Izvor: B92, 24.Feb.2007, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Beograd: Kosovu autonomija u Srbiji
Autonomija u Srbiji
Beč, Priština -- KiM je autonomna pokrajina u sastavu Srbije, koja će imati sopstveni ustav i poluge vlasti, stoji u beogradskom predlogu.
Među podnetim amandmanima nalazi se i predlog koordinacije srpskih opština, kao i mogućnost da se formira poseban entite na Kosovu kako bi obezbedili efikasno sprovođenje svojih ovlašćenja i nadležnosti i da bi jedinstveno zastupali interese srpske zajednice na Kosovu.
Dokument "Sveobuhvatni >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << predlog za rešenje statusa Kosova", koji je srpski pregovački tim predstavio na bečkim pregovorima, a u koji je B92 imao uvid, precizira da će Kosovo i Metohija biti nadležno za sprovođenje zakonodavne, izvršne i sudske vlasti.
U dokumentu se kao zvaničan naziv pokrajine koristi se Kosovo i Metohija, dok se u Ahtisarijevom predlogu koristi samo Kosovo.
Za Srbiju će biti rezervisani spoljni poslovi, kontrola granica, monetarna i carinska politika, posebna carinska i inspekcijska kontola i zaštita verskog i kulturnog blaga i ljudskih prava u poslednjoj instanci.
"Ustav Kosova i Metohije, biće saglasan u svim svojim odredbama sa Ustavom Republike Srbije", navodi se u predlogu i dodaje da će u slučaju konflikta u tumačenju odredaba, biti merodavan najviši pravni akt Srbije.
Kosovski Ustav treba da potvrdi da Kosovo i Metohija uživaju suštinsku autonomiju u sastavu Srbije i da će se uspostaviti slobodno kretanje ljudi, robe, kapitala i usluga i saradnja Srbije i Kosova u bankarstvu, harmonizaciji poreske politike, infrastrukturi i komunikacijama.
U predlogu delegacije Beograda za rešenje statusa Kosova, izbrisana je odredba specijalnog predstavnika UN Martija Ahtisarija po kojoj bi svi građani SFRJ nastanjeni na Kosovu do 1998. godine i njihovi direktni potomci, trebalo da steknu pravo na državljanstvo Kosova.
Predloženo je da sve izbeglice i interno raseljeni imaju pravo da se vrate na Kosovo i da traže povraćaj imovine i lične svojine u skladu sa međunarodnim pravom, Rezolucijom 1244 i Protokolom o dobrovoljnom i održivom povratku koji su u junu zaključili UNMIK, Vlada Srbije i Privremene institucije Kosova.
Tekst sporazuma tretira i problem nestalih, a navodi se da će Srbija i Kosovo i Metohija preduzeti sve mere da se utvrde identitet, lokacija i sudbina nestalih, uz punu saradnju sa Međunarodnim komitetom Crvenog krsta i drugim partnerima.
Međunarodno (vojno) prisustvo na Kosovu
Predlog sporazuma, koji sadrži opšta načela i 12 aneksa, međunarodnoj zajednici nudi sva neophodna ovlašćenja i nadležnost za njegovu uspešnu primenu, uspostavljanje međunarodnog vojnog prisustva i Evropske misije za bezbednosnu i odbrambenu politiku.
Precizira se da davanju ovlašcenja treba da prethodi poseban sporazum sa Republikom Srbijom.
Međunarodno vojno prisustvo na Kosovu i Metohiji biće, prema dokumentu, uspostavljeno na osnovu sporazuma Srbije i Ujedinjenih nacija.
Na osnovu posebnog sporazuma Srbije i UN, trebalo bi da se formira Međunarodna rukovodeća grupa koja se sastoji od ključnih međunarodnih zainteresovanih strana i civilnog predstavnika čije bi imenovanje potvrdio i Savet bezbednosti UN.
Pregovarački tim Srbije predlaže da jednoj osobi bude poveren mandat međunarodnog civilnog i specijalnog predstavnika Evropske unije koga bi imenovala Evropska unija. Ta osoba bila bi vrhovni autoritet na Kosovu i Metohiji, dodaje se u predlogu.
Kosovski zaštitni korpus biće raspušten u roku od šest meseci od stupanja na snagu predloženog sporazuma i tada će Kosovo i Metohija postati potpuno demilitarizovani, sa izuzetkom međunarodnog vojnog prisustva, navodi se dalje u dokumentu.
Pravo na Srpski entitet
U delu koji se odnosi na lokalnu samoupravu kaže se da će večinske srpske opštine imati pravo da formiraju Srpski entitet radi efikasnijeg sprovođenja svojih ovlašcenja i nadležnosti i zastupanja srpske zajednice na KiM.
Kako je precizirano, čim sporazum stupi na snagu, predsednik Kosova u konsultacijama sa predsedništvom Skupštine Kosova, formiraće ustavnu komisiju koja će u dogovoru sa međunarodnim civilnim predstavnikom izraditi nacrt ustava.
U komisiji bi trebalo da bude 21 član sa Kosova i Metohije, od kojih će 14 imenovati predsednik Kosova, pet Srpska zajednica na Kosovu na opštinskom nivou, a dva poslanici u Skupštini kosova sa mandatom drugih manjinskih zajednica.
Predlogom sporazuma o konačnom statusu Kosova definisani su i prava zajednica i njihovih pripadnika, decentralizacija sa granicama novih opština, pravosudni sistem, versko i kulturno nasleđe, međunarodni dug i svojina i arhivi.
Navodi se da pre formalnog usvajanja sporazuma sa njim treba da se slože sve tri strane - Srbija, privremene institucije samouprave na Kosovu i Metohiji i Ujedinjene nacije. Kao subjekti međunarodnog prava Srbija i UN potpisuju sporazum i oni su garanti njegovog sprovođenja.
Dosadašnji pregovori jalovi
Nakon tri dana pregovora u Beču nema kompromisa albanske i srpske strane o bilo kom delu predloga specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija.
Pregovori su juče bili posvećeni ekonomiji, a najviše polemike bilo je o međunarodnom dugu Kosova, ali i o imovini. Za razliku od prva dva dana, kada su prištinski pregovarači tvrdili da imaju vrlo malo amandmana kao i da se slažu s Ahtisarijevim predlogom, kosovska strana je juča izašla s amandmanom koji se ne pominje u predlogu statusa.
Taj zahtev je indirektno povezan sa međunarodnim dugom Srbije, tj. Kosova: "Izrazili smo spremnost Kosova da otplati svoj deo međunarodnog duga. Ali, u skladu s tim, takođe snažno zahtevamo uključenje amandmana koji omogućava Kosovu da dobije određeni deo međunarodne imovine", kazao je Skender Hiseni, član prištinskog pregovaračkog tima.
Kada je reč o spoljnom dugu, za Beograd je neprihvaljivo da se on rešava po principu sukcesije, što Ahtisari predlaže, a albanska strana podržava. Zbog toga je srpski tim, kako kaže njegov član Boris Begović, predložio načela koja bi razdvojila lociran i nelociran dug.
Osim toga, bilo je rasprave i o obavezama Kosova i Metohije prema budžetu Srbije, kaže Begović: "Naš amandman kaže da celokupan spoljni dug Srbije koji se odnosi na Kosovo i Metohiju koji je dosad servisiran i koji će se servisirati do trenutka sporazuma o dugu, da će biti plaćen budžetu Republike Srbije i to glavnica koja je plaćena, kamata koja je plaćena, kao i oportunitetni trošak svega toga. Mi tražimo da na ta sredstva dobijemo onu kamatu koju dobijamo na plasmane naših deviznih rezervi".
Osim o međunarodnom dugu, rasprava se vodila i oko imovine na Kosovu. Priština se slaže da imovina treba da pripadne Kosovu, dok je Beograd govorio da su mnoga pravna lica iz Srbije imala imovinu upravo na Kosovu.
Zbog toga tim licima, kako kaže član tima Dejan Popović, treba to vratiti u posed ili ih obeštetiti: "Kosovska strana je tvrdila da je srpska država 1999. godine otela arhive i prebacila u Srbiju. Ne radi se o tome da je jedna država uzela arhive druge države, već o tome da je u pitanju jedinstvena država Srbija. Da je Kosovo samostalna država onda se ovi pregovori ne bi ni vodili".
Generalna ocena obe strane je da nije bilo kompromisa u prva tri dana pregovora. Međutim, pregovaračima ostaje još četiri dana sledeće nedelje za bilo kakav dogovor. Ponovni početak pregovora zakazan je za utorak kada će se raspravljati o decentralizaciji na Kosovu.
"Korisne konsultacije i bez napretka"
Iako nema napretka u konsultacijama u Beču, one su veoma korisne jer će potvrditi stav izaslanika UN za Kosovo Martija Ahtisarija da nema više mogućnosti za postizanje sporazuma između Prištine i Beograda, rekli su diplomatski izvori za današnji prištinski dnevnik "Zeri".
"Ako se i naredni dani konsultacija u Beču, između delegacija Prištine i Beograda, budu odvijali kao prva tri dana, onda je potpuno iracionalno da se upotrebi argumenat da strane nisu imale dovoljno vremena za pregovore", navodi se iz istih izvora.
Neimenovane diplomate su rekle da je Beograd svestan toga i da će se posle konsultacija zvanično usprotiviti Ahtisarijevom predlogu o statusu Kosova.
"U tom slučaju, vlasti Srbije će nastaviti da se nadaju da će nezavisnost Kosova biti blokirana u poslednjoj fazi, u Savetu bezbednosti UN, od strane ruske diplomatije", rekli su diplomatski izvori.
Oni su dodali da se "onda Beograd, ako to bude slučaj, nada da će proces opet krenuti iz početka, sa novim specijalnim izaslanikom UN za status Kosova".
Zapadni diplomatski krugovi su rekli da Beograd računa ne samo na odlučnost Rusije već i na neodlučnost Evropske unije.
"Evropskoj uniji sa 27 članova nije lako da sačuva jedinstven stav. Trenutno u EU postoji konsenzus oko Ahtisarijevog paketa o statusu Kosova, ali što duže bude trajao proces, biće teže da se sačuva jedinstven stav", rekli su neimenovani zapadni diplomatski izvori, prenosi "Zeri".
.jpg)
