Izvor: Blic, 27.Nov.2009, 06:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Beograd hvata voz za EU 2014. godine

Usvajanje Rezolucije o strategiji proširenja EU u Evropskom parlamentu izuzetno je pozitivan događaj za Srbiju. To je još jedan od elemenata koji može da dovede do napretka Srbije ka članstvu u EU, mada ne treba prejudicirati buduće odluke ministara - rekao je juče, neposredno nakon usvajanje Rezolucije, za „Blic” Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije.



Ovako „skromna” i umerena reakcija na odluku >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << evropskih parlamentaraca da se obavežu na proširenje EU na zapadni Balkan i zatraže od Saveta EU hitno odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma Srbije sa EU, samo je naizgled mirna površina ispod koje srpska diplomatija užurbano i sve uspešnije vodi igru ka podnošenju kandidature, pa i ulasku Srbije 2014. godine u EU. Do 10. decembra kada će na Samitu EU biti odlučeno da li se Srbiji odmrzava SSP ostalo je da srpski zvaničnici odrade završnicu i činjenica je da imaju pune ruke posla. Đelić je juče otputovao u Makedoniju na regionalni sastanak, na koji se u Briselu gleda kao na pokazatelj pomaka u dobrosusedskim odnosima i jedan je od kockica u mozaiku koji treba da omoguće kandidaturu pre kraja godine.

U okviru srpske diplomatske ofanzive na Brisel veoma će biti važan boravak predsednika Srbije 30. novembra na sastanku ministara koji odlučuju o bezviznom režimu. Nakon toga se, 2. decembra šef diplomatije Vuk Jeremić sreće sa ministrima spoljnih poslova EU na sastanku OEBS-a u Atini gde je najavljen i dolazak američke državne sekretarke Hilari Klinton. Ona se, da podsetimo, otvoreno založila za odmrzavanje SSP-a Srbiji. Samo dan nakon toga glavni haški tužilac u Njujorku u SB UN iznosi svoj najpozitivniji izveštaj o saradnji Srbije sa Tribunalom. Jeremić će biti i u Briselu 7. i 8. decembra kada će ministri EU odlučivati o tome da li će se o odmrzavanju SSP govoriti na samitu EU 10. decembra. I konačno, ali ne manje važno, dan pred samit će se potpredsednik Đelić sresti sa šefovima diplomatije Španije, koja preuzima predsedavanje EU 1. januara, Švedske, koja predsedava, i komesarom za proširenje EU.

Sve su to prilike koje će biti iskorišćene za neposredni cilj Srbije da aplicira za članstvo u EU pre isteka godine. Plod takvog rada jeste i činjenica da su se tokom dvodnevne rasprave o proširenju EU u Evropskom parlamentu čule pohvale na račun Srbije čak i od osvedočenih protivnika njenom bržem hodu ka članstvu. Na primer, čak je i izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Jelko Kacin rekao da je Srbija u posljednjih nekoliko meseci napredovala i ispunila niz obaveza iz mape puta za ukidanje viza i time pokazala sebi i Evropi da može mnogo više i bolje da ostvari nego u prošlosti.

- Za ovaj uspeh Srbija je zaslužila priznanje. Srbija ima skrivene potencijale koje mora aktivirati na svom putu ka EU u svoju sopstvenu korist, svojih susjeda, čitave regije i EU - rekao je Kacin i naglasio da bi Srbija zbog svoje veličine i strateškog položaja lako mogla da bude motor približavanja regiona zapadnog Balkana u EU.

Posle prijema Hrvatske u Evropsku uniju, naredne tri do četiri godine neće biti prijema neke zemlje sa Balkana, izjavio je juče izvestilac Evropskog parlamenta za Hrvatsku Hanes Svoboda i naglasio da „izjašnjavanje EP daje zeleno svetlo za nastavak širenja EU u oblasti Balkana”.

Predsednik Srbije Boris Tadić rekao je juče da će Srbija „zahtev za članstvo u EU podneti posle odmrzavanja prelaznog trgovinskog sporazuma”. On kaže da je vreme za kandidaturu onda kada bude jasno da će ta aplikacija rezultirati pozitivnim odgovorom EU.

- Naše je htenje da ta odluka bude efektivna, odnosno da onda kada apliciramo za članstvo u EU ta naša aplikacija ne stoji mesecima u fioci neke od evropskih komisija, već da institucije EU što pre pozitivno odgovore - izjavio je Tadić i dodao da je „sve što činimo u oblasti spoljne politike svrhovito i deo je jednog cilja - učlanjenja u EU, ali to je cilj kome treba da prethodi podizanje kvaliteta života u Srbiji i stvaranje društva koje naliči standardima evropskih društava”.

Ferhagen ne dolazi praznih ruku

Usvajanje Rezolucije u EP je veliki korak napred i utoliko značajnije što su nam upravo iz tog tela EU dolazile najžešće otvorene kritike i osporavanje našeg kapaciteta da uđemo u EU - kaže za „Blic” Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka i donedavni ambasador Srbije u Parizu.

Simić kaže da ne veruje da „ministar spoljnih poslova Holandije Ferhagen dolazi u Beograd praznih ruku”. Ističe da je 200 miliona dolara koje je Srbija izgubila jednostrano primenjujući prelazni trgovinski sporazum „najbolja investicija”.

Najvažnije iz Rezolucije EP

- Saveta EU da se što pre izjasni o primeni prelaznog trgovinskog sporazuma EU sa Srbijom.

- Istaknut napredak Srbije, posebno u jednostranoj primeni prelaznog trgovinskog sporazuma s EU.

- Puna saradnja s Haškim sudom predstavlja suštinski uslov za napredak zemalja regiona ka članstvu u Uniji.

- Države zapadnog Balkana se pozivaju da reše međusobne sporove, kako ti sukobi ne bi bili prepreke za uključivanje u redove EU.

- Pozdravljeno potpisivanje sporazuma o policijskoj saradnji između vlasti u Beogradu i misije Euleks na Kosovu, uz stav da je potreba tešnja zajednička akcija, posebno na severu Kosova.

* Po prvi put se govori o Kosovu bez povezivanja statusa ove teritorije sa Rezolucijom UN 1244 iz 1999.godine

Nastavak na Blic...