Izvor: B92, 05.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd i Priština oprečno o ishodu
Beograd, Priština, Moskva -- Iz Beograda i Prištine stižu oprečne reakcije o rezultatima konsultativne sednice SB o planu Martija Ahtisarija za Kosovo.
Dok srpske vlasti naglašavaju da je Ahtisarijev plan doživeo neuspeh, kosovski organi navode da je očito da većina članica Saveta bezbednosti podržava nezavisnost. U međuvremenu, iz britanskog ministarstva spoljnih poslova saopšteno je da će diskusija u Kontakt grupi o Kosovu biti nastavljena odmah posle uskršnjih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << praznika.
Premijer Srbije Vojislav Koštunica ocenio je danas da je Srbija "snažnim i neodbranjivim argumentima oborila Ahtisarijev plan u Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija".
"Pošto smo jasno dokazali da se radi o protivpravnom i nelegitimnom predlogu otimanja 15 odsto srpske teritorije, što je direktno suprotno Povelji Ujedinjenih nacija, prirodno je da je značajna većina Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija uvažila stav Srbije i da nije dala podršku Ahtisariju. Jednostavna istina glasi da Ahtisarijev predlog nema podršku Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija", navodi se u Koštuničinoj izjavi medijima.
Premijer Srbije smatra da se Srbija sada "mora okrenuti novom pregovaračkom procesu, s novim međunarodnim posrednikom".
Prema njegovim rečima, dobra je ruska ideja da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija formira misiju koja će doći u Srbiju da se uveri u stepen ispunjenosti obavezujućih standarda koje je definisala Rezolucija 1244.
"To bi moglo da predstavlja dobru osnovu za novi pregovarački proces, koji bi se ovog puta kretao u jasnim okvirima Rezolucije 1244, što bi konačno omogućilo postizanje sporazumnog i pravičnog rešenja", naveo je Koštunica.
Skupština Kosova prihvata preporuke
Skupština Kosova usvojila je izjavu kojom podržava preporuke i paket rešenja budućeg statusa Kosova predstavljen na sednici Saveta bezbednosti.
U izjavi je navedeno da Skupština Kosova prihvata i da se obavezuje da će u celosti ispuniti predlog sporazuma o statusu Kosova.
Obraćajući se parlamentu pre glasanja, predsednik Kosova Fatmir Sejdiju i premijer Agim Čeku apelovali su na poslanike da usvoje predloženu deklaraciju.
Čeku je rekao da je njegova vlada ubeđena da Ahtisarijev predlog predstavlja pravično i pravo rešenje. "Vlada je ubeđena da Ahtisarijev predlog obezbeđuje balans između volje naroda za nezavisnost i zahteva manjina za integracije i razvoj u novoj državi Kosovo", rekao je Čeku.
Sejdiju je ponovio da predloženo rešenje uspostavlja balans između većine i manjina na Kosovu, dodajući da je albanska strana načinila značajne ustupke u interesu budućnosti svih građana Kosova.
"Bićemo ozbiljan partner u primeni rešenja za status i očekivane rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, koja će, verujem, podržati volju naroda", rekao je Sejdiju.
"Bez daljih odlaganja rešenja statusa"
Dalji pregovori i nova odlaganja ne bi pomogli da se dođe do održivog rešenja za Kosovo, ocenjuju američki zvaničnici i ističu da je "krajnje vreme da se krene napred" i postigne rešenje za status Kosova.
"SAD ne misle da bi dalji pregovori i nova odlaganja pomogli da se dođe do održivog rešenja za Kosovo", rekla je novinarima u Stejt departmentu zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara Rozmari Dikarlo.
"Proteklih 14 meseci imali smo pregovore, pitanje Kosova se u Savetu bezbednosti razmatra već osam godina, i mislimo da je vreme da se krene napred na osnovu predloga koji je na stolu", kazala je.
Reagujući na ocenu premijera Srbije Vojislava Koštunice da je plan izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija praktično odbačen u utorak na sednici Saveta bezbednosti, Dikarlova je istakla da sednica nije ni predstavljala izjašnjavanje o Ahtisarijevom planu, već samo početak diskusije o tom pitanju.
Rozmari Dikarlo je ponovila da Vašington snažno podržava plan Martija Ahtisarija, uključujući i preporučenu nezavisnost Kosova pod međunarodnim nadzorom, i pozvala Srbiju da sagleda prednosti tog plana i podrži ga.
Izaslanik SAD za Kosovo Frenk Vizner upozorava da bi pregovori o Kosovu "mogli da imaju lošiji kraj" ako bi bili nastavljeni.
Vordsvort: Nadamo se rešenju pre juna
Ambasador Velike Britanije u Srbiji Stiven Vordsvort nada se da pitanje Kosova može biti rešeno pre junskog samita sedam najrazvijenijih zemalja i Rusije, uz usvajanje rezolucije u SB UN.
Vordsvort je ocenio da upućivanje misije SB UN na Kosovo neće usporiti taj proces i dodao da odlaganje nikome ne koristi. "Kontakt grupa će se uskoro sastati, biće diskusija i u Njujorku. Nadamo se da ćemo veoma brzo početi izradu nacrta rezolucije, ali ne mogu da kažem kada to će tačno biti, zavisi od razgovora koje ćemo voditi", rekao je Vordsvort.
Vordsvort je ocenio da je inicijativa Rusije o upućivanju misije na Kosovo "interesantna ideja koju SB UN razmatra". "Za tu misiju neće biti potrebno mnogo vremena, SB UN godinama redovno dobija obaveštenja o situaciji na Kosovu, a moglo bi biti od koristi da se iz prve ruke uvere da o suštinskom pitanju statusa između dve strane zaista nema prostora za kompromis", rekao je on.
"Šta kupiti za vreme"
Bivši ambasador u Ujedinjenim nacijama i pomoćnik šefa diplomatije Dejan Šahović ocenio je za B92 da zvanični Beograd u narednom periodu u okviru diplomatske ofanzive mora konkretnije da formuliše svoje argumente. Šahović smatra i da Srbija mora dodatno da razradi svoj predlog.
"Kupovina vremena sama za sebe ne znači ništa ako za vreme koje ste kupili, uslovno da kažem, ne uradite ništa, to je kontraproduktivno", kaže on.
"U sledećem periodu, očigledno, neko vreme predstoji za diskusije, konsultacije, razgovore, treba da formuliše i da se ode korak dalje u predlozima koje ćemo mi eventualno da iznesemo, kako dalje da se radi na utvrđivanju statusa, odnosno na onom, kako piše u Rezoluciji 1244, na političkom rešenju", kaže on.
Dejan Šahović objašnjava i da po proceduri Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija rezoluciju o Kosovu može, na primer, da predloži predsedavajući te institucije za taj mesec, koji onda prikuplja podršku za taj dokument.
"Ako svi podrže tu rezoluciju, onda je tu reč o rezoluciji predsednika", kaže Šahović i navodi da postoji mogućnost i da rezoluciju inicira drugi predlagač koji kroz neformalne konsultacije radi na tekstu dokumenta.
"Onda se o toj rezoluciji razgovara u prestonicama, u ministarstvima, Kontakt grupa će se siguno negde sastajati", kaže on.
"I na kraju, kada se postigne dovoljan nivo saglasnosti, odlučiće se da se rezolucija iznese na izjašnjavanje Savetu bezbednosti. Ako toga ne bude, postoje bazično dve opcije", navodi Šahović.
"Jedna je da predlagači ipak izađu s rezolucijom, iako znaju da ona neće dobiti podršku, da ona neće biti izglasana, ili usaglašavanje ide dotle dok nije sigurno da će biti dovoljan broj pozitivnih glasova i onda se stavi na dnevni red i usvaja rezolucija", kaže Šahović.
Šahović navodi i da na ubrazavanje ili usporavanje debate o Kosovu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija uticaj može da ima predsedavajući te institucije jer može da posveti više vremena određenoj temi.
"Srbija nema rezervni plan"
Predsednica Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju Sanda Rašković-Ivić ocenila je da je na sednici Saveta bezbednosti "propao plan da se postigne brza nezavisnost" i založila se za nastavak pregovora.
Gostujući u Poligrafu B92, Sanda Rašković-Ivić je rekla da Srbija nije za podelu Kosova, jer to ne žele ni Albanci, ni Srbi, ni međunarodna zajednica.
Ona je rekla da Srbija nema rezervni plan. "Mi, upravo da ne bismo oslabili svoju poziciju, nećemo da razmišljamo o varijanti B i C. Jer, ako razmišljate o varijanti B i C, onda vam oslabi koncentracija i oslabe vam sve one snage kojima podržavate varijantu A", kaže ona.
"Uostalom, ako se Kosovo proglasi nezavisnim, i ako međunarodna zajednica dođe i kaže: 'Mi ne poštujemo međunarodno pravo i nema svetosti granica' - onda je zaista sve dozvoljeno", kaže ona.
Raškovićeva je objasnila šta za srpski pregovarački tim znači suštinska autonomija. "Albancima ostaje sve ono što oni imaju u ovom trenutku, a to su predsednik, to je parlament, to je sudska vlast i to je izvršna vlast", kaže ona.
"Znači, oni ništa neće izgubiti. Oni mogu da se regionalno integrišu, oni mogu da budu članovi međunarodnih organizacija koje ne zahtevaju status suverenih država. Jer, po čemu onda ne bi bilo moguće menjati granice nezavisnog Kosova?"
Misija SB verovatno tokom aprila
Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija bi do kraja meseca trebalo da pošalje misiju na Kosovo i u Srbiju, koja će proceniti situaciju na terenu pre nego što se pozabavi rešavanjem konačnog statusa Kosova, izjavio je predsedavajući Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Britanski ambasador u Ujedinjenim nacijama Emir Džouns Peri kazao je da se sada konsultuje sa ostalih 14 članova Saveta, a da će nakon toga predložiti šefa misije i vreme kada će misija posetiti Kosovo i Srbiju.
Diplomate iz Saveta bezbednosti su navele da će šef misije najverovatnije biti iz jedne od 10 nestalnih članica Saveta, ali da neće biti iz Evrope.
Prošle sedmice je ruski ambasador u Ujedinjenim nacijama Vitalij Čurkin predložio da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija pošalje misiju na Kosovo i u Srbiju.
Čurkin je rekao da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija treba da ima podrobne informacije o stanju u tom području pre nego što počne da razmatra predlog specijalnog izaslanika Martija Ahtisarija za rešenje konačnog statusa Kosova.
.jpg)
