Izvor: Politika, 31.Avg.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd ne može da čeka, ali ne može ni Brisel
Čekanje da se Mladić nađe u Hagu moglo bi da bude predugo, ne samo za Beograd, nego i za Evropsku uniju
Optimizam vicepremijera srpske vlade Božidara Đelića nije bez pokrića, tvrde izvori "Politike" iz diplomatskih krugova. Đelić je, naime, još početkom avgusta prognozirao da bi Srbija ove jeseni, tačnije u oktobru, mogla da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom i bez izručenja Ratka Mladića Haškom tribunalu. Kako saznajemo, u Briselu >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se više a priori ne odbacuje mogućnost da Beograd dobije "zeleno svetlo" čak i ako ne uspe da uhvati jednog od dvojice najtraženijih haških begunaca. U sedištu EU, kako je našem listu poverio diplomata zemlje koja je punopravna članica Unije, sve je više onih koji smatraju da bi čekanje da se Mladić nađe u Hagu moglo da bude predugo, ne samo za Beograd, nego i za Brisel.
Da podsetimo, pregovori o priključivanju prekinuti su pre godinu dana zbog negativne ocene saradnje sa tribunalom, a onda ponovo pokrenuti sa mrtve tačke polovinom juna ove godine, samo nekoliko dana posle hapšenja generala Republike Srpske Zdravka Tolimira, najtraženijeg haškog begunca posle Mladića i Radovana Karadžića. Do obnove pregovora došlo je na inicijativu evropskog komesara za proširenje EU Olija Rena, koji je tada izjavio da je "oduševljen" nastavkom procesa.
"Naravno, paralelno sa tim Srbija mora da nastavi da sarađuje sa Haškim tribunalom. To nije samo međunarodna obaveza, već i uslov za zaključivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je tada Ren. Ovog puta, međutim, Brisel saradnju sa Hagom ne bi nužno poistovetio samo i isključivo sa izručenjem Mladića.
To ne bi bio novi, bezuslovan ustupak Srbiji. Vlasti u Beogradu će, kako je Đelić i napomenuo, morati da dokažu svoju spremnost da upotpune saradnju sa Hagom.
"Saradnja sa Hagom podrazumeva sa naše strane apsolutni dokaz da radimo sve što je u našoj moći da pronađemo i pošaljemo u Hag preostala četiri haška optuženika", rekao je Đelić i dodao: "Moguće je da dobijemo 'zeleno svetlo', a da Ratko Mladić ne bude u Hagu, mada je najbolji dokaz saradnje ekstradicija", rekao je Đelić.
Da Vlada Srbije namerava da taj problem reši što pre, potvrdio je juče na konferenciji za novinare i premijer Koštunica, rekavši da izvršna vlast preuzima sve mere da ta saradnja bude što pre okončana. "Srbija je odlučna da taj deo obaveza mora ispuniti", naglasio je on i podsetio na formiranje Saveta za nacionalnu bezbednost, kao i na činjenicu da su službe vojske i policije još više angažovane na saradnji sa tribunalom, što pokazuje hapšenje i izručenje generala Zdravka Tolimira i Vlastimira Đorđevića.
Možda se upravo i zbog toga čini da su zvaničnici EU sve skloniji mišljenju da je preterano da budućnost čitave jedne zemlje uslove sudbinom jednog čoveka, makar to bio i Mladić.
Ovo nije novo razmišljanje. Još pre nekoliko meseci bivši zamenik glavne haške tužiteljice Grejem Bluit (bivši je postao zbog neslaganja sa Karlom del Ponte) javno je izjavio da je "uveren da Ratko Mladić i Radovan Karadžić neće biti uhapšeni".
Međunarodna zajednica do sada je nekoliko puta odustajala od Mladićevog hapšenja kao uslova. Zimus smo primljeni u Partnerstvo za mir, a pregovori sa EU su nekoliko puta nastavljani. Od proleća su u briselskim kuloarima sve brojnije pristalice omekšavanja prema Srbiji. Ta struja smatra da bi tvrda uslovljavanja dovela u ćorsokak i Beograd i EU. Novi zastoj zato, tvrde u diplomatskim krugovima, nikome ne bi koristio.
D. Matović
[objavljeno: 31.08.2007.]
