Izvor: Blic, 23.Nov.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd mora da učini korak više
Predlog srpskog pregovaračkog tima da se prilikom rešavanja statusa Kosova koristi model Olandskih ostrva nije u stručnoj javnosti prepoznat kao značajan pomak u pregovorima. Ako je, uz američku podršku, albanska nespremnost na kompromis očekivana, to Beograd ne bi trebalo da spreči da, misle sagovornici „Blica", učini i korak više da bi Zapad ozbiljnije razmotrio predloge Srbije.
Dušan Janjić, predsednik Foruma za etničke odnose, čak smatra da takav predlog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << pokazuje da pregovarački tim ne prepoznaje šta je interes Srbije i Srba na Kosovu, niti daje odgovor kako ih zaštititi.
- Visok stepen autonomije Olanda put je ka njihovoj nezavisnosti koja je sasvim izvesna, dok srpski pregovarački tim o nezavisnosti uopšte ne želi da razgovara - kaže Janjić. Da bi pokazao fleksibilnost, srpski tim bi, smatra on, morao da razgovara i o nezavisnosti.
- Naravno, ne bi je trebalo priznati, ali bi sam razgovor bio znak da smo kooperativni. Trebalo bi iz fioka izvući plan o decentralizaciji i iskoristiti ga pametno, a ne za dobijanje jeftinih političkih poena. Postoji hiljade poteza koji se mogu povući, ali ih neće biti. Naš pregovarački tim je nekompetentan, politički neodgovoran, nedorastao situaciji od koje se uplašio i zaslepljen ideologijom nacionalizma. Treba se samo setiti kako je završena priča o Crnoj Gori. Tako će se završiti i priča o Kosovu, a i stavovi o Republici Srpskoj vode ka takvom rešenju - kaže Janjić.
Predsednik Evropskog pokreta u Srbiji i predsedavajući Spoljnopolitičkog saveta Ministarstva spoljnih poslova Živorad Kovačević poslednji predlog Beograda smatra „uporedivijim nego sa Hongkongom".
- Iako je to zadržavanje istog starog predloga, to je i ukazivanje međunarodnoj zajednici na to da postoji model koji funkcioniše na principima koje Srbija predlaže. Nisam siguran da će mnogo pomoći, ali u svakom slučaju to je bolji predlog nego što je bio sa Hongkongom. Kada je u pitanju oročavanje rešavanja statusa na 20 godina, mislim da treba ići sa raznim inicijativama, pa i sa predlozima koji neće biti prihvaćeni jer Beograd treba i želi da pokaže kooperativnost i inicijativu - kaže Kovačević.
Ne želeći „nikome da kvari igru", profesor Vojin Dimitrijević smatra da se Olandi i Kosovo razlikuju zbog principa na kojima se insistira.
- Problem Olandskih ostrva rešavan je nakon Prvog svetskog rata i pitanje je bilo da li važi načelo samoopredeljenja. Komisija koja je o tome odlučivala naglasila je da u pitanju nije pravni nego politički princip. Status Kosova je, međutim, pravni princip. Izlaz treba naći tako što će se izbalansirati teritorijalni suverenitet i samoopredeljenje koje je prema aktima UN pravni princip. Samoopredeljenje ima dublje i jače osnove u međunarodnom pravu - kaže Vojin Dimitrijević.
Izveštaj Instituta za komparativnu ekonomiju iz Beča, na koji se pozvao evropski predstavnik u trojci Volfgang Išinger, predlažući da Beograd i Priština postignu dogovor o partnerstvu, umesto o statusu Kosova, predstavio je u Beču autor tog dokumenta Vladimir Gligorov. „Konflikt između Beograda i Prištine o budućem statusu Kosova koči ekonomski razvoj i približavanje dve strane EU", rekao je Gligorov novinarima prilikom prezentacije izveštaja. Gligorov je naglasio da bi, „iz ekonomskog ugla gledano, bilo najbolje da se strane u konfliktu dogovore o varijanti otcepljenja i partnerstva". Dogovor bi, dakako, doprineo jakom privrednom razvoju i podstakao investicije, kako na Kosovu, tako i u Srbiji.
Svilanovićevih „14 plus"
Kao jedno od mogućih rešenja statusa Kosova, Goran Svilanović, funkcioner Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, sastavio je „14 plus", predlog kojim se proširuje postojeći predlog od 14 tačaka. Novine su:
1. Da među tačke uvrsti i pozivanje na Rezoluciju 1244 SB UN, jer status Kosova u ovom trenutku jeste definisan samo ovim međunarodnopravnim dokumentom i tako će biti do odluke o novom statusu.
2. Da predvidi referendum o statusu.
3. Da datum referenduma bude predmet daljih pregovora, pa može biti održan i za godinu dana i za petnaest ili više godina, kako se u tim pregovorima dogovore.
4. Da Unmik bude zamenjen civilnom misijom koju bi vodila EU, čiji bi zadatak bio da upravlja Kosovom zajedno sa izabranim organima po modelu manje-više predviđenom Ahtisarijevim planom, s tim da se o detaljima još može pregovarati. Zadatak ove misije bio bi i da pomogne da se ispune i da oceni da li su ispunjeni uslovi za raspisivanje referenduma (vraćanje na politiku standardi pre statusa).
5. Sever Kosova da dobije poseban status u odnosu na ostali deo Kosova.
6. Ovako dopunjen i usaglašen plan Išingera i trojke trebalo bi da bude verifikovan od strane SB UN.
Kritične slabe tačke predloga:
1. Srbija ne želi ni da razgovara o referendumu.
2. Albanci ne žele ni da čuju o dodatnom odlaganju odluke o statusu.
Ministri da izrade akcione planove
Sva ministarstva u Vladi Srbije trebalo bi u narednih sedam dana da izrade akcione planove u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova. Ta odluka doneta je na jučerašnjoj sednici Vlade Srbije i odnosi se na zaštitu prava Srba i nealbanaca u pokrajini. Srpski premijer Vojislav Koštunica izjavio je juče da Srbija odbacuje sve pretnje i eventualne nagrade usmerene na to da se privoli na dobrovoljno odricanje od Kosova i Metohije. „Srbija je u poslednje vreme svakodnevno izložena takvim spoljnim pritiscima i potpuno otvorenim pretnjama, da je to već preraslo u nasilje nad Srbijom i njenim građanima, na koje moramo pronaći pravi odgovor", ocenio je predsednik Vlade Srbije. On je konstatovao da najmoćnije zemlje Zapada od Srbije traže da se dobrovoljno odrekne Kosova i da bude saučesnik i partner Zapada u rasparčavanju sopstvene zemlje i pravljenju nove albanske države.
Jedinstven stav Rusije i Srbije
Rusija i Srbija imaju identičan stav o statusu Kosova, a to je kompromisno rešenje, uz poštovanje međunarodnog prava i bezbednosti regiona i pod isključivom kontrolom Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zaključili su šefovi diplomatija Rusije i Srbije Sergej Lavrov i Vuk Jeremić posle jučerašnjeg sastanka u Moskvi. Vuk Jeremić naglasio je da je srpska delegacija spremna da u nastavku direktnih pregovora „napravi još jedan korak ka albanskoj strani, ali ne na račun teritorijalne celovitosti zemlje".
