Izvor: Politika, 01.Sep.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd upozorava Vašington
Šta stoji iza premijerove izjave da se "na štetu mora odgovoriti štetom", ili kakve će mere Srbija primeniti protiv zemalja koje priznaju jednostrano proglašenje nezavisnosti Kosova
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić najavio je juče da Vlada Srbije ozbiljno razmatra moguće odgovore na eventualno jednostrano albansko proglašenje nezavisnosti Kosova i Metohije. "Srbija neće imati druge nego da na jedan ozbiljan način odgovori na akte koji bi ugrozili državni suverenitet >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << i teritorijalni integritet", rekao je Jeremić na konferenciji za novinare, istakavši da Vlada Srbije pažljivo analizira i razmatra sve mogućnosti da odgovori na takve akte.
Samo dan ranije, premijer Vojislav Koštunica je ozbiljno upozorio da postoji "realna opasnost" da albanski separatisti proglase nezavisnost Kosova i Metohije. Prema njegovim rečima, opasnost da južna srpska pokrajina dobije nezavisnost u Savetu bezbednosti je otklonjena, ali je istovremeno ocenio da u tom pogledu zabrinjavaju, ne samo nebrojene izjave albanskih separatista, nego i "podrška iz Vašingtona".
Beograd sasvim sigurno daleko više brine ovo drugo, dakle eventualna američka podrška secesionistima iz Prištine, nego namere Hašima Tačija ili Agima Čekua. To je verovatno i razlog odjednom zaoštrene retorike predsednika Vlade Srbije, koja može da deluje i iznenađujuće, s obzirom na to da se mogućnost proglašenja nezavisnosti Kosova odavno pominjala kao jedna od opcija ukoliko Albanci ne budu zadovoljni ishodom u Savetu bezbednosti. Krajem maja, premijer Kosova Agim Čeku je u intervjuu za francuski nedeljnik "Žurnal d' dimanš" rekao da će njihov stav "u slučaju ruskog veta zavisiti od preporuke Amerikanaca, Evropljana i generalnog sekretara UN. Ne proglašavamo nezavisnost bez njihove saglasnosti", najavio je Čeku.
Iz Amerike im je u međuvremenu više puta stigla poruka da se njihova podrška ne dovodi u pitanje, te da će se rešenje za Kosovo, kao što je to pre neki dan rekao američki ambasador u UN Zalmaj Halilzad, naći "sa Rusijom ili bez nje".
Zaoštravanje retorike
Treba podsetiti da je početkom godine Koštunica u više navrata izjavljivao da smo "dalje od nezavisnosti nego što smo bili pre godinu dana. Dakle, o nezavisnosti ne razmišljam, niti hoću da razmišljam". Stav međunarodne zajednice, kako je tada govorio, menja se i sve više zemalja ima razumevanja za argumentaciju Srbije prema kojoj južna pokrajina ne sme biti izuzetak od poštovanja međunarodno priznatih granica.
Šta je nateralo premijera da naglo zaoštri retoriku?
Prema mišljenju dr Radmile Nakarada, profesorke na Fakultetu političkih nauka, jedan od razloga mogao bi da bude da je u pitanju neka strategija, jer počinju pregovori pa je "možda procena da ćemo nekom tvrđom retorikom malo pojačati našu poziciju". Možda je procena da idemo u susret nekoj lošijoj opciji pa pokazujemo da je to za nas više nego neprihvatljivo, te da iza toga stoji jak, odlučan stav. Ovakve premijerove izjave mogu da budu anticipativne, da on njima pokušava da predupredi događaje. One mogu biti rezultat saznanja da je ta opcija nezavisnosti vremenom dobila na snazi pa je onda ovo pokušaj da se ona oslabi, da joj se na neki način suprotstavi, smatra dr Nakarada
U novi vokabular vlade uvele su nas avgustovske izjave ministara iz redova DSS-a koji su listom izjavljivali da postoji opasnost od stvaranja NATO države na teritoriji Kosova i Metohije. Pri tome se, kako je prekjuče pojasnio premijer, mislilo na aneks 11 Ahtisarijevog plana koji govori o mandatu međunarodnih vojnih snaga na Kosmetu. Bela kuća reagovala je tek posle dve nedelje, mlakom ocenom da su optužbe "prejake" i da to nije stav "čitave vlade". Ipak, ministar prosvete iz DSS-a, Zoran Lončar, objasnio je da vlada nije utvrđivala nikakav stav o NATO državi, ali i da niko od ministara iz redova Demokratske stranke i G 17 plus nijednom rečju nije, na prvoj sednici vlade posle letnje pauze, pitao ili osporio bilo šta od ovih izjava. Iz toga se mogao izvući zaključak da ministri iz redova DS-a i G 17 plus možda sami nikada ne bi izustili tako oštre antinatovske izjave, ali da nisu spremni ni da osporavaju pravo DSS-ovih ministara na takvo mišljenje.
Prvi DS-ov ministar koji je otvoreno kritikovao ovu retoriku bio je Dragan Šutanovac. Ministar odbrane je, kako je juče preneo Fonet, izjavio da su mu, kao potpredsedniku Demokratske stranke, izjave nekih ministara u vladi da se na Kosovu stvara država NATO zvučale prazno i nepotrebno, "pogotovo u trenucima kada Kfor dobro sarađuje sa pripadnicima naših bezbednosnih snaga, s Vojskom pre svega". "Te poruke mi ni politički nisu jasne. Razumem da pojedini ljudi žele da govore o velikim stvarima, krupnim rečima, da bi se što dalje čuli, pogotovo u izbornoj godini, ali mislim da su daleko od mudrih poruka", ocenio je Šutanovac u intervjuu u novom broju magazina "Odbrana".
Ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić je juče rekao da je za kompromis neophodna podrška svih ključnih međunarodnih činilaca, među kojima je i veliki broj zemalja, članica NATO. "Bez obzira na naš stav po pitanju evroatlantskih integracija, moramo da vodimo računa o odnosima sa onima koji su kritični činioci u događanjima od vitalnog nacionalnog interesa za Srbiju", rekao je Jeremić.
Mogućnosti Srbije
Za izjavu premijera Srbije Vojislava Koštunice da se na štetu mora uzvratiti štetom, Jeremić je kazao da je to logično razmišljanje i da postoji široka lepeza odgovora na akte koji nekoj državi nanose štetu i atakuju na njen teritorijalni integritet. Čini se, međutim, sudeći bar prema tvrdnjama stručnjaka za međunarodno pravo, da taj spektar poteza koji bi mogli da preduzmemo i nije tako veliki.
U jednom ranijem intervjuu našem listu, na pitanje šta Srbija može da uradi protiv država koje bi priznale nezavisnost Kosova, profesor međunarodnog prava iz Ženeve Marsel Koen je istakao da možemo da ih tužimo Međunarodnom sudu pravde. "Ali, ako se vaše pitanje odnosi na SAD, ne postoji mogućnost da Srbija tuži tu zemlju pred ovim sudom, jer Vašington ne prihvata njegovu nadležnost. Ali, ta mogućnost postoji kad su u pitanju druge zemlje, koje prihvataju jurisdikciju. To bi bila jedna stvar. Među drugim merama može biti prekid diplomatskih odnosa sa tim državama", rekao je Koen naglašavajući da govori o pravnim, a ne političkim merama.
Postoji mogućnost, kako su nam rekli neki stručnjaci za međunarodno pravo, da se od Međunarodnog suda pravde traži i savetodavno mišljenje, ali samo posredstvom Saveta bezbednosti. To ne bi bilo besmisleno, ali je malo verovatno da bi SB prihvatio našu inicijativu. Prekid diplomatskih odnosa je takođe jedna od mera, ali je pitanje da li time kažnjavamo sebe ili druge. Zato, kako kažu naši sagovornici, nema pravih mera sem mera kojima pokušavamo da spasemo ponos.
Jelena Cerovina
[objavljeno: 01.09.2007.]
