porođaj besplatna zdravstvena usluga. Bitno je i da žena ključnu pripremu za porođaj dobije na nivou primarne zdravstvene zaštite.

Politika: Šta učiniti da stanje u porodilištima bude bolje?

Mišić: Poboljšavati komunikaciju i nastaviti sprovođenje anketa o zadovoljstvu. Preuređenja porodilišta idu svojim tokom.

Kovačević: Treba obezbediti standardizovane škole za pripremu trudnice, koje bi odgovarale stvarnosti u porodilištima. Od samog početka trudnoće treba govoriti o dojenju i žene ohrabrivati, a istovremeno obezbediti trening za sestre, posebno pedijatrijske. Treba da se organizuju treninzi za one koji rade u porodilištima. Neophodno je još šire otvoriti vrata za rad nevladinih organizacija. Epiduralna anestezija i prisustvo oca treba da budu dostupni svakoj ženi. Ključno je uvesti mogućnost izbora vrste porođaja. Možemo da nalickamo i sredimo porodilišta, ali džaba sve ako se ne promeni ponašanje i praksa u njima.

Danijela Davidov-Kesar - Olivera Popović

Nastavak na S media...