Izvor: S media, 09.Dec.2010, 00:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beogradu duguju 23 milijarde dinara
Zbog loše organizacije naplate, ali i popustljivosti prema lošim platišama, mnogi izbegavaju plaćanje dospelih obaveza.
Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas požalio se pre dva dana na javnom skupu lokalnih samouprava da jedan beogradski restoran duguje 100.000 evra za neizmirene obaveze. Nekoliko dana pre toga u jednoj televizijskoj emisiji čak je i imenovao tog dužnika. Reč je „Ruskom caru”. Ko kod da je u pitanju vlasnici malih, ali i velikih preduzeća, sa >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << kojima je „Politika” razgovarala, traže recept od tog restorana kako da izbegnu plaćanje poreza, taksa i naknada, a da neometano nastave poslovanje.
Vlasnicu kozmetičkog salona iz centra Beograda Veru Ž., mesečne obaveze prema državi i gradu koštaju 18.000 dinara. Ni ne pomišlja da ih preskoči.
– Ako ne platim dažbine na vreme, sledi opomena s pretnjom da će mi zatvoriti radnju i zapleniti imovinu. Međutim, vrlo dobro znam, da su neki moji konkurenti, zbog svojih ljudi u Poreskoj upravi uspevali da izbegnu plaćanje poreza. To me jako ljuti – kaže vlasnica salona, kojoj su na vrata stizale opomena za neizmirene obaveze, ali greškom poreskih organa, jer joj na vreme nisu dostavljali rešenja.
I Toplica Spasojević, vlasnik ITM grupe, prvo što uradi jeste izmirenje obaveze prema državi i bankama. Tek potom razmišlja o isplati zarada.
– Zakasnite li samo jedan dan sa uplatom PDV-a, sleduje vam kamata. I tako za svaki porez. Prosto je nemoguće ne plaćati ih – kaže Spasojević.
Fizičkim licima, odnosno običnim građanima, koji ne plate porez na imovinu, takođe, stiže opomena da svoj dug sa zaračunatom kamatom izmire u roku od pet dana, u suprotnom novac će im biti skinut sa računa.
Ako je tako, kako je moguće da neko sa dugovima dogura do 100.000 evra?
U Poreskoj upravi je rečno da oni nikada u javnost ne iznose podatke ko i koliko duguje, jer ih zakon na to obavezuje. To je potvrdio i Vladan Luković, direktor Uprave javnih prihoda Beograd.
Na pitanje kako neka firma, uopšteno govoreći, može da nagomila dugove i da i dalje neometano posluje, Luković kaže:
– Poreska uprava ne može svakodnevno da kontroliše obveznike. Plaćanje poreza prati se sistemski na osnovu preseka stanja. Onaj ko nije izmirio obaveze dobija opomenu i zaračunava mu se kamata. Poreska uprava ne gubi ništa, jer ćemo kad-tad naplatiti dug. To ne može da ide u nedogled – kaže Luković.
Kada neko ne plaća obaveze ili ih plaća u daleko manjem iznosu od onog koji je predviđen ide se na prinudnu naplatu. Privrednim subjektima, navodi naš sagovornik, sledi blokada računa i skidanje svakog dinara koji legne dok se ne pokrije dug.
– Rešenjem mu blokiramo račun i sve dok se ne naplati porez on je pod blokadom. To može da traje 10, 90 i više dana u zavisnosti od iznosa i priliva sredstava na račun. Prinudnu naplatu kontinuirano sprovodimo i za nas niko nije povlašćen – kaže Luković ne želeći da komentariše pojedinačne slučajeve.
Kada je reč o porezu na imovinu zakon predviđa sporazumni dogovor o odlaganju plaćanja poreza najviše 12 meseci, davanje određene garancije da će iznos biti isplaćen za period za koji je sporazum zaključen.
Luković kaže da u Beogradu ovogodišnja naplata poreza iznosi oko 15 milijardi dinara i da od 50 do 60 odsto obveznika redovno izmiruje obaveze. Ali po osnovu starih dugovanja koja su se gomilala godinama, obveznici duguju oko 23 milijarde dinara.
Beograd je iskoristio izmene Zakona o poreskom postupku kojima je omogućeno lokalnim samoupravama da samostalno donesu odluke o otpisu kamata građanima na sve obaveze dospele do 31. decembra 2009. godine.
– Odlučili smo da otpišemo kamate svima koji plate glavni dug dospeo do ovog roka, kao i tekuće obaveze i eventualne kamate dospele za plaćanje od 1. januara do 31. decembra 2010. godine – kaže direktor Uprave javnih prihoda i dodaje da kamate iznose oko osam milijardi dinara.
Skupština grada je najavila da ukoliko građani do 31. decembra ne izmire svoja dugovanja za porez na imovinu, lokalne komunalne takse i naknadu za korišćenje građevinskog zemljišta, od Nove godine svim pravnim i fizičkim licima ova potraživanja naplaćivaće se direktno sa njihovih računa.
Neplaćanje obaveza Đerđ Pap, poreski stručnjak, najviše pripisuje lošoj organizaciji naplate.
– Ako direktor Infostana iz Beograd ili Informatike iz Novog Sada izađe i kaže javno da neko nije plaćao grejanje, vodu, naknadu za korišćenje zemljišta pet do 10 godina, njega treba smeniti, jer to preduzeće nije radilo svoj posao. Poreska uprava takođe dugo je izbegavala prinudnu naplatu, mada je u poslednje dve godine dosta urađeno u pogledu tog pitanja. Zbog svega imamo nedisciplinovane obveznike – navodi Pap.
Država ih, kaže, tetoši da budu takvi.
Svojevremeno je, navodi on, dozvolila da onaj ko plati pola osnovice poreza na dohodak građana dobija oprost druge polovine i kamate. Država ne sme građanima da povlađuje nedisciplinu već da stimuliše one koji plaćaju.
– Kada bi svaki radnik u poreskoj upravi od službenika do direktora radio kao zanatlija u obućarskoj radnji ne gledajući čije cipele popravlja ne bismo došli u situaciju da neko izbegava plaćanje poreza – kaže Pap.
Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca, kaže da su lokalne samouprave krive što deo privrednika ne plaća poreze. Tolerisanje dugova po njegovom mišljenju nije ništa drugo do poruka da obaveze ne treba plaćati.
Sa vlasnikom Ruskog cara, Acom Bulićem, juče nismo uspeli da stupimo u kontakt. A u ovom restoranu je rečeno da neće komentarisati neizmirena dugovanja prema državi i gradu.
M. Avakumović
.jpg)
