Izvor: Blic, 27.Jan.2003, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd ne sme biti advokat RS
Beograd ne sme biti advokat RS
Mnogo toga je urađeno u vezi sa saradnjom SRJ i BiH, posebno od kada su uspostavljeni diplomatski odnosi između dve države i otvorena Ambasada BiH u Beogradu, 2000. godine. Priznajem da je napredak u odnosima iznenadio i najveće optimiste, a posebno bih izdvojio uspehe bilateralnog sporazumevanja i ugovaranja, rekao je za 'Blic' Željko Komšić, ambasador BiH u Beogradu.
On je naglasio da se, što se tiče bilateralnih sporazuma i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << njihovog sprovođenja, taj posao odvija na izuzetno zadovoljavajući način i da nema razloga da se on u tom pravcu ne nastavi.
- Ipak, postoji i set odnosa i poslova koji ima političku crtu i gde praktično još nismo otvorili priču na odgovarajući način. On se ne može rešiti bilateralnim sporazumima, već je to stvar klasičnog političkog odnosa dve zemlje. Posebno bih istakao problem dvostrukog odnosa SRJ prema entitetima BiH. Ne možemo da prihvatimo dvostruki odnos Beograda prema RS i prema Federaciji BiH, već hoćemo jedinstven odnos prema BiH, ne potencirajući posebne odnose prema entitetima. Ovo pitanje uključuje dvostruki tretman prelaska državne granice zavisno da li građani BiH imaju prebivalište u RS ili u Federaciji, dvostruki sistem naplata javnih usluga, dok je najdrastičniji primer PTT saobraćaja koji se sa RS tretira kao domaći, dok se u slučaju Federacije posmatra kao inostrani. Ipak, jagoda na šlagu je egzistencija Biroa Vlade RS u Beogradu. Entiteti nisu nadležni za otvaranje predstavništava takve vrste, a pošto Biro nije otvoren odlukom nadležnih organa BiH, postavlja se pitanje njegove uloge, statusa i funkcije. Takođe se postavlja pitanje koji organi SRJ su odlučili da on bude otvoren s obzirom da nije bilo validnog zahteva iz BiH. Problematično je odbijanje vlasti SRJ da razgovara o tom pitanju jer stvari mogu biti i crne ali to treba saopštiti a ne od toga bežati. Zašto Biro egzistira danas u objektu koji se službeno vodi kao gostinska vila Vlade SRJ? O tim stvarima moramo razgovarati. Što pre to razrešimo, doći ćemo u poziciju da odnose naše dve zemlje možemo nazvati normalnim. Dokle god postoji dvostruki pristup, odnosi SRJ i BiH će pomalo šepati i u svakom trenutku postoji rizik da se dualitet potegne kao krupan politički problem.
Da li Ambasada sarađuje sa Biroom?
- Ne, nemamo vezu sa Biroom.
Saradnju malo koči i tužba BiH protiv SRJ pred sudom u Hagu. Šta se dešava s tim u vezi?
- Zašto tužba bilo šta koči? Ako se tužba petlja u ovo, onda je to dobar korak nazad jer se stvari uslovljavaju. Srećem se sa stavom u Beogradu da je tužba ključna za odnos dve zemlje. Imam primedbu kada neko u Beogradu priča šta je ili šta nije RS tražila povodom tog pitanja. RS se nalazi u BiH i ovde niko ne može da bude advokat RS. To je unutrašnja stvar BiH, i zašto mi prelaze Drinu s tim pitanjem? Tužba je uložena međunarodnoj instituciji od organa koji je bio legalan i legitiman. Ako se mi kao dve zemlje ne možemo dogovoriti između sebe šta tu jeste i šta nije, imamo međunarodni sud da to razreši. Zašto bežati od toga, ako ste ubeđeni da ste u pravu? Neka sud kaže svoje. SRJ je nedavno uložila prigovor na nadležnost suda u Hagu, a ne na sadržaj tužbe. Ma kako to ovde zvučalo teško, presuda suda u Hagu po tužbi BiH će mnogo stvari raščistiti i definitivno će doprineti poboljšanju odnosa naše dve zemlje. Ali, ističem, da bilateralni sporazumi i procesi koji su otvoreni, ekonomska saradnja, saradnja na programu povratka izbeglica ne smeju da stanu zbog tužbe jer ćemo se u tom slučaju vratiti mnogo koraka unazad što nije dobro ni za SRJ ni za BiH.
I pored mnogobrojnih priča o mogućnosti dvojnog državljanstva, to pitanje je i dalje sporno.
- Nije tako. BiH ima potpisan sporazum ali je problem bio u unutrašnjem zakonodavstvu. Moje je mišljenje da je to pitanje bilo bespotrebno ispolitizirano i da je trebalo promeniti član zakona koji je definisao rok do kada BiH mora zaključiti sporazume o dvojnom državljanstvu sa drugim državama. To se moglo jednostavnije rešiti procedurom u parlamentu BiH. U toku je konstituisanje nove vlasti, pa je pitanje dvojnog državljanstva izašlo iz političkog trenutka i postalo tehnički problem.
Da li će se ubrzati proces povratka nepokretne imovine vojnih lica koja su ranije bila u službi na teritoriji BiH?
- Postoji stav u BiH da se status vojnih stanova izjednači sa 'povratnim civilnim stanovima'. Znam da je Vlada BiH s tim u vezi intervenisala kod UNHCR, i ne znam dokle je to tačno otišlo, ali smo to definisali kao jedno od pitanja o kojem se napokon treba izjasniti kako bi ljudi znali na čemu su. Povraćaj vojnih stanova postoji, ali su se neki ljudi našli u procepu i ne znaju imaju li pravo na povrat tih stanova sa aspekta propisa u BiH. Mislim da je normalno da se stanovi duguju ljudima koji žive u SRJ a polažu određena prava na njih.
Kada će početi primena sporazuma o socijalnom osiguranju?
- To je pitanje za resorne organe i u SRJ i BiH i ono se mora ubrzo rešiti. Moj stav je da je problem u novčanim sredstvima koja se moraju obezbediti da bi se ti sporazumi sproveli. Uslovljavanje statusnog prava pojedinca bilo čime, domaćim propisima, ovim ili onim, vodi u pravnu nesigurnost. Pretpostavljam da je određen zastoj u rešavanju tog pitanja rezultovan trenutnom promenom vlasti u BiH.
Kao ocenjujete sprovođenje sporazuma o slobodnoj trgovini između SRJ i BiH?
- Sporazum o slobodnoj trgovini koji je potpisan između BiH i SRJ je samo deo jednog regionalnog plana stvaranja zone slobodne trgovine. Sporazum funkcioniše i puni efekat bi dao kada bi se stvorila slobodna zona trgovine u jugoistočnoj Evropi.
Da li se državljani BiH još uvek nalaze na takozvanoj centralnoj poternici na osnovu koje ih snage MUP hapse odmah po prelasku granice zbog nerazdužene vojne opreme?
- To je pitanje za resorne organe SRJ. I na ta pitanja nikada nismo od njih dobili odgovore. Mislim da su prestale takve vrste hapšenja, barem po tom osnovu. Ne dovodim u pitanje pozitivne propise SRJ o prijavljivanju novca, već dovodim u pitanje postupak oduzimanja novca uz maltretiranje i vređanje.
Koji su prioriteti u odnosima SRJ i BiH u ovoj godini?
- Kada bih ja birao prioritete u ovoj godini, to bi bilo potpisivanje i sprovođenje sporazuma o imovinsko-pravnim odnosima i sporazuma o povratku izbeglica. Sporazum o imovinsko-pravnim odnosima je vrlo bitan i nije lagan za raspetljati. Takav sporazum je značajan zbog povrata poslovnog prostora i nepokretne imovine koja je u vlasništvu subjekata iz BiH. Ivana Cvetković Idem na utakmice timova BiH
Viđeni ste na koncertu Harisa Džinovića. Gde izlazite i sa kim se družite u Beogradu?
- To je bilo prošle godine kada sam tek došao u Beograd, ali na ovogodišnju turu koncerata Harisa Džinovića nisam išao. Slobodno vreme uglavnom provodim sa raznim delegacijama BiH koje ovde dolaze. Privatno volim da provodim vreme u društvu supruge i bliskih prijatelja koje imam i u Beogradu. Takođe, idem na utakmice kada dolaze timovi iz BiH bez obzira o kom je sportu reč.
